Артерија
| Артерије | |
|---|---|
 Главне артерије у људском организму, као део циркулаторног система (на енглеском језику) | |
| Детаљи | |
| Идентификатори | |
| Латински | Arteria (множина: arteriae) |
| MeSH | D001158 |
| TA | A12.0.00.003 A12.2.00.001 |
| FMA | 50720 |
| Анатомска терминологија | |
Артерије (грч. ἀρτηρία / artēria — „душник”, „артерија”)[1] су крвни судови који носе крв од срца. Иако већина артерија носе крв богату кисеоником, постоје два изузетка за ово правило: плућне и умбиликалне артерије. Ефективни волумен артеријске крви (EABV) је она екстрацелуларна течност (ECF) која се налази у артеријском систему.
Циркулаторни систем је виталан за одржање живота.[2][3] За његово нормално функционисање је одговорно допремање кисеоника и нутријената свим ћелијама, као и отклањање угљен-диоксида и отпадних продуката, одржавање оптималне pH вредности и циркулација протеина и ћелија имуног система. У развијенијим земљама, два водећа узрока смрти су, инфаркт миокарда (срчани удар) и цероброваскуларни инсулт (мождани удар), која оба могу бити директан резултат артеријског система који је споро и прогресивно оштећен детериорацијом. (Види артериосклероза.)
Опис[уреди | уреди извор]
Артеријски систем је део крвотока под притиском. Артеријски притисак варира између највишег притиска током контракције, званог систолни притисак, и минималног дијастолног притиска између контракција, када се срце шири и поново пуни. Варијација у притиску артерија производи пулс који се може приметити на свакој артерији, и он је одраз срчане активности. Артерије такође помажу да срце пумпа крв. Артерије носе оксигенизовану крв од срца до ткива, осим пулмонарних артерија које носе крв до плућа ради оксигенације. (Вене носе дезоксигенизовану крв до срца.)[4]
Анатомија[уреди | уреди извор]
Анатомија артерија може бити подељена на бруто анатомију, на макроскопском нивоу, микроскопску анатомију, која може једино бити проучавана помоћу микроскопа.
Бруто анатомија[уреди | уреди извор]
Артеријски систем људског тела подељен је на системске артерије, које носе крв од срца према целом телу и плућне артерије, које носе дезоксигенизовану крв од срца према плућима.
Системске артерије[уреди | уреди извор]
Системске артерије су артерије системског крвотока, које су део циркулаторног система, које носе оксигенизовану крв од срца до других делова организма, и враћају дезоксигенизовану крв назад у срце.[5]
Плућне артерије[уреди | уреди извор]
Плућне артерије су артерије плућног крвотока, који је део циркулаторног система који носи дезоксигенизовану крв од срца у плућа.[6][7][8]
Микроскопска анатомија[уреди | уреди извор]
Крајњи горњи слој је познат као tunica externa, такође познат и као tunica adventitia, и сачињен је од везивног ткива којег чине колагенска влакна. Унутар овог слоја налази се tunica media или media, која је направљена од глатких мишићних ћелија и еластичног ткива (такође званог правилно везивно ткиво). Најдубљи слој, који је у директном контакту са протоком крви је tunica intima, уобичајено позната као intima. Овај слој је сачињен углавном из ендотелијумских ћелија. Издубљена унутрашња шупљина у којој протиче крв зове се лумен.
Врсте артерија[уреди | уреди извор]
Плућне артерије[уреди | уреди извор]
Плућне артерије носе дезоксигенизовану крв из срца у плућа, где ће угљен-диоксид бити замењен за кисеоник.
