Павле Соларић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Павле Соларић
Датум рођења(1779-08-07)7. август 1779.
Место рођењаБјеловар
 Хабзбуршка монархија
Датум смрти18. јануар 1821.(1821-01-18) (41 год.)
Место смртиВенеција
Соларићево НОВО ГРАЖДАНСКО ЗЕМЉЕОПИСАНИЈЕ.

Павле Соларић (Бјеловар, 1779.(или пре 1781.)[1]Венеција, 6. јануар 1821.) био je српски лингвиста, географ, археолог, просветитељ и песник, рођен у свештеничкој породици, у месту Велика Писаница код Бјеловара[2].

Биографија[уреди]

Гимназију је похађао у Загребу и Сремским Карловцима[2]. Студије започете у Загребу зaвршиo je 1803. године. По завршетку студија отишao je у Италију, где се првенствено посветиo писању и научном раду. Из родне Велике Писанице наручио је 1818. године чувени Вуков српски речник.[3] Умро је у Венецији у великом сиромаштву.

Успешно се бавио превођењем[2] са француског, немачког и италијанског. Залагао се за световно образовање Срба и, уз Доситеја Обрадовића и Атанасија Стојковића, сматра се највећим просветитељем свога доба[2]. Соларић је био творац великог начела правописа српског језика,који је од њега Вук Караџић:: Пиши као што говориш - читај као што је написано![4] Оригинална верзија тог начела је гласила: "Најлучше је устројено оно писмо, гдје како говори се тако пише се, и како је записано тако чита се". Био је цењен од стране својих савременика славних пријатеља Доситеја Обрадовића (и ученик), Саве Мркаља, Лукијана Мушицког, Вука Караџића и др.

Године 1804. је написао „Ново гражданско земљописаније“ – прву географију на српском језику – која је имали велики одјек у ондашњем српском друштву и култури[2]. Након његове смрти остало је много занимљивих рукописа, у којима се бавио српском граматиком, почецима словенства, човеком, математиком и Америком.[5]

Због негативне критике његове поезије од стране Јована Скерлића[2], Павле Соларић бива заборављен и непознат широј читалачкој публици све до краја двадесетог века када његове песме бивају објављене у књизи коју је приредио Здравко Крстановић.[6] Поновно интересовање за Соларићеву поезију је покренуо Милорад Павић сврставши је у предромантизам[2]. У архиву САНУ налази се заоставштина Павла Соларића.

Библиографија[уреди]

