Џордан Питерсон
| Џордан Питерсон | |
|---|---|
 Питерсон у Даласу, јуна 2018. године | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Џордан Бернт Питерсон |
| Датум рођења | 12. јун 1962. |
| Место рођења | Едмонтон, Алберта, Канада |
| Пребивалиште | Торонто, Онтарио, Канада |
| Образовање | Универзитет у Алберти, Универзитет Макгил |
| Званични веб-сајт | |
| jordanbpeterson | |
Џордан Бернт Питерсон (енгл. Jordan Bernt Peterson; Едмонтон, 12. јун 1962) канадски је клинички психолог, писац, јавни интелектуалац и бивши универзитетски професор.
Његове главне области истраживања су патопсихологија, социјална психологија и психологија личности, са посебним интересовањем за психологију верских и идеолошких уверења,[1] као и процена и унапређење појединца и продуктивности.[2]
Питерсон је студирао на универзитету у Алберти и универзитету Макгил. Остаје на Макгилу, након пост-докторских студија у периоду од 1991. до 1993. године пре преласка на Универзитет Харвард, где је био помоћник, а затим доцент психологије. Године 1998. преселио се у Канаду, на универзитет у Торонту, где је редовни професор.
Његова прва књига Мапе значења: Архитектура Вере је објављена 1999. године, рад који је кроз неколико научних области, описао структуре система веровања и митова и њихову улогу у регулацији емоција, стварање смисла и мотивације за геноцид.[3][4][5] Његова друга књига, 12 правила живота: антидот хаоса, објављена је јануара 2018. године.[6][7][8]
Године 2016. Питерсон је објавио низ видео снимака на Јутјуб каналу, у којим је критиковао политичку коректност и канадску владу. Касније је добио значајну медијску пажњу.
Биографија
[уреди | уреди извор].png)
Одрастао је у Фервју, Алберта, малом граду северно-западно од места свог рођења, Едмонтона, у Канади. Он је био најстарији од троје деце. Добио је средње име Бернт, по прадеди из Норвешке.[9][10]
Када је имао 13 година, Питерсон је открио дела Џорџа Орвела, Олдуса Хакслија, Александра Солжењицина и Ајн Ранд захваљујући својој школској библиотекарки Сенди Нотли, мајци Рејчел Нотли, председници Нове демократске партије Алберте и 17. премијерке Алберте.[11] Питерсон је такође радио за Нову демократску партију (НДП) током тинејџерских година, али је постао разочаран партијом због онога што је Орвел у свом делу "Пут за Виган" назвао преовлађивање "интелектуалних социјалиста средње класе који носе твид" и који "не воле сиромашне, они само мрзе богате".[12][13] Напустио је НДП у својој 18. години.[14]
Након што је завршио средњу школу у Фервјуу 1979. године, Питерсон је уписао политичке науке и енглеску књижевност на Гранд Прери Регионалном Колеџу.[15] Касније се пребацио на Универзитет Алберте, гдје је завршио основне академске студије у области политичких наука 1982. године. Након тога, узео је годину паузе како би посетио Европу. Ту је развио интерес за психолошке изворе Хладног рата, нарочито за тоталитарне режиме 20. века,[13][1] а често су га походиле и ноћне море о ескалацији трке у нуклеарном наоружавању. Као резултат тога, постао је забринут због људског капацитета за зло и уништење, па је одговоре тражио у делима Карла Јунга, Александра Солжењицина[16] и Фјодора Достојевског.[17] Вратио се на Универзитет Алберте, гдје је 1984. завршио бечлор студије и у области психологије.[18] 1985. преселио се у Монтреал како би похађао Макгил Универзитет. Ту је стекао докторат у области клиничке психологије, под менторством Роберта О. Фила 1991. године.[19]
Дела
[уреди | уреди извор]Књиге
[уреди | уреди извор]- Peterson, Jordan B. (1999). Maps of Meaning: The Architecture of Belief. Routledge. ISBN 978-0-415-92222-7.
- Peterson, Jordan B. (2018). 12 Rules for Life: An Antidote to Chaos. Penguin Random House. ISBN 978-0-345-81602-3.
- Peterson, Jordan B. (2021). Beyond Order: 12 More Rules for Life. Penguin Random House. ISBN 978-0-735-27833-2.
- Peterson, Jordan B. (2022). An ABC of Childhood Tragedy. Libra Press. ISBN 9781955858090.
