Павле Соларић
Павле Соларић | |
---|---|
Датум рођења | 7. август 1779. |
Место рођења | Бјеловар, Хабзбуршка монархија |
Датум смрти | 18. јануар 1821.41 год.) ( |
Место смрти | Венеција, |
Павле Соларић (Бјеловар, 1779.(или пре 1781.)[1] – Венеција, 6. јануар 1821.) био je српски лингвиста, географ, археолог, просветитељ и песник, рођен у свештеничкој породици, у месту Велика Писаница код Бјеловара[2].
Биографија[уреди | уреди извор]
Гимназију је похађао у Загребу и Сремским Карловцима[2]. Студије започете у Загребу зaвршиo je 1803. године. По завршетку студија отишao je у Италију, где се првенствено посветиo писању и научном раду. Из родне Велике Писанице наручио је 1818. године чувени Вуков српски речник.[3] Умро је у Венецији у великом сиромаштву.
Успешно се бавио превођењем[2] са француског, немачког и италијанског. Залагао се за световно образовање Срба и, уз Доситеја Обрадовића и Атанасија Стојковића, сматра се највећим просветитељем свога доба[2]. Соларић је био творац великог начела правописа српског језика,који је од њега Вук Караџић:: Пиши као што говориш - читај као што је написано![4] Оригинална верзија тог начела је гласила: "Најлучше је устројено оно писмо, гдје како говори се тако пише се, и како је записано тако чита се". Био је цењен од стране својих савременика славних пријатеља Доситеја Обрадовића (и ученик), Саве Мркаља, Лукијана Мушицког, Вука Караџића и др.
Године 1804. је написао „Ново гражданско земљописаније“ – прву географију на српском језику – која је имали велики одјек у ондашњем српском друштву и култури[2]. Након његове смрти остало је много занимљивих рукописа, у којима се бавио српском граматиком, почецима словенства, човеком, математиком и Америком.[5]
Због негативне критике његове поезије од стране Јована Скерлића[2], Павле Соларић бива заборављен и непознат широј читалачкој публици све до краја двадесетог века када његове песме бивају објављене у књизи коју је приредио Здравко Крстановић.[6] Поновно интересовање за Соларићеву поезију је покренуо Милорад Павић сврставши је у предромантизам[2]. У архиву САНУ налази се заоставштина Павла Соларића.
Библиографија[уреди | уреди извор]
- ПЈЕСНА НА ГОЗБИ, Летопис Матице српске (у даљем тексту ЛМС), Нови Сад, 1826, св. 6, стр. 81-84.
- ПРИБ И МИЛИЦА, ЛМС, 1826, св. 6, стр. 84-86.
- ЉУБОВ, ЛМС, 1826, св. 6, стр. 86-94.
- ПЈЕСНА О ПУТЕШЕСТВИЈУ У ВЕСНИ 1808, ЛМС, 1826, св. 7. стр. 39-45.
- ПРОЉЕЋЕ И ЉУБОВ, ЛМС, 1826, св. 7, стр. 43-44.
- ЉУБОВ, ЛМС, 1827, св. 8, стр. 44-46.
- МИЛОШ И РАДОВАН, ЛМС, 1827, св. 8. стр. 46-51.
- ЉУБОВ ЂЕВОЈАКА, ЛМС, 1827, св. 8, стр. 51-54.
- ВКУС И МУДРОСТ, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 57-58.
- МОЈА САМВИКА, објављена без наслова, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 58.
- СВЕТИ ЧАСИ, објављена без наслова, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 58-59.
- ЕК’ СЕ ПИНДАР ПО СТРМОМЕ ВИСИ ЕЛИКОНУ, објављена без наслова, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 39-40.
- Пјесма чије су ријечи изостављене, остао је само графички траг: ЛМС, 1827, св. 9, стр. 40.
- НАШЕ ЖЕНЕ РАДО ЧУЈУ, објављена без наслова, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 41.
