Јохан Албрехт фон Рајсвиц

С Википедије, слободне енциклопедије
Јохан Албрехт фон Рајсвиц
Датум рођења1889.
Место рођењаЛугано
 Швајцарска
Датум смрти(1962-07-25)25. јул 1962.
Место смртиМинхен
 Западна Немачка

Јохан Албрехт фон Рајсвиц (нем. Johann Albrecht Freiherr von Reiswitz; Лугано, 1899Минхен, 25. јул 1962) је био доктор наука и немачки мајор.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Лугану 1899. године. У Првом светском рату је озбиљно рањен. Након рата је студирао низ хуманистичких наука: филозофију, биологију, књижевност, историју уметности, психологију и медицину на Универзитету у Берлину. Докторирао је са темом из филозофије „Аисторијско, историјско и антиискторијско у филозофији Артура Шопенхауера“ 1922. године.

Специјализовао се за историју Балкана и у том својству је боравио у Југославији пре Другог светског рата.

Године 1931. је учествовао у ископавањима на локалитету Градиште, изнад цркве Св. Еразма у Охриду, која су вршили Немачки археолошки институт и Народни музеј. У екипи су се налазили Миодраг Грбић, као представник Народног музеја, а Рајсвиц и Вилхелмом Унферцагтом, као представници Немачког археолошког института. Циљ истраживања је било утврђивање насеља везаног за богате гробове, пронађених на Требеништима.

Од 1941. године је био ангажован као војни саветник у реферату за заштиту уметничких вредности, чији је циљ био да прикаже немачку приврженост хашкој конвенцији о културним добрима из 1907. године. Одељење у Србији је почело са радом 3. јула 1941. године. У првом извештају о раду овог одељење Рајсвиц је описао затечено стање, констатовао број музеја у окупираној Србији и предложио њихову делатност:

  • ангажовање домаћих стручних сарадника, пријатељски настројених према Немачкој
  • заштита покретних објеката
  • заштита непокретних објеката;
  • пописивање до познатих праисторијских налазишта и историјских споменика

Немци су, у недостатку средстава да организују сами апарат управе, искористили већ постојећи, и ставили га под строгу контролу. Мада су Музеј града Београда, Војни музеј н Народна библиотека тешко оштећени током бомбардовања 6. и 7. априла 1941. године, а у окупираној Србији се до почетка 1942. године око 400 интелектуалаца нашло у логору на Бањици, одлуком војног заповедника Србије основано је Одељење за заштиту споменика културе, за чијег опуномоћеника је изабран Миодраг Грбић.

Током рата је у више прилика интервенисао код других окупационих функционера у корист српских културних споменика. Тако је априла 1942. обезбедио дозволе, превоз и лично пратио мисију преноса моштију српских светитеља, кнеза Лазара из манастира Бешеново, цара Уроша из манастира Јазак и деспота Стефана Штиљановића из манастира Шишатовац који су се нашли на територији НДХ, у окупирани Београд, коју је предводио Радослав Грујић, професор и декан Теолошког факултета.

За разлику од бројних официра из некадашње аустроугарске војске користили су окупацију Србије како би се светили за поразе из Првог светског рата и захтева да се према Србима поступа строго, као издајници и превртљивци, због пуча 27. марта, био је један од ретких људи који су симпатисали Србе и покушавали да их узму у заштите.

Након рата се вратио у Немачку, где је до смрти радио на Универзитету у Минхену. О српском етничком простору писао је у монографији „Belgrad–Berlin. Berlin Belgrad 1866–1871“ (1936), и у студији „Политички развој Југославије између два рата“ (нем. Die politische Entwicklung Jugoslawiens zwischen den Weltkriegen) (1954). Аутор је неколико значајних одредница у енциклопедијској едицији „Neue Deutche Biographie“ (NDB), између осталих, одреднице Карл Лудвиг фон Брик и гроф Леополд Берхтолд.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Бандовић, Александар (2014). Драгана Антонијевић, ed. "Музејски курс и археологија током II светског рата у Београду" (PDF). Етноантрополошки проблеми - Одељење за етнологију и антропологију (Етнолошки факултет Универзитета у Београду) 9.3. ISSN 2334-8801.
  • Стојановић, Александар (2012). „Радослав Грујић о преносу моштију српских светитеља априла 1942. године из НДХ У окупирану Србију” (PDF). Токови историје: Часопис Института за новију историју Србије (1): 69—86. 
  • Стојановић, Александар; Душан Бајагић. Историја и географија: сусрети и прожимања: Колаборација у окупираној Европи 1939-1945 компаративна анализа француског, грчког и српског искуства. Институт за новију историју Србије,Географски институт "Јован Цвијић" САНУ, Институт за славистку Ран. 2014. ISBN 9788670051256..