Пређи на садржај

Жарко Ђуровић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили особу под истим именом, погледајте чланак Жарко Ђуровић.
Жарко Ђуровић
Датум рођења(1928-11-24)24. новембар 1928.
Место рођењаДаниловград
 Краљевина СХС
Датум смрти18. август 2019.(2019-08-18) (90 год.)
Место смртиПодгорица
 Црна Гора

Жарко Ђуровић (Богмиловићи, 24. новембар 1928 — Подгорица, 18. август 2019) био је књижевник и академик ЦАНУ.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Основну школу учио у Новом Пазару и Требињу, а гимназију у Требињу, Даниловграду, Никшићу и Београду, гдје је матурирао 1948. године. Студирао је југословенску књижевност на Филозофском факултету у Београду.[2][3][1]

Био је учесник Народноослободилачког рата. Године 1949. и 1950. провео је на Голом отоку.[3][1]Кратко вријеме радио је као новинар у листу Омладински покрет (1954). Послије тога се запошљава као новинар листа Новине у Приштини, а потом као цариник у Београду, 1955–1958. године, када прелази на рад у Централно веће – Савеза слепих Југославије, на мјесто уредника издавачке дјелатности и уредника листа Наш гласник. У овој установи основао је Звучну библиотеку за слијепе у којој су заступљена најзначајнија дјела свјетске и југословенске књижевности.[3][1]

Послије рада у тој установи запошљава се као сарадник, а послије као уредник листа Жељезничке новине у Београду, гдје је радио од 1959. до 1980. године, када је пензионисан.[3][1]

Објавио је преко шездесет књига поезије за одрасле и дјецу, прозе, књижевне критике и есејистике и хроника са историјском тематиком. Аутор је бројних путописа из земље и иностранства и више сценарија за документарне филмове. Објавио је преко 3000 јединица – критика, огледа, есеја, рецензија, полемичких текстова, путописа и слично. Своје текстове објављивао је у најпознатијим књижевним и другим гласилима у земљи: Књижевности, Делу, Савременику, Летопис Матице српске, Стварање, Живот, Одјек, Телеграм, Око, Овдје, Политика, Борба, Ослобођење, Побједа, НИН, Дуги, Просвјетном раду.[3] Објавио је више избора поезије, сатире и књижевне критике. Приредио је и написао предговоре за зборнике: Поезија Сутјеске (1983) и Црногорски пјесници о жељезници (1987).[1]

Дјела

[уреди | уреди извор]
  • Пролегомена за ноћ,
  • Птице и несанице,
  • Хипнотички гонг,
  • Чувар магновења,
  • Пчелињаци маште,
  • Ивицом несна (поезија),
  • Мјере и тумачења,
  • Визуре свјетова,
  • Грлом у сновиђе,
  • Вриједности и мјере (критика).

Учествовао је на многим међународним скуповима и фестивалима у својству писца и књижевног критичара. Заступљен је поезијом у многим свјетским и другим антологијама. Превођен на више страних језика, у књигама или прилозима.За књижевни рад добио је бројне награде и признања. Међу њима су: Тринаестојулска награда, Награда за животно дјело намијењено дјеци, награда „Марко Миљанов” за најбољу књигу године у Црној Гори, Награда за најбољу сатиричну књигу године на југословенском простору, награда „Стара маслина” за укупно дјечје стваралаштво, награда УКЦГ „Макаријево слово” за укупно књижевно стваралаштво. Влада Црне Горе додијелила му је статус истакнутог културног ствараоца.[3][1]

О његовом књижевном стваралаштву одржан је симпозијум 1998. године у Плужинама, у оквиру фестивала „Пјесничка ријеч на извору Пиве” на коме је узело учешћа 16 познатих књижевних критичара. О Ђуровићевом дјелу говорено је на многим међународним научним скуповима и другим књижевним трибинама у земљи и иностранству.Члан је Удружења књижевника Црне Горе и Црногорског удружења писаца за дјецу и младе. Био је најстарији члан Књижевне заједнице „Мирко Бањевић” из Никшића, док је најмлађи Александар Ћуковић. Предсједник је Одбора за књижевност ЦАНУ у више мандата.За ванредног члана ЦАНУ изабран је 6. децембра 1996. године, а за редовног члана 12. децембра 2003. године. Био је предсједник  Одбора за књижевност Црногорске академије наука и умјетности у више мандата[4].[1]

Петру Комненићу је посветио "Рам за голооточку ноћ". Живио је у Подгорици.

За ванредног члана ЦАНУ изабран је 6. децембра 1996. године, а за редовног 12. децембра 2003. године.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з „Жарко Ђуровић”. цану.ме. Приступљено 4. 2. 2024. 
  2. ^ Преминуо академик Жарко Ђуровић антенам.нет
  3. ^ а б в г д ђ „Истински стваралац и вјеродостојни хроничар времена у коме је живио”. олд.дан.цо.ме. Приступљено 26. 1. 2022. 
  4. ^ „Жарко Ђуровић - ЦАНУ”. www.цану.ме. Приступљено 2021-04-03. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Žarko_Đurović&oldid=28526720”