Бора Драгашевић
| Бора Драгашевић | |
|---|---|
 Бора Драгашевић | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Боривоје Драгашевић |
| Друга имена | БоДраг, Репортер |
| Датум рођења | 8. децембар 1924. |
| Место рођења | Крагујевац, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 13. фебруар 2020. (95 год.) |
| Место смрти | Торонто, Канада |
| Место укопа | Гробље Јорк, Торонто |
| Образовање | Универзитет Рајерсон |
| Војна каријера | |
| Служба | 1941—1944 |
| Војска |  Српски добровољачки корпус |
| Учешће у ратовима | Други светски рат |
| Одликовања |  Орден Круне 1. реда |
Бора Драгашевић (енгл. Bora Dragasevich; Крагујевац, 8. децембар 1924 — Торонто, 13. фебруар 2020) био је српски новинар, радијски водитељ и истакнути политички емигрант.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Крагујевцу 8. децембра 1924. године, у породици оца Драгора и мајке Катарине (рођене Стефановић). Имао је две сестре: Бранку и Душицу. Потиче из официрске породице – отац Драгор био је судски официр а Борин прадеда био је познати генералштабни пуковник Јован Драгашевић.[2] Као војно-судски мајор, Борин отац Драгор био је и војни иследник Команде југословенске флоте у Далмацији због чега је Драгашевић гимназију похађао и у Шибенику.
Политички се рано сврстао уз Збор Димитрија Љотића као члан омладине Белих орлова.[3] Био је добровољац у јединицама Српског добровољачког корпуса. Избегао је пред партизанима у Грчку 1944, а затим прешао у логор Еболи одакле су избеглице касније пребачене у немачки логор. Стигао је у Канаду 1948. године.[4]
Дипломирао је технологију на Универзитету Рајерсон у Торонту, а радни век је провео као машински технолог у компанији Онтарио хајдро. Био је председник Српске народне одбране у Канади, водитељ радио програма „Шумадија” од 24. маја 1970. до 3. јула 2010. године и био је иницијатор подизања споменика Николи Тесли на Нијагариним водопадима. Добитник је дијамантске јубиларне медаље Канаде и Ордена Круне 1. реда, 2012. године.
Уређивао је новине „Глас канадских Срба”. Познат је и по књизи мемоара „Стопама предака”.[5] У овој обимној књизи на 750 страна, Драгашевић је описао свој живот и својеврсну хронику исељеништва.
Приватни живот
[уреди | уреди извор]Био је у браку са Драгом (рођ. Врга) од 29. августа 1980. године.[6] Имао је четворо деце.[7]
Смрт
[уреди | уреди извор]Умро је у Торонту, 13. фебруара 2020. године, у 95. години живота. Сахрањен је 22. фебруара на торонтском гробљу Јорк. Опело су служили епископ канадски Митрофан и четири свештеника Епархије канадске.
Дела
[уреди | уреди извор]- „Стопама предака” (Институт за савремену историју, 2012)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Велико хвала Боривоју Бори Драгашевићу („РТС”, 24. фебруар 2020)
- ^ Само слога Србина спашава („Serbian Mirror”, 1. јул 2012)
- ^ Бранка Зекавица (1927–2015)
- ^ Задужио српски род („Вести”, 23. фебруар 2020)
- ^ Бора Драгашевић – душа српске дијаспоре у Канади („Српска дијаспора”, 2. јун 2012)
- ^ Американски Србобран, Питсбург, 8. априла 1981. године, број 15511, стр. 2
- ^ Читуља на енглеском
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Бора Драгашевић на сајту Find a Grave (језик: енглески)
- Биографија из енциклопедије Матице српске