  1. ПЈЕСНА НА ГОЗБИ, Летопис Матице српске (у даљем тексту ЛМС), Нови Сад, 1826, св. 6, стр. 81-84.
  2. ПРИБ И МИЛИЦА, ЛМС, 1826, св. 6, стр. 84-86.
  3. ЉУБОВ, ЛМС, 1826, св. 6, стр. 86-94.
  4. ПЈЕСНА О ПУТЕШЕСТВИЈУ У ВЕСНИ 1808, ЛМС, 1826, св. 7. стр. 39-45.
  5. ПРОЉЕЋЕ И ЉУБОВ, ЛМС, 1826, св. 7, стр. 43-44.
  6. ЉУБОВ, ЛМС, 1827, св. 8, стр. 44-46.
  7. МИЛОШ И РАДОВАН, ЛМС, 1827, св. 8. стр. 46-51.
  8. ЉУБОВ ЂЕВОЈАКА, ЛМС, 1827, св. 8, стр. 51-54.
  9. ВКУС И МУДРОСТ, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 57-58.
  10. МОЈА САМВИКА, објављена без наслова, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 58.
  11. СВЕТИ ЧАСИ, објављена без наслова, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 58-59.
  12. ЕК’ СЕ ПИНДАР ПО СТРМОМЕ ВИСИ ЕЛИКОНУ, објављена без наслова, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 39-40.
  13. Пјесма чије су ријечи изостављене, остао је само графички траг: ЛМС, 1827, св. 9, стр. 40.
  14. НАШЕ ЖЕНЕ РАДО ЧУЈУ, објављена без наслова, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 41.
  15. ЉУБОВ И СРЕБРОЉУПЦИ, објављена без наслова, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 41-42.
  16. СВА ВСЕЛЕНА ЉУБВОМ ДИШЕ, објављена без наслова, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 42-43.
  17. ЗЛАТНОГ В’ЈЕКА ДАНИ, објављена без наслова, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 44-45.
  18. МЛАДЕН И МИЛОЈЕ, ЛМС, 1827. св. 9, стр. 45-52.
  19. ХУДА СЕРБКИЊА, ЛМС, 1827, св,. 9. стр. 56-58.
  20. ПЈЕСНА О ДРЕВНОСТИ СЛАВЈАНА И, објављена без наслова, ЛМС, 1828, св. 10, стр. 57-58.
  21. ПРЕИЗРЕДНА НЕБА КЋЕРИ, објављена без наслова, ЛМС, 1828, св. 10, стр. 58-59.
  22. САН, објављена без наслова, ЛМС, 1828, св. 10, стр. 59-61.
  23. ДОСИТЕЈУ, ЛМС, 1828, св. 10, стр. 61-66.
  24. ЖЕНИДБА ПО МОДИ, ЛМС, 1828, св. 13, стр. 50-51.
  25. ПЈЕСНА СТРАСНА НА ГРАДСКУ МОЛВУ И СЕЛСКО СПОКОЈСТВО (У ВЕСНИ 1807), ЛМС, 1830, св. 22, стр. 65-66.
  26. ПРИЈАТЕЉСТВО, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 32, стр. 40.
  27. ЗИМА, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 32, стр. 41-46.
  28. ВЕСНА, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 32, стр. 46-58.
  29. ИЛ’ ЈА СНИВАМ, ИЛ’ ЈЕ ТАКО, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 33, стр. 43-53.
  30. ЉЕТО (одломак), објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 33, стр. 53-54.
  31. ШТА КО ЉУБИ, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 33, стр. 54-55.
  32. О ЉУБОВИ ПЈЕСНЕ НИГДА ОСТАРИТИ НЕЋЕ, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 33, стр. 55-57.
  33. О, ГРАЖДАНИ, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 33, стр. 57.
  34. МАЛ’ И ВЕЛ’, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 33, стр. 57.
