Морача (племе)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Горња и Доња Морача.png
Мнастир Морача.jpg

Горња и Доња Морача су племе у историјској области Брда, у Црној Гори. Представљају једно од седам брдских племена. Обухватају највећи дио регије Морача са Ровцима и Колашином. Морачани се називају и Богићевцима, насљедницима Богића Морачанина. У племенској области се налази и Манастир Морача ,један од најмонументалнијих српских средњовековних споменика Црне Горе. Дели се на Горњу и Доњу Морачу. Граничи се, на истоку, са Васојевићима, Кучима и Братоножићима; на западу, са Ровцима; а на северозападу, са Ускоцима.

Историја[уреди]

Сматра се да је Морачанима прадомовина ријечни ток Лабе. Такође у 12. и 13. вијеку у неким латинским списима Морача се помиње као Моратиа. Сматра се да је Богић Морачанин у Морачу дошао у 15. вијеку, а тамо је затекао нека братства која су се почела касније изјашњавати као морачка. Нешто касније у 15. и 16. вијеку Морачани су морали да се бране од налета Турака који су заузели већи дио колашинског среза. Иако су у турском дефтеру (земљишна књига) из 1477. године уписани као два засебна племена, са по 52 (Горња) и 69 (Доња) кућа, до формирања јединственог племена, дошло је услед тежње у истој географској области, као и потребе за заједништвом. Тако је манастир Морача постао место окупљања Морачана, али и околних племена, нарочито као место одакле се кретало у борбу против Османлија. Најпознатији састаници народних главара у Морачком манастиру су из 1608. (поводом дизање на устанка балканских хришћана) и из 1648. године (поводом избора Пећког патријарха).

Морачани су учествовали крајем 16. века у устанку војводе Грдана, 1647. у устанку морачког војводе Богића, борбама Петра И Петровића Његоша, вођеним од 1789. до 1796. године. У време Петра II Петровића Његоша, Морачка села, њих 18, имала су 383 куће, са 1150 пушака. Под Турцима Морачани су се често селили и у друге крајеве, па их данас има и у Мојковцу, Беранама, Бијелом Пољу, Андријевици, али и у Србији(Златибор, Пријепоље, Прибој, Ужице). Такође, били су укључени и у неке племенске сукобе, који су настајали у Брдима због недостатка хране, а потом је долазило и до крвних освета. Тек 1878. године, након Берлинског конгреса, Морачани ће бити поново у црногорској држави. Колашин је ослобођен 4. октобра 1878. године у 11х и 30мин.

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Šerbo Rastoder, Živko Andrijašević...: Istorijski leksikon Crne Gore (tom 4)- Podgorica, Daily Pres, 2006. pp. 892.