Пређи на садржај

Драгољуб Николић (инжењер)

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Проф. др
Драгољуб С. Николић
дипл. грађ. инж.
Лични подаци
Датум рођења(1930-04-14)14. април 1930.
Место рођењаКрагујевац, Краљевина Југославија
Датум смрти5. јун 2023.(2023-06-05) (93 год.)
Место смртиБеоград, Република Србија
Научни рад
Пољестатика конструкција
ИнституцијаУниверзитет у Београду

Драгољуб С. Николић (Крагујевац, 14. април 1930 — Београд, 5. јун 2023) био је српски грађевински инжењер, доктор грађевинских наука и редовни професор Грађевинског факултета Универзитета у Београду.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Проф. др инж. Драгољуб С. Николић рођен је 14. априла 1930. године у Крагујевцу, као други син Саве Николића и Загорке Николић, рођене Теодосијевић. Растао је у Крагујевцу, Пећи, Призрену и Крушевцу, а Државну средњу техничку школу завршио је у Београду. На Грађевинском факултету у Београду дипломирао је 1955. године. Током студија је више пута награђиван као одличан студент. Постдипломске студије на Одсеку за конструкције похађао је у првој генерацији студената и магистрирао 1972. године. Докторску дисертацију одбранио је 1978. године.

Након дипломирања проф. Николић радио је као грађевински инжењер у предузећима Тунелоградња и Партизан из Панчева до краја 1958. године, када прелази на београдски Грађевински факултет на место асистента. Више од 15 година обављао је дужност секретара Катедре за техничку механику и теорију конструкција.[1] 1973. године постаје доцент, 1979. ванредни професор,[2] а 1984. редовни професор на предмету Теорија конструкција, односно Статика конструкција I на Одсеку за конструкције, који је предавао и студентима техничких факултета универзитета у Приштини и Новом Саду. На Грађевинском факултету у Београду остао је све до одласка у пензију 1995. године.[3]

Супруга проф. Николића Душанка А. Николић рођ. Христовић (1931) и његов млађи брат Љубиша С. Николић (1933—2016) такође су били дипломирани грађевински инжењери и интензивно су се бавили грађевинским пројектовањем и статичким прорачуном.[4][3]

Професор Николић умро је у Београду 5. јуна 2023. године.

Настава

[уреди | уреди извор]

У току више од тридесетипет година универзитетског рада, професор Николић је држао наставу из низа предмета из области Теорије, односно Статике конструкција, на универзитетима у Београду, Новом Саду и Приштини:

Научни рад и публикације

[уреди | уреди извор]

Заједно са професорима академиком др Миланом Ђурићем, др Димитријем Димитријевићем и др Миодрагом Секуловићем, др Драгољуб Николић је поставио "темеље Класичној и Матричној анализи конструкција на Грађевинском факултету Универзитета у Београду".[5]

Књиге

[уреди | уреди извор]

Поред других научних радова,[6] проф. Николић објавио је више књига и уџбеника, који су и данас обавезна литература на предмету Статика конструкција Катедре за техничку механику и теорију конструкција Грађевинског факултета Универзитета у Београду:[7]

Тезе

[уреди | уреди извор]
  • Николић, Драгољуб С.: "Један поступак за нумеричко решавање ротационо симетричних површинских носача" : магистарска теза. Београд: Грађевински факултет, 1972.[3] COBISS.SR-ID 512986258.[14] Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2022)
  • Николић, Драгољуб С.: "Неки проблеми нелинеарне анализе кривих штапова у равни" : докторска дисертација. Београд: Грађевински факултет, 1978.[3][11] COBISS.SR-ID 27118351.[15] Архивирано на сајту Wayback Machine (24. март 2022)