Системске артерије[уреди | уреди извор]
Системске артерије могу бити потподељене на две врсте — мишићне и еластичне — према релативном саставу еластичног и мишићног ткива у њиховој tunica medi-ји, као и њиховој величини и према томе од чега је сачињена унутрашња еластична плочица. Велике артерије (>10 mm у пречнику) обично су еластичне и мале (0,1-10 mm); теже да буду мишићне. Системске артерије допремају крв до артериола, а потом до капилара, где су хранљиве материје и гасови размењени.[9]
Аорта[уреди | уреди извор]
Аорта је коренска системска артерија. Прима крв директно од леве коморе срца преко аортног вентила. Како се аорта грана, и ове артерије се гранају заузврат, оне постају приметно мање у пречнику, до артериоле. Артериоле снабдевају капиларе који се заузврат празне у венуле. Прве артерије које се гранају од аорте су коронарне артерије, које допремају крв до самог срчаног мишића. Оне су праћене гранањем аортног свода, наиме брахиоцефаличком, левом главном каротидом, и левом субклавијалном артеријом.[10][11][12][13]
Артериоле[уреди | уреди извор]
Артериоле, најмање праве артерије, помажу у регулацији крвног притиска, помоћу различитих контракција глатких мишића њихових зидова, и допремају крв до капилара.[14][15]
Артериоле и крвни притисак[уреди | уреди извор]
Артериоле имају највећи збирни утицај на локални проток крви и укупни крвни притисак. Оне су примарне „подесиве млазнице“ у крвном систему, кроз које настаје највећи пад притиска. Комбинација срчаног учинка (каријалног учинка) и системског васкуларног отпора, који се односи на збирни отпор свих артериола у организму, главни су одређивачи артеријског крвног притиска у било којем тренутку.
Капилари[уреди | уреди извор]
Капилари су најмањи крвни судови и део су микрокрвотока. Капилари имају ширину једне ћелије у пречнику, што им омогућава брзо и лако вршили дифузију гасова, шећера и хранљивих материја у околним ткивима.[16]
Функције капилара[уреди | уреди извор]
Капилари немају околних глатких мишића и пречника су мањег од еритроцита; црвено крвно зрнце обично има 7 микрометара у спољњем пречнику, док је код капилара 5 микрометара обично унутрашњи пречник. Еритроцити морају бити искривљени да би прошли кроз капиларе.
Мали пречници капилара обезбеђују релативно велику површинску област за размену гасова и хранљивих материја.
Улоге капилара[уреди | уреди извор]
Капилари су одговорни за:
- размену угљен-диоксида за кисеоник у плућима,
- размену кисеоника, угљен-диоксида, хранљивих и отпадних материја у ткивима,
- ослобађање отпадних материја из бубрега, да би биле избачене из организма,
- прикупљање хранљивих материја из танког црева и ослобађање отпада.
Ембриони развој[уреди | уреди извор]
Формирање артерија почиње када ендотелијалне ћелије почну да изражавају гене специфичне за артерије, као што су Ефрин Б2.[17]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Henry George Liddell; Robert Scott. ἀρτηρία. A Greek-English Lexicon. perseus.tufts.edu
- ^ Hall, John E. (2011). Guyton and Hall textbook of medical physiology (Twelfth изд.). Philadelphia, Pa. стр. 4. ISBN 9781416045748.
- ^ Saladin, Kenneth S. (2011). Human anatomy (3rd изд.). New York: McGraw-Hill. стр. 520. ISBN 9780071222075.
- ^ Maton, Anthea; Hopkins, Jean; et al. (1999). Human Biology and Health. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-981176-0.
- ^ Guyton, Arthur; Hall, John (2000). Guyton Textbook of Medical Physiology (10 изд.). ISBN 978-0-7216-8677-6.
- ^ Ryan, Stephanie (2011). „2”. Anatomy for diagnostic imaging (Third изд.). Elsevier Ltd. стр. 126, 133. ISBN 9780702029714.
- ^ Edwards, P D; Bull, R K; Coulden, R (1998-10-01). „CT measurement of main pulmonary artery diameter.”. The British Journal of Radiology. 71 (850): 1018—1020. ISSN 0007-1285. PMID 10211060. doi:10.1259/bjr.71.850.10211060.
- ^ Truong, Quynh A.; Massaro, Joseph M.; Rogers, Ian S.; Mahabadi, Amir A.; Kriegel, Matthias F.; Fox, Caroline S.; O'Donnell, Christopher J.; Hoffmann, Udo (2012-01-01). „Reference Values for Normal Pulmonary Artery Dimensions by Noncontrast Cardiac Computed Tomography”. Circulation: Cardiovascular Imaging. 5 (1): 147—154. PMC 3275437
. PMID 22178898. doi:10.1161/CIRCIMAGING.111.968610.
- ^ Maton, Anthea; Jean Hopkins; Charles William McLaughlin; Susan Johnson; Maryanna Quon Warner; David LaHart; Jill D. Wright (1995). Human Biology Health. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-981176-0.