- ЉУБОВ И СРЕБРОЉУПЦИ, објављена без наслова, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 41-42.
- СВА ВСЕЛЕНА ЉУБВОМ ДИШЕ, објављена без наслова, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 42-43.
- ЗЛАТНОГ В’ЈЕКА ДАНИ, објављена без наслова, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 44-45.
- МЛАДЕН И МИЛОЈЕ, ЛМС, 1827. св. 9, стр. 45-52.
- ХУДА СЕРБКИЊА, ЛМС, 1827, св,. 9. стр. 56-58.
- ПЈЕСНА О ДРЕВНОСТИ СЛАВЈАНА И, објављена без наслова, ЛМС, 1828, св. 10, стр. 57-58.
- ПРЕИЗРЕДНА НЕБА КЋЕРИ, објављена без наслова, ЛМС, 1828, св. 10, стр. 58-59.
- САН, објављена без наслова, ЛМС, 1828, св. 10, стр. 59-61.
- ДОСИТЕЈУ, ЛМС, 1828, св. 10, стр. 61-66.
- ЖЕНИДБА ПО МОДИ, ЛМС, 1828, св. 13, стр. 50-51.
- ПЈЕСНА СТРАСНА НА ГРАДСКУ МОЛВУ И СЕЛСКО СПОКОЈСТВО (У ВЕСНИ 1807), ЛМС, 1830, св. 22, стр. 65-66.
- ПРИЈАТЕЉСТВО, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 32, стр. 40.
- ЗИМА, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 32, стр. 41-46.
- ВЕСНА, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 32, стр. 46-58.
- ИЛ’ ЈА СНИВАМ, ИЛ’ ЈЕ ТАКО, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 33, стр. 43-53.
- ЉЕТО (одломак), објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 33, стр. 53-54.
- ШТА КО ЉУБИ, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 33, стр. 54-55.
- О ЉУБОВИ ПЈЕСНЕ НИГДА ОСТАРИТИ НЕЋЕ, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 33, стр. 55-57.
- О, ГРАЖДАНИ, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 33, стр. 57.
- МАЛ’ И ВЕЛ’, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 33, стр. 57.
- ЧЕРНА ЗЕМЉА ВЛАГЕ ПИЈЕ, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 33, стр. 58.
- ПЈЕСНА О ГОЗБИ 1807, ЛМС, 1833, св. 34, стр. 58-64
- КО ШТО ВОЛИ НЕКА ПЈЕВА, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 35, стр. 52-54.
- КОЈИ ЗВЕЗДЕ ПРСТОМ ВРТИ, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 35, стр. 54-56.
- ОВЧЕЖИЋ НЕБОГОГА ПАВЛА, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 35, стр. 58-59.
- ПЈЕСНА О ДРЕВНОСТИ СЛАВЈАНА ИИ, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 35, стр. 59-62.
- ПОСЛАНИЦА ДРАГИ ТЕОДОРОВИЋУ ТРИЈЕШЋАНИНУ, објављена без наслова, ЛМС,1834, св. 36, стр. 52-56.
- ЗИМА, Јован Суботић, Цветник србске словесности, читанка за више разреде гимназије у Аустрији (
- ПЈЕСНА О ГОЗБИ 1807, Цветник, Беч, 1853, стр. 517-520. Изостављени су стихови 87-120 и 129-140. П
- ПОСЛАНИЦА МИХАИЛУ ВИТКОВИЋУ (одломак), Андра Гавриловић: Девет прилога историји српске књижевности
- МОЈА САМВИКА, објављена под насловом ЈА САМ ХТЕО ЈУГОВИЋЕ, Младен Лесковац: Антологија старије српске поезије
- МИЛОШ И РАДОВАН, АССП, стр. 91-93.
- МЛАДЕН И МИЛОЈЕ, АССП, стр. 94-97.
