Валериј Карпин

С Википедије, слободне енциклопедије
Валериј Карпин
Валериј Карпин
Лични подаци
Пуно име Валериј Георгијевич Карпин
Датум рођења (1969-02-02)2. фебруар 1969. (55 год.)
Место рођења Нарва, Естонска ССР,
СССР
Позиција везни
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1986-1987
1988
1989
1990-1994
1994-1996
1996-1997
1997-2002
2002-2005		 Спорт Талин
ЦСКА Москва
Факел Вороњеж
Спартак Москва
Реал Сосиједад
Валенсија
Селта Виго
Реал Сосиједад		 25
3
25
116
72
36
168
107		 (1)
(0)
(7)
(29)
(16)
(6)
(26)
(20)
Репрезентативна каријера
1992
1992-2003		 ЗНД
Русија		 1
72		 (0)
(17)
Тренерска каријера
2009—2014
2014—2015
2015—2016
2017—2021
2021—
2022—		 Спартак Москва
Мајорка
Торпедо Армавир
Ростов
Русија
Ростов

Валериј Георгијевич Карпин (рус. Валерий Георгиевич Карпин; Нарва, 2. фебруар 1969) бивши је руски фудбалер и фудбалски тренер.

Постигао је први гол за репрезентацију Русије након распада Совјетског Савеза, у победи од 2:0 против Мексика 17. августа 1992. године. Сматра се за једног од најбољих играча у историји руске репрезентације.[1][2]

Каријера[уреди | уреди извор]

Младе године[уреди | уреди извор]

Са осам година је ишао у фудбалску школу у Нарви, а његов први тренер је био Јури Шаламов. Играо је за репрезентације Естонске ССР и на турнирима млађих категорија. Такође је играо хокеј и са 12 година је био члан дечијег тима Совјетског Савеза. У доби од 15 година преселио се у спортску школу Калињинског округа у Талину, одакле је прешао у локални фудбалски клуб Звезду.

Са 17 година је играо за талински фудбалски клуб „Спорт”, који је наступао у другој лиги Совјетског Савеза, а главни тренер је био Валериј Овчињиков. Годину дана касније, играо је на турниру Балтичког војног округа у Лавову, одакле је отишао у ЦСКА из Москве. У првом тиму као млад играч није изборио место, тако да је прекомандован у резервни тим ЦСКА-2.

Године 1989, на крају војне службе, играо је за Факел Вороњеж, на позицији везног играча.[3]

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Карпин 1996.

Године 1990. потписао је за московски Спартак, где га је позвао Валентин Покровски. Карпин је добио 60 рубаља за прву плату у клубу. Главни тренер Олег Романцев је Карпина померио на десно крило и средину терена. Карпин је дебитовао за клуб у утакмици са ЦСКА из Москве и био је двоструки асистент.[3] У Спартаку Карпин је освојио три пута првенство Русије.

Након Светског првенства у Сједињеним Државама прешао је у Шпанију. Први клуб Карпина био је баскијски Реал Сосиједад. Остао је две године у клубу и постигао шеснаест голова.[4]

Године 1996. прешао је из Реал Сосиједада у Валенсију. На 36 одиграних утакмица постигао је шест голова.

Од 1997. до 2002. године играо је за Селту. Часопис Дон Балон га је прогласио за најбољег универзалног играча у првенству Шпаније за сезону 1998/99.

За Селту је играо 168 утакмица и постигао 26 голова. Руски спортисти су изједначени са играчима из Европске уније само резултатом афере "Симутенков" 2005. године.[5]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

За репрезентацију Русије наступао је од 1992. до 2003. године, одиграо је 72 утакмице и постигао 17 голова. Дао је први гол за репрезентацију Русије после распада Совјетског Савеза, у победи од 2:0 против Мексика 17. августа 1992. године. Карпин је учествовао на Светским првенствима 1994. и 2002. године, као и на Европском првенству 1996. године.

У пријатељској утакмици у Француској 2002. године Карпин се потукао са више француских репрезентативаца, пошто их је разљутила његова наводна груба игра. Након меча, Француз Патрик Вијера је напао Карпина у свлачионици, ситуација се претворила у озбиљну тучу између играча обе екипе.[6]

У марту 2003. Карпин је одлучио да се повуче из руске репрезентације.[7][8]

Тренер[уреди | уреди извор]

Карпин на клупи Спартака 2013. године.

Од 8. августа 2008. до 13. децембра 2012. године био је спортски директор ФК Спартак Москва.

Дана 30. новембра 2009. године добио је А лиценцу за фудбалског тренера и уписао је курсеве за добијање про лиценце. Од тог тренутка почео је да ради као главни тренер клуба.[9] 12. децембра 2010. године добио је про лиценцу.[10]

Карпин је 2010. године водио Спартак на четврто место у првенству Русије и трећег места у групној фази Лиге шампиона, што даје право да игра Лигу Европе.[11] У децембру је Карпин продужио уговор са клубом на још годину и по дана.[12]

Дана 19. априла 2011. Карпин је написао изјаву о оставци на свој захтев са положаја главног тренера због незадовољавајућих резултата тима, који је био на последњем месту у првенству Русије.[13] После победе у четвртфиналу Купа Русије у Краснодару, играчи Спартака ставили су мајице у знак подршке Карпину, након чега је менаџмент клуба одгодио оставку.[14] Карпин је остао у Спартаку све до 2014. године.[15]

У августу 2014. Карпин је постао тренер Мајорке која је тада играла другу лигу у Шпанији.[16]

