Морача (племе)

Горња и Доња Морача су племе у историјској области Брда, у данашњој Црној Гори. Представљају једно од седам брдских племена. Обухватају највећи дио регије Морача са Ровцима и Колашином. Морачани се називају и Богићевцима, насљедницима Богића Морачанина. У племенској области се налази и Манастир Морача, један од најзначајнијих српских средњовјековних споменика. Дијели се на Горњу и Доњу Морачу. Граничи се, на истоку, са Васојевићима, Кучима и Братоножићима; на западу, са Ровцима; а на северозападу, са Ускоцима.

Историја

Племе Морача се формирало на подручју средњовјековне жупе Мораче, која је обухватала сав горњи ток ријеке Мораче, а према Љетопису попа Дукљанина спадала је у област звану Подгорје. Од краја 12. до средине 14. вијека, Морачка жупа је била у саставу државе Немањића, односно средњовјековне Краљевине Србије и потоњег Српског царства. Ту је 1252. године подигнут знаменити манастир Морача, који је био и важна станица на трговачком путу од Оногошта до Брскова.

Током друге половине 14. и прве половине 15. вијека, у вријеме стварања удеоних феудалних области, Морача се нашла на размеђи држава Балшића, Бранковића, Лазаревића и Косача. Област је потпала под турску власт средином 15. вијека, тако да никада није припадала држави Црнојевића.

Сматра се да је Богић Морачанин у Морачу дошао у 15. вијеку, а тамо је затекао нека братства која су се почела касније изјашњавати као морачка. Нешто касније у 15. и 16. вијеку Морачани су морали да се бране од налета Турака који су заузели већи дио колашинског среза. Иако су у турском дефтеру (земљишна књига) из 1477. године уписани као два засебна племена, са по 52 (Горња) и 69 (Доња) кућа, до формирања јединственог племена, дошло је услед тежње у истој географској области, као и потребе за заједништвом. Тако је манастир Морача постао место окупљања Морачана, али и околних брдских племена племена, нарочито као мјесто у коме је тињао отпор против ширења ислама и учвршћивања турске власти.

Морачани су учествовали крајем 16. века у устанку војводе Грдана, 1647. у устанку морачког војводе Богића, борбама Петра I Петровића Његоша, вођеним од 1789. до 1796. године. У време Петра II Петровића Његоша, Морачка села, њих 18, имала су 383 куће, са 1150 пушака. Под Турцима Морачани су се често селили и у друге крајеве, па их данас има и у Мојковцу, Беранама, Бијелом Пољу, Андријевици, али и у Србији (Златибор, Пријепоље, Прибој, Ужице). Такође, били су укључени и у неке племенске сукобе, који су настајали у Брдима због недостатка хране, а потом је долазило и до крвних освета. 1878. године, након Берлинског конгреса, Морачани ће ући у састав државе Црне Горе, која је тада избацила назив Брда из имена државе. Колашин је ослобођен 4. октобра 1878. године у 11х и 30мин.

Познате личности

• Амфилохије Радовић
• Михаило Миша Јанкетић
• Патријарх српски Гаврило Дожић
• Павле Вујисић
• Комнен Бећировић
• Секула Дрљевић
• Академик Миро Вуксановић
• Игор Ракочевић
• Данијел Фуртула
• Андрија Милошевић

Види још

• Брда
• Брђани
• Бјелопавлићи
• Пипери
• Ровчани
• Васојевићи
• Братоножићи
• Кучи

Литература

• Ђурђев, Бранислав (1984). Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена: Одабрани радови (PDF). Титоград: Црногорска академија наука и умјетности. 
• Јовановић, Радоман (1981). „Црна Гора 1851-1878”. Историја српског народа. 5 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 423—446. 
• Луковић, Милош (2004). „Заједничка граница области Косача и области Бранковића јужно од реке Таре”. Balcanica. 35: 91—158. 
• Луковић, Милош (2009). „Југоисточна граница средњовековне Херцеговине” (PDF). Видослов. 47: 124—135. 
• Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2013). Историја Срба у Црној Гори 1496-1918. Нови Сад: Прометеј. 
• Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2017). Срби у Црној Гори 1496-1918. Никшић: Институт за српску културу. 
• Милићевић, Јован (1981). „Црна Гора 1797-1851”. Историја српског народа. 5 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 159—211. 
• Пејовић, Ђоко Д. (1981). Црна Гора у доба Петра I и Петра II: Оснивање државе и услови њеног развитка. Београд: Народна књига. 
• Станојевић, Глигор (1970). Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека. Београд: Историјски институт. 
• Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine. 

Спољашње везе

• Драгољуб Јекнић-Историја и предања (дио о Горњој Морачи) http://montenegrina.net/wp-content/uploads/2016/09/Moraca-Gornja-Moraca.pdf
• Dr Miodrag Perović: Vojvoda Bogić Moračanin - pleme Morača / Moračani