- КОВЧЕЖИЋ НЕБОГОГА ПАВЛА, АССП, стр. 98-99.
- ЖЕНИДБА ПО МОДИ, АССП, стр. 100-101.
- ХУДА СЕРБКИЊА, АССП, стр. 102-103.
- ПОСЛАНИЦА ДРАГИ ТЕОДОРОВИЋУ ТРИЈЕШЋАНИНУ, АССП, стр. 104-106.
- О ЉУБОВИ ПЈЕСНЕ НИГДА ОСТАРИТИ НЕЋЕ, АССП, стр. 107-108.
- ПЈЕСНА О ГОЗБИ 1807, Миодраг Павловић: Антологија српског песништва, Београд, 1964, стр. 96-97.
- МОЈА САМВИКА, Зоран Гавриловић: Антологија српског љубавног песништва (XVIII-XX век), Београд, 1967, стр. 29.
- МОЈА САМВИКА, Владислава Косијер: Српска љубавна поезија, Сремски Карловци, 1996, стр. 21.
- О ЉУБОВИ ПЈЕСНЕ НИГДА ОСТАРИТИ НЕЋЕ, Перо Зубац, Слово љубве, И том петокњижја под насловом Најлепше песме о љубави.
- О, ГРАЖДАНИ, Књижевне новине, бр. 955, Београд, 1. ВИИ 1997, стр. 7. Приредио Здравко Крстановић.
- КО ШТО ВОЛИ НЕКА ПЈЕВА, подаци исти као за пјесму бр. 57.
- СВЕТИ ЧАСИ, подаци исти као за пјесму бр. 57.
- ПРОЉЕЋЕ И ЉУБОВ, објављена под насловом ВЕСНА И ЉУБОВ, Књижевност, бр. 11-12, Београд, 1997, стр. 1906.
- ПЈЕСНА НА ГОЗБИ, Књижевност, стр. 1907-1908. Подаци исти као за пјесму бр. 61.
- ЉУБОВ, објављена под насловом ТУЖИ, ГОРУЈ, СЕРЦЕ МОЈЕ, Књижевност, стр. 1909-1912, остали подаци исти као за пјесму бр. 61.
- ПЈЕСНА О ГОЗБИ 1807, Љетопис српског културног друштва „Просвјета“ (у даљем тексту Љетопис), бр. 2, Загреб, 1997, стр.
- ОЈИ ЗВЕЗДЕ ПРСТОМ ВРТИ, Љетопис, стр. 127-129.
- СВА ВСЕЛЕНА ЉУБВОМ ДИШЕ, Љетопис, стр. 131.
- КОВЧЕЖИЋ НЕБОГОГА ПАВЛА, Љетопис, стр. 131.
- ЧЕРНА ЗЕМЉА ВЛАГЕ ПИЈЕ, Љетопис, стр. 132.
- МЛАДЕН И МИЛОЈЕ, објављени стихови 37-118, под насловом ОБЕЋО САМ ЗАЉУБЉЕНИ, ПЈЕСНУ САМ ВАМ ДУЖАН, Љетопис, стр. 132-133.
- МОЈА САМВИКА, Милорад Јеврић: Царски Призрен у српској уметничкој поезији, антологија, Приштина, 1998, стр. 9.
- ШТА КО ЉУБИ, Књижевне новине, бр. 968-969-970, Београд, 15 ИИ - 15 ИИИ 1998, стр. 43. Приредио Здравко Крстановић.
- ШТА КО ЉУБИ, Милован Витезовић, Похвала љубави, антологија српске љубавне поезије, Београд, 1999, 24.
- ЉЕТО (одломак), Књижевне новине, бр. 997/998, Београд, 15. IX - 1. X, 1999, стр. 9. Приредио Здравко Крстановић.
- НОВО ГРАЖДАНСКО ЗЕМЉЕОПИСАНИЈЕ, Венеција, 1804. Превод са њемачког списа Адама Христијана Гаспарија.
