Возило
Речју возило означавамо подскуп саобраћајних машина, односно превозних средстава, која се вожњом, тј. котрљањем точкова или померањем гусеница (које су ипак причвршћене за точкове возила, који се по њима котрљају).[1] Практично сва возила су примарно намењена за превоз људи, животиња или терета (укљ. специјалне терете) са једном места на земљиној површини на друго. То значи, да се кретање возила одвија пре свега по земљиној површини (и то укљ. све неравнине терена), у случају вијадуката и тунела на мањој висини изнад, односно дубини испод површине земље или код водотокова и водених површина, где се возила крећу изнад нивоа воде и то или по специјалним грађевинским објектима (најчешће по мостовима или по врховима брана), или испод површине воде (у случају специјалниј тунела).
Током историје развијена су многа возила, разних типова, величина, намена и функција. Од једноставних колица са једним точком а колица које су вукли људи или животиње, преко кочије, и др. запрега, бицикала, тротинета, трицикала све до данашњих модерних танспортних средстава покретаних моторима (обично СУС моторима или електромоторима), некада и турбином. Копнена возила се класификују по томе шта се користи за управљање и као погонска сила која делује на тло: возила на точковима, гусеницама, шинама или скијама. ISO 3833-1977 је стандард, који се међународно користи у законодавству при дефинисању типова друмских возила, и низ термина и дефиниција.[2]
Типови возила
[уреди | уреди извор]У свету постоји више од милијарду бицикала.[3] Године 2002 било је према неким проценама 590 милиона аутомобила и 205 милиона моторцикала у употреби широм света.[4][5] Најмање 500 милиона кинеских бицикала типа Летећи голуб је произведено, што премашује било који други појединачни модел возила.[6][7] Већина произведених модела моторних возила су Honda Super Cub моторцикли, којих је било више од 60 милиона 2008. године.[8][9] Највише произвођени модел аутомобила је била Тојота корола, са преко 35 милиона јединица направљених до 2010. године.[10][11] Најзаступљенији авион фиксних крила је била Цесна 172, са око 44.000 примерака направљених до 2017. године.[12][13] Совјетски Мил Ми-8, са 17.000 јединица, је највише произвођени хеликоптер.[14] Најзаступљенији комерцијални млазни авион је Боинг 737, са око 10.000 јединица 2018. године.[15][16][17]
- железничка возила
- возила метроа и других специјалних пруга
- трамваји
- возила на рударским и индрустријским пругама
Шинска возила се делимо на
- вучна возила (тј. возила на сопствени погон - нпр. локомотива, шинобус)
- прикључна возила (тј. возила без сопственог погона - нпр. вагон)
- моторна возила
- возила покретана неким од конвенционалних аутомобилских мотора
- аутомобили
- аутобуси
- мотоцикли
- радне машине
- трактори
- пољопривредне машине
- рударске машине
- шумарске машине
- грађевинске машине и уређаји
- друге машине (виљушкари)
- теренска возила
- војна и ратна
- пољопривредна и шумарска
- рударска и за површинске копове
- др. (моторне санке)
- возила покретана електромоторима
- тролејбуси
- електромобили (електрични аутомобили, аутобуси, мотоцикли итд.)
- возила за лични транспорт (акумулаторска (инвалидска) колица, Сегwаy и сл.)
- возила покретана неким од конвенционалних аутомобилских мотора
- возила без мотора
- прикључна возила
- полиприколице
- приколице
- бочне приколице
- запреге (нпр. кочије, кола за сено и сл.) покретана снагом животиња (нпр. стоком, коњима, псима)
- ручна колица, вучена или гурана
- возила покретана снагом возача (нпр. бицикл, тротинет, моноцикл)
- возила покретана гравитационом силом
- возила покретана снагом ветра
- прикључна возила
Према начину остваривања контакта са тлом, возила можемо поделити на:
- возила са точковима (већина уобичајних возила)
- возила са гусеницама (нпр. тенк, или неке радне машине)
За возила се обично не сматрају клизаљке, котураљке и ролери, скије и скејтборад. Карактер возила међутим имају разни транспортни објекти, на пример колица за куповину.