- We Who Wrestle with God. Penguin Random House. 2024. ISBN 978-0-593-54253-8.
Одабране публикације
[уреди | уреди извор]- Peterson J. B.; Rothfleisch J.; Zalazo P.; Pihl R. O. (1990). „Acute alcohol intoxication and cognitive functioning”. Journal of Studies on Alcohol. 51 (2): 114—122. PMID 2308348. doi:10.15288/jsa.1990.51.114.
- Pihl R. O.; Peterson J. B.; Finn P. R. (1990). „Inherited Predisposition to Alcoholism: Characteristics of Sons of Male Alcoholics”. Journal of Abnormal Psychology. 99 (3): 291—301. PMID 2212280. doi:10.1037/0021-843X.99.3.291.
- Pihl R. O.; Peterson J. B.; Lau M. A. (1993). „A biosocial model of the alcohol–aggression relationship”. Journal of Studies on Alcohol, Supplement. 11 (11): 128—139. PMID 8410954. doi:10.15288/jsas.1993.s11.128.
- Stewart S. H.; Peterson J. B.; Pihl R. O. (1995). „Anxiety sensitivity and self-reported alcohol consumption rates in university women”. Journal of Anxiety Disorders. 9 (4): 283—292. doi:10.1016/0887-6185(95)00009-D.
- Peterson J. B.; Smith K. W.; Carson S. (2002). „Openness and extraversion are associated with reduced latent inhibition: Replication and commentary”. Personality and Individual Differences. 33 (7): 1137—1147. CiteSeerX 10.1.1.996.7108
. doi:10.1016/S0191-8869(02)00004-1. - DeYoung C. G.; Peterson J. B.; Higgins D. M. (2002). „Higher-order factors of the Big Five predict conformity: Are there neuroses of health?”. Personality and Individual Differences. 33 (4): 533—552. CiteSeerX 10.1.1.548.5403 . doi:10.1016/S0191-8869(01)00171-4.
- Carson S. H.; Quilty L. C.; Peterson J. B. (2003). „Decreased Latent Inhibition Is Associated With Increased Creative Achievement in High-functioning Individuals”. Journal of Personality and Social Psychology. 85 (3): 499—506. PMID 14498785. doi:10.1037/0022-3514.85.3.499.
- DeYoung C. G.; Peterson J. B.; Higgins D. M. (2005). „Sources of openness/intellect: Cognitive and neuropsychological correlates of the fifth factor of personality”. Journal of Personality. 73 (5): 825—858. CiteSeerX 10.1.1.495.418 . PMID 15958136. doi:10.1111/j.1467-6494.2005.00330.x.
- Carson S. H.; Quilty L. C.; Peterson J. B. (2005). „Reliability, Validity, and Factor Structure of the Creative Achievement Questionnaire”. Creativity Research Journal. 17 (1): 37—50. S2CID 146304521. doi:10.1207/s15326934crj1701_4.
- Mar R. A.; Oatley K.; Hirsh J. B.; Paz J. D.; Peterson J. B. (2006). „Bookworms versus nerds: Exposure to fiction versus non-fiction, divergent associations with social ability, and the simulation of fictional social worlds”. Journal of Research in Personality. 40 (5): 694—712. doi:10.1016/j.jrp.2005.08.002.
- DeYoung C. G.; Hasher L.; Djikic M.; Criger B.; Peterson J. B. (2007). „Morning people are stable people: Circadian rhythm and the higher-order factors of the Big Five”. Personality and Individual Differences. 43 (2): 267—276. doi:10.1016/j.paid.2006.11.030.
- DeYoung C. G.; Quilty L. C.; Peterson J. B. (2007). „Between Facets and Domains: 10 Aspects of the Big Five”. Journal of Personality and Social Psychology. 93 (5): 880—896. PMID 17983306. doi:10.1037/0022-3514.93.5.880.
- Mar R. A.; Oatley K.; Peterson J. B. (2009). „Exploring the link between reading fiction and empathy: Ruling out individual differences and examining outcomes”. The European Journal of Communication Research. 34 (4): 407—429. S2CID 16953763. doi:10.1515/COMM.2009.025.
- Hirsh J. B.; DeYoung C. G.; Xu X.; Peterson J. B. (2010). „Compassionate Liberals and Polite Conservatives: Associations of Agreeableness with Political Ideology and Moral Values”. Personality and Social Psychology Bulletin. 95 (2): 655—664. PMID 20371797. S2CID 15424276. doi:10.1177/0146167210366854.
