Језици Црне Горе

С Википедије, слободне енциклопедије
Језичка расподела по насељима, 2011.

Језици Црне Горе су језици којима се у Црној Гори говори. Према Уставу Црне Горе, усвојеном 2007. године, Црна Гора има један службени језик, који је одређен као црногорски. Према попису становништва из 2011. године, 42% становништва изјаснило се да им је српски матерњи језик, а 37% црногорски. Лингвистички су, уз бошњачки и хрватски језик, различите стандардне варијанте некадашњег српскохрватског језика, али у фази формулисања црногорски је књижевни језик.[1]

Препознати мањински језици су албански, бошњачки и хрватски. Од 2017. године, албански је службени језик општина Подгорица, Улцињ, Бар, Пљевља, Рожаје и Тузи.[2] Поред тога, у Црној Гори је насељено неколико стотина Италијана, насељених у Боки которској.

Мањински језици у Црној Гори[уреди | уреди извор]

Двојезични натписи у Улцињу

Европска повеља о регионалним или мањинским језицима ступила је на снагу, у Црној Гори, након независности из државне заједнице Србије и Црне Горе 3. јуна 2006. године.[3] Устав Црне Горе из 2007. наводи да црногорски званични језик земље, док су бошњачки, хрватски, српски и албански језик у службеној употреби.[4] Устав каже да су језици у службеној употреби они из група које чине најмање 1% становништва Црне Горе, према попису из 2003. године.[4] Закон о националним мањинама прецизира да проценат припадника националних мањина у укупном становништву локалне самоуправе треба да буде 15% како би се њихов језик и писмо увело у службену употребу.[5] Медији које је основала влада Црне Горе дужни су да емитују вести, културне, образовне, спортске и забавне програме на мањинским језицима.[5] Мањине и њихови чланови имају право на образовање на свом језику, у редовном и стручном образовању.[5]

Наречје[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Штокавско наречје
Мапа Наречје
  Источнохерцеговачки
   Зетско-рашки

Види још[уреди | уреди извор]

Језици Црне Горе на Викимедијиној остави.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Zvanični sajt Crne Gore - Jezik i pravopis”. www.me (на језику: српски). Архивирано из оригинала 29. 01. 2021. г. Приступљено 21. 3. 2020. 
  2. ^ „Albanian language official in Montenegro”. Oculus News. Приступљено 21. 3. 2020. 
  3. ^ „Minority languages in Montenegro: new evaluation report released”. Council of Europe. Приступљено 21. 3. 2020. 
  4. ^ а б „Montenegro’s Minorities in the Tangles of Citizenship, Participation, and Access to Rights” (PDF). Journal on Ethnopolitics and Minority Issues in Europe. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 9. 2015. г. Приступљено 21. 3. 2020. 
  5. ^ а б в „Manjine u Crnoj Gori zakonodavstvo i praksa” (PDF). Youth Initiative for Human Rights. Приступљено 21. 3. 2020. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Језици_Црне_Горе&oldid=26797033”