Возила на жичарама
[уреди | уреди извор]Возило као фактор безбедности саобраћаја
[уреди | уреди извор]Возило је један од основних фактора безбедности у саобраћају. Удео овог фактора безбедности у саобраћају није мали, а стална тенденција пораста броја возила указује на његов још већи значај, и истовремено обавезу да се овом фактору поклони јос већа пажња. Постоје основне мере безбедности у погледу кретања моторних возила на путевима и састоје се у обавези возача и других лица одговорних за техничку исправност возила на путевима да не смеју управљати возилом, нити наредити другом лицу да то учини, које није технички исправно или које не испуњава услове прописане за саобраћај таквог возила. Возач не сме управљати возилом на путу ако оно није снадбевено прописаним уређајима и опремом или ако су ти уређаји или опрема у неисправном стању. Моторна или прикључна возила која се серијски или појединачно производе, односно преправљају, подвргнута су испитивању и за њих се издаје одобрење за пуштање у саобраћај-атест. Возило се не сме оптерећивати преко своје дозвољене носивости. Терет на возилу је смештен и причвршћен тако да не смета возачу, да не угрожава лица која се превозе и друге учеснике у саобраћају, и да не умањују у знатној мери стабилност возила, да не заклања светлосне уређаје и ознаке на возилу. Терет који прелази дужину, ширину или висину возила обележен је да би се обезбедили други учесници у саобраћају. Ако је возило услед квара или саобраћајне незгоде,онеспособљено за даље кретање, возач је дужан да возило уклони са коловоза што пре.[18]
Историја
[уреди | уреди извор]- Најстарији бродови који су пронађени помоћу археолошких ескавација су кануи издубљени у стаблу, при чему је најстарији кану из Песе који је пронађен у Холандији. За њега је угљеничним датирањем утврђено да потиче из периода 8040 - 7510 пне, те је 9.500–10.000 година стар,[19][20][21][22]
- 7.000 годна стар морски чамац направљен од трске и катрана је нађен у Кувајту.[23]
- Бродови су кориштени између 4000 -3000 пне у Сумеру,[24] античком Египту[25] и на Индијском океану.[24]
- Постоји евиденција да су камиле вукле возила на точковима у периоду 4000–3000 пне.[26]
- Најранија евиденција постојања шинског пута, претходника железнице, нађеног до сада је 6 до 85 км дуг вагонски пут Диолк, којим су транспортовани бродови преко Коринтске превлаке у Грчкој од око 600. пне.[27][28] Возила на точковима која су вукли људи и животиње ишла су преко жлебова у кречњаку, који је пружао вид стазе, чиме се спречавало да вагони одступе од жељене руте.[28]
- Године 200, Ма Ђуен је израдио јужно-усмерене двоколице, возило са једном раном формом система за навођење.[29]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Халсеy, Wиллиам D. (Едиториал Дирецтор): МацМиллан Цонтемпорарy Дицтионарy. МацМиллан Публисхинг. 1979. стр. 1106. ИСБН 978-0-02-080780-3.
- ^ ИСО 3833:1977 Роад вехицлес – Тyпес – Термс анд дефинитионс Wебсторе.анис.орг
- ^ Бицyцлес, Wорлдометерс
- ^ „Пассенгер Царс; Мап Но. 31”. Wорлдмаппер: Тхе wорлд ас yоу'ве невер сеен ит бефоре. 2002. Архивирано из оригинала 12. 11. 2017. г. Приступљено 23. 3. 2019.
- ^ „Мопедс Анд Моторцyцлес Мап Но. 32”. Wорлдмаппер: Тхе wорлд ас yоу'ве невер сеен ит бефоре. 2002. Архивирано из оригинала 20. 3. 2018. г. Приступљено 23. 3. 2019.
- ^ Коеппел, Дан (Јануарy—Фебруарy 2007), „Флигхт оф тхе Пигеон”, Бицyцлинг, Родале, Инц., св. 48 бр. 1, стр. 60—66, ИССН 0006-2073, Приступљено 28. 1. 2012 Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|дате=
(помоћ) - ^ Неwсон, Алеx (2013), Фифтy Бицyцлес Тхат Цхангед тхе Wорлд: Десигн Мусеум Фифтy, Оцтопус Боокс, стр. 40, ИСБН 9781840916508
- ^ Сqуатриглиа, Цхуцк (23. 5. 2008), „Хонда Селлс Итс 60 Миллионтх – Yес, Миллионтх – Супер Цуб”, Wиред, Приступљено 31. 10. 2010
- ^ „Тхат'с 2.5 биллион цц!”, Америцан Моторцyцлист, Wестервилле, Охио: Америцан Моторцyцлист Ассоциатион, стр. 24, мај 2006, ИССН 0277-9358, Приступљено 31. 10. 2010
- ^ Тоyота пондерс рецалл оф wорлд'с бест-селлинг цар, Аустралиан Броадцастинг Цорпоратион Неwс Онлине, 18. 2. 2010
- ^ 24/7 Wалл Ст. (26. 1. 2012), Тхе Бест-Селлинг Царс оф Алл Тиме, Фоx Бусинесс, Архивирано из оригинала 1. 1. 2016. г., Приступљено 13. 6. 2017
- ^ Смитх, Оливер (13. 12. 2010), „Интродуцинг тхе мост популар плане евер буилт”, Тхе Телеграпх
- ^ Нилес, Русс (4. 10. 2007). „Цессна то Оффер Диесел Скyхаwк”. Архивирано из оригинала 3. 3. 2012. г. Приступљено 5. 10. 2007.