- Morisano D.; Hirsh J. B.; Peterson J. B.; Pihl R. O.; Shore B. M. (2010). „Setting, elaborating, and reflecting on personal goals improves academic performance”. Journal of Applied Psychology. 36 (5): 255—264. PMID 20230067. doi:10.1037/a0018478.
- Hirsh J. B.; Mar R. A.; Peterson J. B. (2012). „Psychological Entropy: A Framework for Understanding Uncertainty-related Anxiety”. Psychological Review. 119 (2): 304—320. PMID 22250757. doi:10.1037/a0026767.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Tucker, Jason; VandenBeukel, Jason (1. 12. 2016). „‘We’re teaching university students lies’ – An interview with Dr Jordan Peterson”. C2C Journal.
- ^ „Meaning Conference”. International Network on Personal Meaning. јул 2016. Архивирано из оригинала 4. 6. 2017. г. Приступљено 29. 4. 2018.
- ^ McCord, Joan (2004). Beyond Empiricism: Institutions and Intentions in the Study of Crime. Transaction Publishers. стр. 178. ISBN 978-1-4128-1806-3.
- ^ Ellens, J. Harold (2004). The Destructive Power of Religion: Models and cases of violence in religion. Praeger. стр. 346. ISBN 978-0-275-97974-4.
- ^ Gregory, Erik M.; Rutledge, Pamela B. (2016). Exploring Positive Psychology: The Science of Happiness and Well-Being. ABC-CLIO. стр. 154. ISBN 978-1-61069-940-2.
- ^ Блечфорд, Кристи (19. 1. 2018). „Christie Blatchford sits down with "warrior for common sense" Jordan Peterson”. National Post. Приступљено 19. 1. 2018.
- ^ Bartlett, Tom (17. 1. 2018). „What’s So Dangerous About Jordan Peterson?”. The Chronicle of Higher Education. Приступљено 19. 1. 2018.
- ^ Lott, Tim (21. 1. 2018). „Jordan Peterson: ‘The pursuit of happiness is a pointless goal’”. The Observer. Приступљено 21. 1. 2018.
- ^ Peterson, Jordan B. (23. 3. 2017). „I am Dr Jordan B Peterson, U of T Professor, clinical psychologist, author of Maps of Meaning and creator of The SelfAuthoring Suite. Ask me anything!”. Reddit. „Bernt. Pronounced Bear-ent. It's Norwegian, after my great grandfather.”
- ^ Brown, Louise (17. 4. 2007). „Schools a soft target for revenge-seekers”. Toronto Star. „Jordan Bernt Peterson of the University of Toronto.”
- ^ „He says freedom, they say hate. The pronoun fight is back | The Star”. thestar.com (на језику: енглески). Приступљено 29. 7. 2018.
- ^ „A professor's refusal to use gender-neutral pronouns, and the vicious campus war that followed”. Toronto Life (на језику: енглески). 25. 1. 2017. Приступљено 29. 7. 2018.
- ^ а б Brown, Mick (31. 3. 2018). „How did controversial psychologist Jordan Peterson become an international phenomenon?”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 29. 7. 2018.
- ^ „Jordan Peterson | News | The Harvard Crimson”. www.thecrimson.com (на језику: енглески). Приступљено 29. 7. 2018.
- ^ „'We're teaching university students lies' - An interview with Dr Jordan Peterson”. C2C Journal (на језику: енглески). 1. 12. 2016. Приступљено 30. 7. 2018.
- ^ „A professor's refusal to use gender-neutral pronouns, and the vicious campus war that followed”. Toronto Life (на језику: енглески). 25. 1. 2017. Приступљено 30. 7. 2018.
- ^ „Jordan Peterson and the transgender wars | Spectator Life”. Spectator Life (на језику: енглески). 20. 9. 2017. Архивирано из оригинала 21. 04. 2019. г. Приступљено 30. 7. 2018.
- ^ nurun.com. „Where we live...”. Fairview Post (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 4. 2017. г. Приступљено 30. 7. 2018.
- ^ „Jordan Peterson - U of T Mind Matters”. U of T Mind Matters (на језику: енглески). Приступљено 30. 7. 2018.
Литература
[уреди | уреди извор]- McCord, Joan (2004). Beyond Empiricism: Institutions and Intentions in the Study of Crime. Transaction Publishers. стр. 178. ISBN 978-1-4128-1806-3.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Остале | |
