Бранислав Жорж
Бранислав Жорж | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 6. јун 1953. |
| Место рођења | Нови Сад, ФНРЈ |
| Датум смрти | 1. март 2009. (55 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Бранислав Жорж (Нови Сад, 6. јун 1953 — Београд, 11. март 2009) био је српски песник и публициста. У српској и страној штампи објавио је преко 200 чланака. Учествовао је у изради Енциклопедије Новога Сада. Бавио се темама из новије политичке и црквене историје српског народа. У младости је писао поезију, за коју је и награђиван. Сахрањен је на Старом гробљу у Инђији.[1][2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Потицао је из српске православне породице, а потом се придружио неканонској Западноправославној цркви, коју је у Србији предводио архиепископ Јован (Иван Дивљаков). У оквиру ове верске заједнице, која је практиковала православље по западним обредима, узео је духовно име Серафим, стекавши звање архимандрита. Након смрти архиепископа Јована (1993), архимандрит Серафим је у звању администратора постао старешина Западноправославне цркве у Србији,[3] а уједно је управљао и западноправославном жупом при тадашњој Цркви Светог Антуна у Петроварадину. Залагао се за развој западних литургијских традиција у оквиру православља и канонско регулисање западноправославног богослужења у оквиру Српске православне цркве. Након доношења новог Закона о црквама и верским заједницама (2006), који је критиковао као рестриктиван,[4] покушао је 2007. године да региструје своју верску заједницу,[5] али у томе није успео.[6]
Потом је обновио ранију замисао о укључивању западноправославне заједнице у оквире канонског православља, под духовним покровитељством српског православног манастира Чокешине, чијем је братству поверио старање над западноправославном жупом у Петроварадину. Иако га је смрт (2009) спречила да овај процес изведе до краја, његово завештање је реализовано путем споразума између манастира Чокешине и Српске православне епархије сремске,[7] а цео процес је довршен 2015. године, када је извршено освештавање петроварадинског храма од стране сремског епископа Василија.[8]
Важнији радови[уреди | уреди извор]
- Великан из Мошорина (2003)
- Краљевски сенатор (2003)
- Трагом учитеља (2004)
- Ingrata patria (2005)
- Завод у Смедеревској Паланци - острво спаса или робијашница (2006)
- Иван П. Милачић - Сунчев сјај на лицу песника (2007)
- Нераспевани песник - Иван П. Милачић (2008)
- Српска мајка - Милан Недић (2009)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ In memoriam: Бранислав А. Жорж (1953-2009), Глас са Цера, бр. 8 (2009), стр. 8-9.
- ^ Српска историја (2016): Биографија Бранислава Жоржа
- ^ Иерархия литургических церквей: Западноправославная церковь
- ^ Draško Đenović (2006): No changes to controversial Religion Law
- ^ Draško Đenović (2007): Stalling tactics used to delay granting legal status
- ^ Министарство правде: Списак цркава и верских заједница
- ^ „Обнова храма заједничка добит”. Дневник. 2015.
- ^ „Osveštan Hram pokrova svete Bogorodice u Petrovaradinu (2015)”. Архивирано из оригинала 13. 02. 2019. г. Приступљено 14. 02. 2019.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