- ПЈЕШИЈ ЗЕМЉЕПИСНИК (атлас са XXXВИИ карата), Венеција, 1804.
- КЉУЧИЋ У МОЈЕ ЗЕМЉЕОПИСАНИЈЕ, Венеција, 1804.
- УЛОГ УМА ЧЕЛОВЈЕЧЕСКОГА У МАЛЕНУ, Венеција, 1808. Превод са њемачког ђела Карла фон Екартхаузена.
- СВЕРХ ВОСПИТАНИЈА К ЧЕЛОВЈЕКОЉУБИЈУ, Венеција, 1809. Превод са њемачког ђела Петера Вилома.
- МУДРОЉУБАЦ ИНДИЈСКИ, Венеција, 1809. Превод са француског (оригинал је на енглеском) ђела Филипа Честерфилда.
- О САМОСТИ, Венеција, 1809. Превод са њемачког ђела Јохана Георга Цимермана.
- ПОМИНАК КЊИЖЕСКИ, Венеција, 1810.
- ПРЕДИСЛОВИЈЕ БЕСЈЕДОВНИКУ ИЛИРИЧЕСКО-ИТАЛИЈАНСКОМ Викентија Ракића, Венеција, 1810.
- БУКВАР СЛАВЕНСКИ ТРИАЗБУЧНИ, Венеција, 1812.
- ЗЛАТНА КЊИЖИЦА, Венеција, 1813. Превод са италијанског ђела Франческа Соаве.
- АЗБУКА ИЗЈАСНЕНА РИМСКОМ ПО ПРАВОПИСАНИЈУ ДАЛМАТИНСКОМУ, ХОРВАТСКОМУ, СЛАВОНСКОМУ И КРАЊСКОМУ, Венеција, 1814.
- ОБЈАСНЕНИЈЕ КО СНИМКУ ПОДЛИНОГА ДИПЛОМА СТЕФАНА ДАБИШИ КРАЉЕМ СЕРБСКОГА ДАНОГА ЖУПАНУ ВОЛКОМИРУ СЕМКОВИЋУ, Венеција, 1815.
- РИМЉАНИ СЛАВЕНСТВОВАВШИЈИ, Будим, 1818.
- ПРЕДИСЛОВИЈЕ МЕЗИМЦУ Доситеја Обрадовића, Будим, 1818.
- ПРЕДИСЛОВИЈЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ „ИСТОВЕТНОСТ СКИТА И САРМАТА...", ЛМС, св. 2, 1825, 126-130.
- ИСТОВЕТНОСТ СКИТА И САРМАТА, ДОКАЗАНА ИЗ ПЕЧАЛИЈИ И ИЗ ПОСЛАНИЈА ПОНТИСКИ П. ОВИДИЈА НАСОНА, ЛМС, св. 2, 1826, 126-150 и св.
- ХОД К’ ПИСМЕНИЦИ И ЈЕЗИКОЗНАНИЈУ (Српска граматика), ЛМС, св. 24-27, 1831.
- ПРИРОДА И БОГ, Одломак из Предисловија Новом гражданском земљеописанију. Подаци исти као 72.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Српски народ", Београд 1944. године
- ^ а б в г д ђ е О Павлу Соларићу са сајта издавачке куће Алма, Приступљено 16. априла 2011.
- ^ Вук Ст. Караџић: "Српски рјечник", Беч 1818.
- ^ "Српски народ", Београд 9. септембар 1944. године
- ^ "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1839. године
- ^ Сабране пјесме, Павле Соларић, приредио Здравко Крстановић, електронско издање на „Пројекту Растко“, Приступљено 16. априла 2011.
Извори[уреди | уреди извор]
1. Антологија српског песништва,саставио Миодраг Павловић, Српска књижевна задруга, Београд, 1984.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Соларићеве песме на „Пројекту Растко“, Приступљено 16. априла 2011.