- ^ Пике, Јохн. „Ми-8 ХИП (МИЛ)”. Приступљено 24. 12. 2014.
- ^ Ассис, Цлаудиа (27. 7. 2016), „Тхе бест-селлинг аирплане оф алл тиме маy нот бе Но. 1 фор муцх лонгер”, Маркетwатцх
- ^ Кингслеy-Јонес, Маx. "6,000 анд цоунтинг фор Боеинг’с популар литтле тwињет." Флигхт Интернатионал, Реед Бусинесс Информатион, 22 Април 2009. Ретриевед: 22 Април 2009.
- ^ Маx Кингслеy-Јонес (13. 3. 2018). „Хоw Боеинг буилт 10,000 737с”. Флигхтглобал.
- ^ Драгач, Радослав (1996). Возило као фактор безбедности саобраћаја (Треће изд.). Нови Сад: Факултет техничких наука. стр. 94.
- ^ „Оудсте боотје тер wерелд кон wеркелијк варен”. Лееуwардер Цоурант (на језику: дутцх). АНП. 12. 4. 2001. Приступљено 4. 12. 2011.
- ^ Беукер, Ј.Р. анд M.Ј.L.Тх. Ниекус (1997). „Де Кано Ван Пессе - Де Бијл Ерин”. Де Ниеуwе Дрентсе Волксалманак (на језику: дутцх). Приступљено 4. 12. 2011.
- ^
- МцГраил, Сеан (2001). Боатс оф тхе Wорлд. Јоурнал оф Навигатион. 55. Оxфорд, Енгланд, УК: Оxфорд Университy Пресс. стр. 6. Бибцоде:2002ЈНав...55..507М. ИСБН 978-0-19-814468-7. дои:10.1017/С0373463302222018.
- ^ „8,000-yеар-олд дуг оут цаное он схоw ин Италy”. Стоне Пагес Арцхео Неwс. Приступљено 17. 8. 2008.
- ^ Лаwлер, Андреw (7. 6. 2002). „Репорт оф Олдест Боат Хинтс ат Еарлy Траде Роутес”. Сциенце. 296 (5574): 1791—1792. ПМИД 12052936. дои:10.1126/сциенце.296.5574.1791. Приступљено 5. 5. 2008.
- ^ а б Денемарк 2000, паге 208
- ^
- МцГраил, Сеан (2001). Боатс оф тхе Wорлд. Јоурнал оф Навигатион. 55. Оxфорд, УК: Оxфорд Университy Пресс. стр. 17—18. Бибцоде:2002ЈНав...55..507М. ИСБН 978-0-19-814468-7. дои:10.1017/С0373463302222018.
- ^ „ДСЦ.дисцоверy.цом”. ДСЦ.дисцоверy.цом. 26. 6. 2009. Архивирано из оригинала 15. 10. 2012. г. Приступљено 8. 1. 2013.
- ^
- Верделис, Николаос: "Ле диолкос де L'Истхме", Буллетин де Цорреспонданце Хеллéниqуе. 81: 526—529. 1957. Недостаје или је празан параметар
|титле=
(помоћ) (526) - Цоок, Р. M.: "Арцхаиц Греек Траде: Тхрее Цоњецтурес 1. Тхе Диолкос", Тхе Јоурнал оф Хеллениц Студиес. 99: 152—155. 1979. Недостаје или је празан параметар
|титле=
(помоћ) (152) - Дријверс, Ј.W.: "Страбо VIII 2,1 (Ц335): Портхмеиа анд тхе Диолкос", Мнемосyне. 45: 75—76. 1992. Недостаје или је празан параметар
|титле=
(помоћ) (75) - Раепсает, Г. & Толлеy, M.: "Ле Диолкос де л'Истхме à Цоринтхе: сон трацé, сон фонцтионнемент", Буллетин де Цорреспонданце Хеллéниqуе. 117: 233—261. 1993. Недостаје или је празан параметар
|титле=
(помоћ) (256)
- Верделис, Николаос: "Ле диолкос де L'Истхме", Буллетин де Цорреспонданце Хеллéниqуе. 81: 526—529. 1957. Недостаје или је празан параметар
- ^ а б Леwис, M. Ј. Т. (2001). „Раилwаyс ин тхе Греек анд Роман wорлд” (ПДФ). Ур.: Гуy, А.; Реес, Ј. Еарлy Раилwаyс. А Селецтион оф Паперс фром тхе Фирст Интернатионал Еарлy Раилwаyс Цонференце. 11. Университy оф Хулл. стр. 8—19. Архивирано из оригинала (ПДФ) 21. 7. 2011. г.
- ^ „200 АД – МА ЈУН”. Б4 Нетwорк. Архивирано из оригинала 26. 12. 2011. г. Приступљено 21. 7. 2011.