Џиновски ластин репак
| Џиновски ластин репак | |
|---|---|
| |
Није процењен (IUCN 3.1)
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Arthropoda |
| Класа: | Insecta |
| Ред: | Lepidoptera |
| Породица: | Papilionidae |
| Род: | Papilio |
| Врста: | P. cresphontes
|
| Биномно име | |
| Papilio cresphontes Cramer (1777)
| |
Џиновски ластин репак (лат. Papilio cresphontes) је врста ластиног репка који насељава различите делове Северне Америке, нарочито југ и исток континента. Са распоном крила од око 10-16 cm[1], то је највећи лептир у САД.
Опис[уреди | уреди извор]
Адулт[уреди | уреди извор]
Тело и крила адулта су тамносмеђа до црна са жутим обручима. На карактеристичним реповима постоје шаре попут „очију“. Абдомен има жуте колутиће уз већ наведене смеђе. Одрасли лептири су прилично слични сродној врсти P. thoas.
Гусенице[уреди | уреди извор]
Зрела гусеница личи на птичји измет како би одвратила предатора, а ако то не функционише, онда користи своје црвене мирисне жлезде (осметеријум). Обојена је прљаво смеђе или маслинасто са белим мрљама и мањим пурпурним мрљама. Познате су по томе што штете пољопривредним усевима.
|
|
|
Ареал и станиште[уреди | уреди извор]
Најчешће се виђа у белогоричној шуми и воћњацима цитруса где се сматрају главним штеточинама. Оне полете, од маја до августа, где се формирају два јата на северу и три на југу. Они се крећу од јужне Калифорније, Аризона као и са крајњег југа као што је северни део Мексика до југоисточног дела Канаде.
Животни циклус[уреди | уреди извор]
Одрасла женка полаже своја јаја појединачно на биљкама које ће бити домаћини гусеницама. Јаја су светлонаранџаста, али потамне са временом. Гусеница која се излеже онда једе и расте до око 2 цм пре него што постане лутка. Они остају у фази лутке преко зиме и излазе из ње у пролеће.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Џиновски ластин репак. (2006). Лептири и мољци Северне Америке., Приступљено 15. 4. 2007, са сајта „лептири и мољци“ Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јун 2010)
- ^ Џиновски ластин репак. (2006-2007). Карактеристике живих бића., Приступљено 15. 4. 2007, са сајта „жива бића“ Архивирано на сајту Wayback Machine (25. октобар 2008)
Литература[уреди | уреди извор]
- Burris, Judy; Richards, Wayne (2006). The Life Cycle of Butterflies. Storey Publishing. стр. 24–25. ISBN 978-1-58017-617-0.
- Kaufman, Kenn; Eaton, Eric R. (2007). „Swallowtails and Pierids”. Kaufman Field Guide to Insects of North America. Houghton Mifflin Books. стр. 230–231. ISBN 978-0-618-15310-7.
- Milne, Margery & Lorus (2005) [1980]. „Butterflies and moths”. National Audubon Society Field Guide to North American Insects & Spider (23rd изд.). Alfred A. Knopf, Inc. стр. 719—720. ISBN 978-0-394-50763-7.
- Evans, Arthur V. (2007). „Butterflies and Moths: Order Lepidoptera”. Field Guide to Insects and Spider of North America. Sterling Publishing Co., Inc. стр. 261. ISBN 978-1-4027-4153-1.
- Kaufman, Kenn; Brock, Jim P. (2003). „Swallowtails and Parnassians”. Kaufman Field Guide to Butterflies of North America. Houghton Mifflin Books. стр. 38–39. ISBN 978-0-618-76826-4.
- „Species Detail Butterflies and Moths of North America”. Архивирано из оригинала 20. 06. 2010. г. Приступљено 18. 1. 2009.
- „Species Papilio cresphontes - Giant Swallowtail - BugGuide.Net”. Приступљено 18. 1. 2009.
- „Giant swallowtail - Papilio cresphontes Cramer”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2008. г. Приступљено 18. 1. 2009.