  35. ЧЕРНА ЗЕМЉА ВЛАГЕ ПИЈЕ, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 33, стр. 58.
  36. ПЈЕСНА О ГОЗБИ 1807, ЛМС, 1833, св. 34, стр. 58-64
  37. КО ШТО ВОЛИ НЕКА ПЈЕВА, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 35, стр. 52-54.
  38. КОЈИ ЗВЕЗДЕ ПРСТОМ ВРТИ, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 35, стр. 54-56.
  39. ОВЧЕЖИЋ НЕБОГОГА ПАВЛА, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 35, стр. 58-59.
  40. ПЈЕСНА О ДРЕВНОСТИ СЛАВЈАНА ИИ, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 35, стр. 59-62.
  41. ПОСЛАНИЦА ДРАГИ ТЕОДОРОВИЋУ ТРИЈЕШЋАНИНУ, објављена без наслова, ЛМС,1834, св. 36, стр. 52-56.
  42. ЗИМА, Јован Суботић, Цветник србске словесности, читанка за више разреде гимназије у Аустрији (
  43. ПЈЕСНА О ГОЗБИ 1807, Цветник, Беч, 1853, стр. 517-520. Изостављени су стихови 87-120 и 129-140. П
  44. ПОСЛАНИЦА МИХАИЛУ ВИТКОВИЋУ (одломак), Андра Гавриловић: Девет прилога историји српске књижевности
  45. МОЈА САМВИКА, објављена под насловом ЈА САМ ХТЕО ЈУГОВИЋЕ, Младен Лесковац: Антологија старије српске поезије
  46. МИЛОШ И РАДОВАН, АССП, стр. 91-93.
  47. МЛАДЕН И МИЛОЈЕ, АССП, стр. 94-97.
  48. КОВЧЕЖИЋ НЕБОГОГА ПАВЛА, АССП, стр. 98-99.
  49. ЖЕНИДБА ПО МОДИ, АССП, стр. 100-101.
  50. ХУДА СЕРБКИЊА, АССП, стр. 102-103.
  51. ПОСЛАНИЦА ДРАГИ ТЕОДОРОВИЋУ ТРИЈЕШЋАНИНУ, АССП, стр. 104-106.
  52. О ЉУБОВИ ПЈЕСНЕ НИГДА ОСТАРИТИ НЕЋЕ, АССП, стр. 107-108.
  53. ПЈЕСНА О ГОЗБИ 1807, Миодраг Павловић: Антологија српског песништва, Београд, 1964, стр. 96-97.
  54. МОЈА САМВИКА, Зоран Гавриловић: Антологија српског љубавног песништва (XVIII-XX век), Београд, 1967, стр. 29.
  55. МОЈА САМВИКА, Владислава Косијер: Српска љубавна поезија, Сремски Карловци, 1996, стр. 21.
  56. О ЉУБОВИ ПЈЕСНЕ НИГДА ОСТАРИТИ НЕЋЕ, Перо Зубац, Слово љубве, И том петокњижја под насловом Најлепше песме о љубави.
  57. О, ГРАЖДАНИ, Књижевне новине, бр. 955, Београд, 1. ВИИ 1997, стр. 7. Приредио Здравко Крстановић.
  58. КО ШТО ВОЛИ НЕКА ПЈЕВА, подаци исти као за пјесму бр. 57.
  59. СВЕТИ ЧАСИ, подаци исти као за пјесму бр. 57.
  60. ПРОЉЕЋЕ И ЉУБОВ, објављена под насловом ВЕСНА И ЉУБОВ, Књижевност, бр. 11-12, Београд, 1997, стр. 1906.
  61. ПЈЕСНА НА ГОЗБИ, Књижевност, стр. 1907-1908. Подаци исти као за пјесму бр. 61.
  62. ЉУБОВ, објављена под насловом ТУЖИ, ГОРУЈ, СЕРЦЕ МОЈЕ, Књижевност, стр. 1909-1912, остали подаци исти као за пјесму бр. 61.
  63. ПЈЕСНА О ГОЗБИ 1807, Љетопис српског културног друштва „Просвјета“ (у даљем тексту Љетопис), бр. 2, Загреб, 1997, стр.
  64. ОЈИ ЗВЕЗДЕ ПРСТОМ ВРТИ, Љетопис, стр. 127-129.
  65. СВА ВСЕЛЕНА ЉУБВОМ ДИШЕ, Љетопис, стр. 131.
  66. КОВЧЕЖИЋ НЕБОГОГА ПАВЛА, Љетопис, стр. 131.
  67. ЧЕРНА ЗЕМЉА ВЛАГЕ ПИЈЕ, Љетопис, стр. 132.
  68. МЛАДЕН И МИЛОЈЕ, објављени стихови 37-118, под насловом ОБЕЋО САМ ЗАЉУБЉЕНИ, ПЈЕСНУ САМ ВАМ ДУЖАН, Љетопис, стр. 132-133.
