Ђ (слово ћирилице)
Ћирилично слово Ђ | |||||
---|---|---|---|---|---|
Позиција у Уникоду | |||||
Велико: U+0402 | |||||
Мало: U+0452 | |||||
Слова српске азбуке | |||||
А | Б | В | Г | Д | Ђ |
Е | Ж | З | И | Ј | К |
Л | Љ | М | Н | Њ | О |
П | Р | С | Т | Ћ | У |
Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш |
Слова осталих словенских језика | |||||
А́ | А̀ | А̄ | Ґ | Ґ | Ѓ |
Ѓ | Ѐ | Е́ | Е̄ | Ё | Є |
З́ | Ѕ | Ѝ | И́ | І | Ї |
Й | Ќ | О́ | О̀ | Ō | С́ |
У́ | У̀ | Ў | Щ | Ъ | Ы |
Ь | Э | Ю | Я | ||
Слова несловенских језика | |||||
Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ |
Ҕ | Ӻ | Ӷ | Г̧ | Г̑ | Ԁ |
Ԃ | Ꚉ | Ԭ | Ԫ | Ꚁ | Ӗ |
Ӂ | Җ | Ӝ | Ԅ | Ӟ | Ҙ |
З̌ | З̱ | З̣ | Ԑ | Ӡ | З́ |
Ԇ | Ꚅ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ |
Ӄ | Ҡ | Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ |
Ӆ | Ԓ | Ԡ | Ԉ | Ԕ | Ӎ |
Ӊ | Ң | Ӈ | Ԩ | Ҥ | Ԣ |
Ԋ | Ӧ | О̃ | Ө | Ӫ | Ҩ |
Ԥ | Ҧ | Ҏ | Р̌ | Ԗ | Ҫ |
Ԍ | Ҭ | Ꚑ | Ԏ | Ӯ | Ӱ |
Ӳ | Ү | Ү́ | Ұ | Х̑ | Ҳ |
Ӽ | Ӿ | Һ | Ꙡ | Ҵ | Ҷ |
Ӵ | Ӌ | Ҹ | Ꚇ | Ꚓ | Ҽ |
Ҿ | Ы̄ | Ӹ | Ы̆ | Ҍ | Ӭ |
Э̆ | Э̄ | Э̇ | Ю̆ | Ю̈ | Ю̄ |
Є̈ | Я̆ | Я̄ | Я̆ | Я̈ | Ԙ |
Ԝ | Ӏ | ||||
Историјска слова | |||||
Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ꙋ | Ѡ | Ѽ |
Ѿ | Ҁ | Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ |
Ѧ | Ѫ | Ѩ | Ѭ | Ѯ | Ѱ |
Ѳ | ֹѴ | Ѷ | Ꙟ | Ꚏ | Ꚗ |
Ꙥ | Ꙧ | Ꙣ | Ꙑ | Ꙭ | Ꙩ |
ꙮ | |||||
Сва слова ћирилице |
Слово Ђ (Ђ ђ; искошено: Ђ ђ) је ћириличко слово,[1] еквивалент латиничном слову Đ.
Историја
[уреди | уреди извор]Слово Ђ је настало од раноћириличког слова ђерв (Ꙉ ꙉ).
У старословенској ћирилици име слова је било ꙉервъ, што је значило »дрво«.
Данашње Ђ је конструисано по налогу Вука Стефановића Караџића. Постојало је више предлога за слово (један је направио Павле Соларић, а други Глигорије Гершић). Варијанта која је данас у употреби направљена је од стране Лукијана Мушицког.[2]
Употреба
[уреди | уреди извор]Слово Ђ се употребљава само у српском језику, понекад се транскрибује и као Dj dj (као у раној Гајевој латиници). Ђ је шесто слово ћирилице српског језика, а употребљава се као представник звучног меког африката (/dʑ/).
Слово је било употребљавано и у српскохрватском језику пре распада Југославије.
Слична и сродна слова
[уреди | уреди извор]- Ћ ћ: слово ћирилице
- Ѓ ѓ: слово ћирилице
- Đ đ: слово латинице
- J j: слово латинице
- Ꙉ ꙉ: слово ћирилице
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Cyrillic: Range: 0400–04FF” (PDF). The Unicode Standard, Version 6.0. 2010. стр. 42. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 5. 2011. г. Приступљено 2023-09-12.
- ^ Ђорђић 1971.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ђорђић, Петар (1971). Историја српске ћирилице: Палеографско-филолошки прилози (1. изд.). Београд: Завод за издавање уџбеника.
- Thomas, Paul-Louis (2012). Grammaire du bosniaque, croate, monténégrin, serbe. Paris. ISBN 978-2-7204-0490-0.