Именован је 9. јула 2015. године за тренера Торпеда из Армавира.[17] Првих пет утакмица Карпина у ФНЛ-у завршило је резултатом 0:0, што је био нови лигашки рекорд. У јуну 2016. Карпин је напустио клуб, а две стране су споразумно раскинуле уговор.[18]

Дана 19. децембра 2017. је постављен за главног тренера Ростова, уговор је потписан а две и по године.[19]

Телевизија и бизнис[уреди | уреди извор]

Након завршетка фудбалске каријере 2005. године, остао је у Шпанији и има грађевинску фирму. Од 2007. до 2010. године Карпин је био главни спонзор бициклистичког тима Карпин-Галиција.[20][21] Радио је на шпанској телевизији као коментатор на пет утакмица репрезентације Шпаније.[22]

На руском спортском каналу Матч ТВ је од јула 2016. до јула 2017. био стручни консултант.[23][24]

Остало[уреди | уреди извор]

Године 2005. био је капитен руског тима у фудбалу на песку.[25] На Европском купу у фудбалу на песку 2005, Русија је освојила сребрну медаљу на домаћем терену.[26]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

У августу 2003. године добио је држављанство Естоније како не би био третиран као странац у земљама ЕУ.[27] Касније је добио и држављанство Шпаније.

Женио се три пута. Прва супруга — Светлана, имају две кћерке Марију (рођена 24. фебруара 1996) и Валерију (рођена 18. фебруара 2001). Друга супруга је шпанска глумица Алба Фернандез (разведени).[28] Трећа жена, од јуна 2017, је Дарија Гордејева.[29]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

Спартак Москва
Селта Виго

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ После СССР: 20 лучших футболистов России. Часть 4 — Русский бомбардир — Блоги — Sports.ru
  2. ^ 10 лучших игроков в истории сборной России — Футбол — Sports.ru
  3. ^ а б Валерий Карпин: «Когда я разрыдался, Черенков сказал: „Не плачь, Валера, ты нам ещё поможешь“»
  4. ^ Трахтенберг Леонид. Валерий Карпин: Мне знакомо чувство ностальгии // Футбол от «СЭ». — 1996. — № 24. — с. 3.
  5. ^ „Российских спортсменов приняли в Евросоюз”. Коммерсантъ. 13. 4. 2005. [мртва веза]
  6. ^ Товарищеский матч Россия — Франция закончился, пардон, мордобоем у сортира
  7. ^ Карпин прощается со сборной
  8. ^ EURO-2004. Осталось 2 дня: самые большие потери — у России
  9. ^ Газета. Ру: Карпин станет главным — 30. 11. 2009
  10. ^ „Карпин, Овчинников и Гордеев получили лицензии Pro”. 19. 8. 2011. 
  11. ^ Валерий Карпин: «Оценка сезона — неудовлетворительная»
  12. ^ „Карпин: новый контракт со «Спартаком» рассчитан на полтора года”. Архивирано из оригинала 1. 1. 2011. г. Приступљено 2. 4. 2018. 
  13. ^ „«Советский спорт»: Карпин уволен с поста главного тренера «Спартака»”. Архивирано из оригинала 21. 4. 2011. г. Приступљено 2. 4. 2018. 
  14. ^ Команда попросила оставить Карпина. Я согласился Интервью с Леонидом Федуном в газете «Спорт-Экспресс» от 21 апреля 2011 года
  15. ^ Леонид Федун: "Карпин - сбитый летчик"
  16. ^ Карпин возглавил «Мальорку»
  17. ^ Карпин будет назначен главным тренером «Торпедо» Армавир
  18. ^ Карпин покинул пост главного тренера «Армавира»
  19. ^ „Валерий Карпин – новый главный тренер ФК «Ростов»”. ФК «Ростов». Архивирано из оригинала 06. 11. 2019. г. Приступљено 02. 04. 2018. 
  20. ^ Валерий Карпин: «Никто из уехавших в Испанию игроков не забывает Россию»
  21. ^ «Виго Валерий Карпин» начал с тай-брейка Архивирано на сајту Wayback Machine (29. април 2009) // «Спорт-Экспресс», 19 октября 2007 года
  22. ^ Валерий КАРПИН: «СПАРТАК» ЗАНИМАЛ ВЫСОКИЕ МЕСТА БЛАГОДАРЯ ШТРАФАМ"
  23. ^ Карпин стал экспертом «Матч ТВ»
  24. ^ Валерий Карпин назначен главным редактором футбольных трансляций Дирекции спортивных трансляций «Матч ТВ»
  25. ^ Почувствуйте разницу Заметка в газете «Спорт-Экспресс» от 19. августа 2005 года
  26. ^ Серебряный песок Заметка в газете «Советский спорт» от 5 декабря 2005 года
  27. ^ Кружков, Александр (31. 5. 2005). „«Валерий Карпин: Живи и радуйся!»”. Спорт Экспресс. Архивирано из оригинала 26. 8. 2015. г. Приступљено 26. 8. 2015. 
  28. ^ Соколова, Ксения (23. 1. 2011). „Откуда у хлопца испанская грусть? Личная жизнь Валерия Карпина”. pinkfootball.ru. Приступљено 18. 2. 2011. 
  29. ^ „Валерий Карпин женился”. Матч ТВ. 10. 6. 2017. Приступљено 10. 6. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Валериј Карпин на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Валериј_Карпин&oldid=27320358”