Демографска историја Бачке

С Википедије, слободне енциклопедије
Етничка мапа Бачке (2002)

Демографска историја Бачке.

Историјска Бачка[уреди | уреди извор]

Попис из 1715 - Бачка и Бодрошка жупанија[уреди | уреди извор]

Према попису из 1715. године, становништво Бачке су чинили:[1]

Попис из 1720 - Бачка и Бодрошка жупанија[уреди | уреди извор]

1720. године, у Бачкој је живело око 115.000 становника, од чега:[2][3]

Попис из 1820 - Бачко-Бодрошка жупанија[уреди | уреди извор]

1820. године, Бачка жупанија је имала 387.914 становника, од чега:[3]

Попис из 1910 - Бачко-бодрошка жупанија[уреди | уреди извор]

1910. године, Бачко-бодрошка жупанија је имала 812.385 становника, који су говорили следеће језике:[4]

Југословенски део Бачке[уреди | уреди извор]

Попис из 1921 - југословенски део Бачке[уреди | уреди извор]

Језици у Војводини и Бачкој (1921)
Језици у Војводини и Бачкој (1931)

Мировним уговором из 1920. године, Бачка је подељена између југословенске државе и Мађарске, па се на наредним пописима исказује само број становника југословенског дела Бачке.

1921. године, југословенски део Бачке имао је 735.117 становника, који су говорили следеће језике:[5]

Попис из 1931 - југословенски део Бачке[уреди | уреди извор]

1931. године, југословенски део Бачке имао је 784.896 становника, који су говорили следеће језике:[5]

Попис из 1941 - југословенски део Бачке[уреди | уреди извор]

Према мађарском попису с краја 1941. године, спроведеног за време окупације, југословенски део Бачке имао је 789.705 становника, који су говорили следеће језике:[5]

Попис из 1948 - југословенски део Бачке[уреди | уреди извор]

1948. године, југословенски део Бачке имао је 807.122 становника, подењених у следеће етничке групе:[5]

Попис из 1953 - југословенски део Бачке[уреди | уреди извор]

1953. године, југословенски део Бачке имао је 831.945 становника, подењених у следеће етничке групе:[5]

Попис из 1961 - југословенски део Бачке[уреди | уреди извор]

1961. године, југословенски део Бачке имао је 920.600 становника, подењених у следеће етничке групе:[5]

Попис из 1971 - југословенски део Бачке[уреди | уреди извор]

1971. године, југословенски део Бачке имао је 960.001 становника, подењених у следеће етничке групе:[6]

Попис из 1981 - југословенски део Бачке[уреди | уреди извор]

1981. године, југословенски део Бачке имао је 1.012.112 становника, подењених у следеће етничке групе:[5]

Попис из 1991 - југословенски део Бачке[уреди | уреди извор]

1991. године, југословенски део Бачке имао је 1.007.179 становника, подењених у следеће етничке групе:[5]

Попис из 2002 - југословенски део Бачке[уреди | уреди извор]

Према попису из 2002. године, југословенски део Бачке (у географским границама) имао је 1.022.524 становника, подењених у следеће етничке групе:[7]

Напомена: становништво Бачке приказано је у географским границама Бачке које укључују Севернобачки округ, Западнобачки округ, већи део Јужнобачког округа (изузев општина Беочин, Сремски Карловци и Петроварадин, као и насеља Нештин и Визић), као и општине Ада, Сента и Кањижа (које административно припадају Севернобанатском округу).

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ http://www.hic.hr/books/jugoistocna-europa/bognar.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (30. октобар 2013) - Андрија Богнар, Положај Мађара у Војводини од 1918. до 1995, Међународни знанствени скуп „Југоисточна Еуропа 1918.-1995.", Задар, 1995.
  2. ^ Војводина, (зборник), књига 2, фототипско издање, Прометеј, Нови Сад, 2008, pp. 88.
  3. ^ а б Јован Пејин, Великомађарски каприц, Зрењанин, 2007, pp. 28.
  4. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 13. 05. 2008. г. Приступљено 30. 06. 2022. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж Medjunarodni znanstveni skup "Jugoistocna Europa 1918.-1995." Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015), Приступљено 1. 4. 2013.
  6. ^ Др Бранислав Букуров, Бачка, Банат и Срем, Нови Сад, 1978.
  7. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002, Становништво, књига 1, Национална или етничка припадност - Подаци по насељима, Република Србија - Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]