  69. МОЈА САМВИКА, Милорад Јеврић: Царски Призрен у српској уметничкој поезији, антологија, Приштина, 1998, стр. 9.
  70. ШТА КО ЉУБИ, Књижевне новине, бр. 968-969-970, Београд, 15 ИИ - 15 ИИИ 1998, стр. 43. Приредио Здравко Крстановић.
  71. ШТА КО ЉУБИ, Милован Витезовић, Похвала љубави, антологија српске љубавне поезије, Београд, 1999, 24.
  72. ЉЕТО (одломак), Књижевне новине, бр. 997/998, Београд, 15. IX - 1. X, 1999, стр. 9. Приредио Здравко Крстановић.
  73. НОВО ГРАЖДАНСКО ЗЕМЉЕОПИСАНИЈЕ, Венеција, 1804. Превод са њемачког списа Адама Христијана Гаспарија.
  74. ПЈЕШИЈ ЗЕМЉЕПИСНИК (атлас са XXXВИИ карата), Венеција, 1804.
  75. КЉУЧИЋ У МОЈЕ ЗЕМЉЕОПИСАНИЈЕ, Венеција, 1804.
    Насловна страна Буквара славенског триазбучног (1812)
  76. УЛОГ УМА ЧЕЛОВЈЕЧЕСКОГА У МАЛЕНУ, Венеција, 1808. Превод са њемачког ђела Карла фон Екартхаузена.
  77. СВЕРХ ВОСПИТАНИЈА К ЧЕЛОВЈЕКОЉУБИЈУ, Венеција, 1809. Превод са њемачког ђела Петера Вилома.
  78. МУДРОЉУБАЦ ИНДИЈСКИ, Венеција, 1809. Превод са француског (оригинал је на енглеском) ђела Филипа Честерфилда.
  79. О САМОСТИ, Венеција, 1809. Превод са њемачког ђела Јохана Георга Цимермана.
  80. ПОМИНАК КЊИЖЕСКИ, Венеција, 1810.
  81. ПРЕДИСЛОВИЈЕ БЕСЈЕДОВНИКУ ИЛИРИЧЕСКО-ИТАЛИЈАНСКОМ Викентија Ракића, Венеција, 1810.
  82. БУКВАР СЛАВЕНСКИ ТРИАЗБУЧНИ, Венеција, 1812.
  83. ЗЛАТНА КЊИЖИЦА, Венеција, 1813. Превод са италијанског ђела Франческа Соаве.
  84. АЗБУКА ИЗЈАСНЕНА РИМСКОМ ПО ПРАВОПИСАНИЈУ ДАЛМАТИНСКОМУ, ХОРВАТСКОМУ, СЛАВОНСКОМУ И КРАЊСКОМУ, Венеција, 1814.
  85. ОБЈАСНЕНИЈЕ КО СНИМКУ ПОДЛИНОГА ДИПЛОМА СТЕФАНА ДАБИШИ КРАЉЕМ СЕРБСКОГА ДАНОГА ЖУПАНУ ВОЛКОМИРУ СЕМКОВИЋУ, Венеција, 1815.
  86. РИМЉАНИ СЛАВЕНСТВОВАВШИЈИ, Будим, 1818.
  87. ПРЕДИСЛОВИЈЕ МЕЗИМЦУ Доситеја Обрадовића, Будим, 1818.
  88. ПРЕДИСЛОВИЈЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ „ИСТОВЕТНОСТ СКИТА И САРМАТА...", ЛМС, св. 2, 1825, 126-130.
  89. ИСТОВЕТНОСТ СКИТА И САРМАТА, ДОКАЗАНА ИЗ ПЕЧАЛИЈИ И ИЗ ПОСЛАНИЈА ПОНТИСКИ П. ОВИДИЈА НАСОНА, ЛМС, св. 2, 1826, 126-150 и св.
  90. ХОД К’ ПИСМЕНИЦИ И ЈЕЗИКОЗНАНИЈУ (Српска граматика), ЛМС, св. 24-27, 1831.
  91. ПРИРОДА И БОГ, Одломак из Предисловија Новом гражданском земљеописанију. Подаци исти као 72.

Референце[уреди]

  1. ^ "Српски народ", Београд 1944. године
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 О Павлу Соларићу са сајта издавачке куће Алма, Приступљено 16. априла 2011.
  3. ^ Вук Ст. Караџић: "Српски рјечник", Беч 1818.
  4. ^ "Српски народ", Београд 9. септембар 1944. године
  5. ^ "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1839. године
  6. ^ Сабране пјесме, Павле Соларић, приредио Здравко Крстановић, електронско издање на „Пројекту Растко“, Приступљено 16. априла 2011.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]