- ^ Tortora, Gerard J. (1995). Principles of Human Anatomy (Seventh изд.). Harper Collins. стр. 341, 367, 369. ISBN 978-0-673-99075-4.
- ^ Tortora, Gerard J.; Grabowski, Sandra Reynolds (1996). Principles of Anatomy and Physiology (Eighth изд.). Harper Collins. стр. 634. ISBN 978-0-673-99355-7.
- ^ Hole, John W. Jr.; Koos, Karen A. (1994). Human Anatomy (Second изд.). Wm. C. Brown. стр. 479. ISBN 978-0-697-12252-0.
- ^ De Graaff, Van (1998). Human Anatomy (Fifth изд.). WCB McGraw-Hill. стр. 548—549. ISBN 978-0-697-28413-6.
- ^ Federative International Committee on Anatomical Terminology (2008). Terminologia Histologica: International Terms for Human Cytology and Histology. Baltimore: Lippincott Williams & Wilkins. стр. 87. ISBN 9780781766104.
- ^ „Structure and Function of Blood Vessels | Anatomy and Physiology II”. courses.lumenlearning.com. Приступљено 2021-11-19.
- ^ Maton, Anthea (1993). Human Biology and Health
. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. стр. 87, 114, 120. ISBN 978-0-13-981176-0.
- ^ Swift, MR; Weinstein, BM (13. 03. 2009). „Arterial-venous specification during development.”. Circulation research. 104 (5): 576—88. PMID 19286613. doi:10.1161/CIRCRESAHA.108.188805.
Литература[уреди | уреди извор]
- Maton, Anthea; Hopkins, Jean; et al. (1999). Human Biology and Health. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-981176-0.
- How does the blood circulatory system work? - InformedHealth.org - NCBI Bookshelf. Institute for Quality and Efficiency in Health Care (IQWiG). 31. 1. 2019. Архивирано из оригинала 29. 1. 2022. г.
- Sherwood, Lauralee (2011). Human Physiology: From Cells to Systems. Cengage Learning. стр. 401—. ISBN 978-1-133-10893-1. Архивирано из оригинала 2020-07-29. г. Приступљено 2015-06-27.
- „The lymphatic system and cancer | Cancer Research UK”. 29. 10. 2014. Архивирано из оригинала 30. 1. 2022. г. Приступљено 30. 1. 2022.
- Saladin, Kenneth S. (2011). Human anatomy (3rd изд.). New York: McGraw-Hill. стр. 610. ISBN 9780071222075.
- Hall, John E. (2011). Guyton and Hall textbook of medical physiology (Twelfth изд.). Philadelphia, Pa. стр. 4. ISBN 9781416045748.
- Saladin, Kenneth S. (2011). Human anatomy (3rd изд.). New York: McGraw-Hill. стр. 540. ISBN 9780071222075.
- Pratt, Rebecca. „Cardiovascular System: Blood”. AnatomyOne. Amirsys, Inc. Архивирано из оригинала 2017-02-24. г.
- Lawton, Cassie M. (2019). The Human Circulatory System. Cavendish Square Publishing. стр. 6. ISBN 978-1-50-265720-6. Архивирано из оригинала 2022-01-28. г. Приступљено 2022-01-28.
- Gartner, Leslie P.; Hiatt, James L. (2010). Concise Histology E-Book. Elsevier Health Sciences. стр. 166. ISBN 978-1-43-773579-6. Архивирано из оригинала 2022-01-28. г. Приступљено 2022-01-28.
- Alberts, B.; Johnson, A.; Lewis, J.; Raff, M.; Roberts, K.; Walters, P. (2002). Molecular Biology of the Cell (4th изд.). New York and London: Garland Science. ISBN 978-0-8153-3218-3. Архивирано из оригинала 2006-08-17. г. Приступљено 2017-08-30.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Артеријски систем човека
- SUNY Labs 20:01-0106 – "Heart: The Pericardial sac and Great vessels"
- SUNY Labs 20:07-0105 – "Heart: Openings of Great Vessels into the Pericardial Sac"
- Anatomy figure: 19:05-06 at Human Anatomy Online, SUNY Downstate Medical Center – "Mediastinal surface of the right lung"
- Anatomy figure: 19:06-02 at Human Anatomy Online, SUNY Downstate Medical Center – "Mediastinal surface of the left lung"
