Пређи на садржај

Бадерна

Координате: 45° 12′ 43″ С; 13° 45′ 11″ И / 45.212° С; 13.753° И / 45.212; 13.753
С Википедије, слободне енциклопедије
Бадерна
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаИстарска
ГрадПореч
Становништво
 — 2011.221
Географске карактеристике
Координате45° 12′ 43″ С; 13° 45′ 11″ И / 45.212° С; 13.753° И / 45.212; 13.753
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина260 m
Бадерна на карти Хрватске
Бадерна
Бадерна
Бадерна на карти Хрватске
Бадерна на карти Истарске жупаније
Бадерна
Бадерна
Бадерна на карти Истарске жупаније
Остали подаци
Поштански број52445 Бадерна
Позивни број+385 52

Бадерна (итал. Monpaderno) је насељено место у Републици Хрватској у Истарској жупанији. Административно је у саставу Града Пореча.

Географија

[уреди | уреди извор]

Бадерна је насеље на Порештини 13 км источно од Пореча и 19 км југозападно од Пазина на надморској висини од 260 метара. Лежи на раскршћу државних путева ПоречПазинРијека (Д-48, Д-302) кроз тунел Учка и ПулаКопарТрст (Д-21).

Историја

[уреди | уреди извор]

Насеље има градински карактер, а цело подручје је било насељено у римско доба. У средњем веку настало је село, које је у епидемијама куге око XIV века, напуштено. Насеље су 1541. на локалитету Монте Падерно основали и населили досељеници из Далмације, западне Босне и Боке которске, који су се у италијанској литератури (према млетачким изворима) називани Морлаци. Због свога положаја на млетачко-аустријској граници, Бадерна је често била подручје отворених оружаних сукоба између сељака с обе страна границе (млетачког насеља Свети Ловреч и Бадерне а Тињана са аустријског насеља).

Жупна црква посвећена Рођењу Блажене Дјевице Марије изграђена је у XVI веку, а темељно је обновљена и дограђена 1843. и 1878.. Одвојени звоник изграђен је 1827.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Становништво се бави пољопривредом и сточарством. Обриром на положај на раскршћу путева, важан је и транзитни туризам.

Према последњем попису становништва из 2011. године у насељу Бадерна живео је 221 становника[1] који су живели у 87 домаћинства.[1]

Кретање броја становника по пописима 18572001.[2]

година пописа 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011.
бр. становника 640 705 125 117 164 277 1143 1069 171 153 129 117 116 141 201 221

Напомена: У 1857, 1869, 1921. и 1931. садржи податке за насеља Банки, Бонаци, Братовићи, Чехићи, општина Свети Ловреч, Јурићи, Катун, Матулини, Раковци, Рупени, Штифанићи и Шушњићи, а у 1921. и 1931. за насеље Јакићи Долињи, општина Свети Ловреч.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Попис 2011.
  2. ^ „Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857-2001, www.dzs.hr”. Архивирано из оригинала 19. 12. 2013. г. Приступљено 21. 09. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • E. Radetić: Istarski zapisi, Загреб 1969.
  • [1] Истрапедија