Пређи на садржај

Бечки градски парк

С Википедије, слободне енциклопедије
Метро станица Штатпарк, коју је дизајнирао Ото Вагнер

Градски парк у Бечу (нем. Wiener Stadtpark), опште познат као Штатпарк, је велики општински парк који се протеже од Рингштрасе у Првом бечком округу до Хојмаркта (нем. Heumarkt - Пијаца сена) у трећем округу Ландштрасе. Парк је подељен на два дела реком Вин, и има укупну површину од 65.000 квадратних метара (6,5 хектара). По парку су раштркане статуе бечких уметника, писаца и композитора, укључујући Ханса Канона, Емила Јакоба Шиндлера, Јохана Штрауса Млађег, Франца Шуберта и Антона Брукнера. Зграда Курсалона (лековите бање) на улици Јоханесгасе, са својом широком терасом која сеже у парк, место је где се одржавају концерти, углавном валцери.

Историја

[уреди | уреди извор]
Река Вин у Штатпарку

Још у периоду бидермајера, гласија испред Капије града Каролине (нем. Karolinenstadttor) била је популарно место забаве. Приликом рушења градских зидина и стварања бечке Рингштрасе на месту некадашњих зидина, тадашњи градоначелник Андреас Зелинка промовисао је пројекат стварања јавног парка. Парк је у стилу енглеских вртова дизајнирао пејзажни сликар Јозеф Селени, док је планове израдио градски баштован Рудолф Зибек. 21. августа 1862. године парк је отворен, поставши први јавни парк у Бечу.

На јужној обали реке Вин, 1863. године створен је Киндерпарк (Дечији парк), који се и данас користи углавном као игралиште и за рекреативни спорт. Мост Каролине (нем. Karolinenbrücke), који је изграђен 1857. (од 1918. познат је као (нем. Stadtparkbrücke - Мост у градском парку) повезује делове парка са обе стране реке.

Након регулације реке Вин, читаву речну област су обновили Фридрих Оман и Јозеф Хакофер између 1903. и 1907. године, са капијом из које тече река, павиљонима и степеницама.

Знаменитости у парку

[уреди | уреди извор]

Курсалон (лековита бања)

[уреди | уреди извор]
Цветни сат испред Курсалона.

Код воденог гласија изграђен је бањски павиљон у коме се служила минерална вода са лековитим својствима. Садашња зграда Курсалона изграђена је између 1865. и 1867. године према плановима Јохана Гарбена. Раскошна зграда у историцистичком стилу италијанске ренесансе налази се поред улице Јоханесгасе. Уз њега је причвршћена широка тераса која сеже у парк.

Након што је Курсалон отворен 8. маја 1867. године, забава је првобитно била забрањена. Међутим, пошто тај концепт није прихваћен, промењен је и Јохан Штраус Млађи је овде одржао свој први концерт 15. октобра 1868. године. Курсалон је тако постао популарно место за концерте и плес, посебно у доба браће Штраус. Данас, након реновирања, и даље се користи за балове, концерте, догађаје у ноћним клубовима и конгресе. Унутар самог парка се налази и кафић - ресторан.

Споменици

[уреди | уреди извор]

Позлаћени бронзани споменик Јохану Штраусу Млађем представљен је јавности 26. јуна 1921. и уоквирен је мермерним рељефом који је направио Едмунд Хелмер. Позлата је скинута 1935. и поново постављена тек 1991. године.

Постоји неколико других споменика, нпр. Францу Шуберту, Францу Лехару, Роберту Штолцу и Хансу Макарту.

Млекара (нем. Meierei),

[уреди | уреди извор]

Некадашња сала где се продавало и пило млеко подигнута је као део инсталација које окружују реку Вин. Млекара је изграђена према плановима Фридриха Омана и Јозефа Хакхофера у периоду од 1901. до 1903. године. Након великих оштећења током Другог светског рата, зграда је рестаурисана.

Флору у парку карактерише широк спектар врста, засађених да цветају у свим годишњим добима. Стаза који се граничи са Рингштрасе смањује утицај буке и емисије штетних издувних гасова на парк. Неки шумарци су природне заштитне зоне, укључујући гинко, трновац, пирамидалну тополу и кавкаски орах.

Галерија слика

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]