Пређи на садржај

Љиљана Благојевић (новинар)

С Википедије, слободне енциклопедије
Љиљана Благојевић
Љиљана Благојевић на ТВ Сарајево 1988. године
Лични подаци
Датум рођења(1954{{month}}{{{day}}})1954.
Место рођењаЧапљина, ФНРЈ
Новинарски рад
Активни период1972–2021.
РадиоРадио Горажде, Радио Сарајево
ТелевизијаТелевизија Сарајево, Телевизија Црне Горе, Телевизија ИН

Љиљана Благојевић (Чапљина, 1954) познати је југословенски, српски и црногорски радиотелевизијски новинар, водитељ, уредник и чувени спикер РТВ Сарајево.

Биографија[уреди | уреди извор]

Љиљана Љиља Благојевић (рођена Павловић)[1] рођена је у Чапљини[2] 1954. године,[3] од оца који је био војно лице у Горажду, родом из Плужина, и мајке католкиње (рођене Милановић), која је била родом из Чапљине, а која је приликом посјете свом брату у Горажду упознала Љиљаниног оца.[1] Љиљана је одрастала у Горажду и у родном селу њене мајке, надомак Чапљине, скупа са баком, теткама и ујацима. Прије Другог свјетског рата, њен дјед по мајци Мартин Милановић био је главар Неретванског округа и нестао је пред рат. Из дјетињства посебно памти дрво кошћеле испод којег је био сто, за којим се ручало, за којим се славило и дочекивали се гости.[1] Њени Павловићи су поријеклом из Мораче. Након што се 1980-их њен отац пензионисао, родитељи су јој се преселили у Бар и она им је често долазила у посјету, као што је често посјећивала и очев крај, што ју је опредијелило да се касније досели у Црну Гору.[1]

Средњу школу завршила је у Горажду, а након тога, студирала је на три факултета.[3] Након завршене средње школе, 1972. године, добија позив да се запосли на Радио Горажду, што је и прихватила.[3] Први хонорар добила је на фестивалу народне музике са тромеђе БиХ, Црне Горе и Србије „Глас Лима”.[2] На Радио Горажду радила је као спикер, новинар и реализатор. Након рада на Радио Горажду, конкурише за спикера и одлази на аудицију коју је организовала Радио-телевизија Сарајево и, међу 3000 пријављених (међу којима су били и Мирјана Јанчић, Ринко Голубовић, Душко Ољача),[1] улази у ужи избор, а потом бива и примљена, прво на Радио Сарајево, а потом и на Телевизију Сарајево. У то вријеме, лектор јој је био Велибор Остојић, који је сматран једним од најбољих лектора на простору бивше Југославије.[3] Рад на Радио-телевизији Сарајево сматра најљепшим годинама свог живота и свог радног вијека. Јавност у бившој Југославији памтиће је, уз Радинку Марковић Капетановић, као једну од најбољих жена спикера Телевизије Сарајево.[3] Бавила се и едукацијом младих, студената журналистике.[2]

Почетком Одбрамбено-отаџбинског рата, у априлу 1992. године,[1] излази из Сарајева и одлази у Подгорицу, гдје се запошљава као спикер на Телевизији Црне Горе. Осим као спикер, радила је и као водитељ и уредник.[3] Једно вријеме радила је на Телевизији ИН.[4]

У пензију је отишла 2021. године, са 45,5 година радног стажа и 67 година живота.[3]

Током свог радног вијека радила је као спикер на радију и телевизији, као спикер ТВ дневника, имала је ауторске емисије (међу којима емисија „Петком у 22” на ТВЦГ 3 и документарни серијал о Кини), била је водитељ различитих музичких фестивала (Пјесма Медитерана и Сунчане скале) и осталих програма и манифестација. Такође је синхронизовала велики број образовних и документарних емисија, као и већи број књига за слабовиде и слијепе особе.[3][5]

Са супругом Новаком, који је преминуо 2013. године,[6] добила је ћерку Јелену и ћерку Ивону, која је била уредница, новинар и водитељ на РТЦГ[7], а потом уредница на ТВ Адриа,[8] те унучад Марију, Милоша, Матеу и Андреја.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Azra Redžić Radulović (2018-02-16), Azra Redžić Radulović - Ljiljana Blagojević, Приступљено 2024-06-12 
  2. ^ а б в г „LJILJANA BLAGOJEVIĆ U OGLEDALU: Bosna i Sarajevo kreirali su mnoge moje sklonosti”. Montenegro magazin (на језику: бошњачки). 2015-10-11. Приступљено 2024-06-12. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж „Penzija brzo došla, vrijeme da rade mladi”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-12. 
  4. ^ PCNEN. „Bilja&Ljlja”. PCNEN (на језику: бошњачки). Приступљено 2024-06-12. 
  5. ^ Filip (2021-08-22). „Ljiljana Blagojević: Penzija je brzo došla, ali mladi treba da rade”. MagazinNina (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-12. 
  6. ^ Šebek, Zlatko (12. decembar, 2020). „Ivona Blagojević: Bolovi su veoma jaki; poštujte mjere, čuvajte sebe i svoje najbliže”. Portal Analitika.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  7. ^ „IVONA BLAGOJEVIĆ U OGLEDALU: Djetinjstvo me asocira na Splitsku 37 i drugare iz ulice”. Montenegro magazin (на језику: бошњачки). 2021-04-18. Приступљено 2024-06-12. 
  8. ^ Gracija (2021-11-24). „Ivona Blagojević: Moja oaza mira i dobre energije”. Gracija (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-12.