Радови у зборницима

[уреди | уреди извор]
  • Николић, Драгољуб: "Прилог одређивању померања пуних носача". Зборник радова Грађевинског факултета у Београду; св. 11; бр. 2. Београд: Коларчев народни универзитет, 1969. COBISS.SR-ID 169327879 Архивирано на сајту Wayback Machine (24. март 2022). COBISS.SR-ID 55891212 Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2022).
  • Николић, Драгољуб: "Нумеричко решење кружне плоче применом интегралне матрице". Зборник радова Грађевинског факултета у Београду; св. 12, бр. 2. Београд: Коларчев Народни универзитет, Издавачки одсек, 1970. COBISS.SR-ID 72642311 Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2022).
  • Николић, Драгољуб: "Прилог решавању кривог штапа по теорији великих деформација". 12. југословенски конгрес рационалне и примењене механике, Охрид, 1974. Београд: Југословенско друштво за механику, 1974, сектор Ц3, рад Ц3-13, стр. 1-8.
  • Николић, Драгољуб: "Прилог нелинеарној теорији савијања кривих штапова у равни". VI конгрес Југословенског друштва грађевинских конструктера, 1978, Блед. Југословенско друштво грађевинских конструктера, 1978.
  • Николић, Драгољуб: "Oдређивање утицаја у лучним носачима према теорији трећег реда". 15. југословенски конгрес теоријске и примењене механике, 1-5. јун 1981, Купари. Београд: Југословенско друштво за механику, 1981, књ. С. стр. 37-44.
  • Николић, Драгољуб: "Oпште нумеричко рeшењe сaвијањa носача по непрекидној деформабилној подлози". 15. југословенски конгрес теоријске и примењене механике, 1-5. јун 1981, Купари. Београд: Југословенско друштво за механику, 1981, књ. С. стр. 147-153.
  • Николић, Драгољуб: "Стабилност двозглобног кружног лука од нелинеарно-еластичног материјала оптерећеног по потпорној линији". Симпозијум '82 "Савремени проблеми опште стабилности и стабилности континуума", 22-24. фебруар 1982, Тара. Београд: Друштво за механику Србије, 1982, стр. 125-130.
  • Николић, Драгољуб, Савић, Љ: "Један поступак за одређивање утицајних функција линијских носача". VII конгрес Савеза друштава грађевинских конструктера Југославије, 25-28. април 1983, Цавтат. Београд, 1983, књ. Те 2, стр. 199-206.
  • Николић, Драгољуб; Вуксановић, Ђорђе: "Један поступак прорачуна утицаја у носачу на непрекидној деформабилној подлози". VII конгрес Савеза друштава грађевинских конструктера Југославије, 25-28. април 1983, Цавтат. Београд, 1983, књ. Те 2, стр. 207-214.
  • Николић, Драгољуб: "Прилог одређивању критичних сила притиска пуне кружне плоче променљиве дебљине". 17. југословенски конгрес теоријске и примењене механике, 2-6. јуни 1986, Задар. Београд: Југословенско друштво за механику, 1986, књ. С2, стр. 43-48.
  • Николић, Драгољуб; Вуксановић, Ђорђе; Пујевић, Бранислав: "Носећа челична конструкција парног котла - основне карактеристике". Први конгрес Друштва грађевинских конструктера Србије, 30-31. октобар 1986, Врњачка Бања. Београд: Друштво грађевинских конструктера Србије, 1986, књ. 1, стр. 32-36. COBISS.SR-ID 2763535. [16] Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2022)
  • Николић, Драгољуб; Вуксановић, Ђорђе; Пујевић, Бранислав: "Носећа челична конструкција парног котла - проблем извијања стубова". Зборник Први конгрес Друштва грађевинских конструктера Србије, 30-31. октобар 1986, Врњачка Бања. Београд: Друштво грађевинских конструктера Србије, 1986, књ. 1, стр. 37-42. COBISS.SR-ID 2763791.[17] Архивирано на сајту Wayback Machine (24. март 2022)

Чланци у часописима

[уреди | уреди извор]
  • Ђурић, Милан, Драгољуб Николић: "Један предлог у вези прописа за оптерећење мостова на путевима". Београд: Техника / Наше грађевинарство, 1968, XXIII, 7, стр. 1135-1140 (часопис Савеза инжењера и техничара Србије, нови наслов Техника, ISSN 0040-2176, од 2011),[12]
  • и други чланци у часопису "Изградња".

Инжењерска остварења

[уреди | уреди извор]

Проф. Николић био је члан Групе за хидромеханичке конструкције. Сарађивао је са "Металном" из Љубљане и "Гошом" из Смедерева на пројектима челичних конструкција.

Значајни пројекти укључују:

  • два моста/надвожњака у Љубљани са проф. Николом Хајдином, са оригиналним начином спрезања у доњој зони у целој дужини надвожњака;
  • челичне конструкције за потребе хидроелектрана Сењ и Склопе на Лици;
  • челичне конструкције парних котлова у Крагујевцу;
  • конкурс за железничко-друмски мост преко Брамапутре (Saraighat Bridge, 1492 m).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Чланови”. Institut za numeričku analizu i projektovanje konstrukcija - Katedra za tehničku mehaniku i teoriju konstrukcija. 
  2. ^ Гласник Универзитета у Београду, 66-72. Београд: Универзитет у Београду. 1979. стр. 1983. 
  3. ^ а б в г д Анђус, Војо (1996). Грађевински факултет Универзитета у Београду : 1846-1996, део 1. Београд: Грађевински факултет. стр. 172—173, 485, 492, 522, 525. ISBN 86-80049-46-8. 
  4. ^ Војиновић, Живана (2017). Шапчанке. Београд: Орион Арт. ISBN 978-86-6389-056-5. 
  5. ^ Петронијевић, Мира (2019). Теорија конструкција 1. Београд: Академска мисао. стр. предговор. ISBN 978-86-7466-793-4. 
  6. ^ Анђус, Војо (1996). Грађевински факултет Универзитета у Београду : 1846-1996, део 2. Београд: Грађевински факултет. стр. 102—103. 
  7. ^ „Статика конструкција [б2к3ск]”. Грађевински факултет Универзитета у Београду. 2014—2020. 
  8. ^ Николић, Драгољуб (1980). Статика конструкције: збирка решених испитних задатака. Београд: Грађевински факултет. 
  9. ^ Ђурић, Драгољуб Николић (1984). Статика конструкција: утицај покретног оптерећења. Београд: Научна књига. 
  10. ^ Попис радова наставника и сарадника Београдског универзитета, вол. 20-21. Београд: Универзитет у Београду. 1982. стр. 356. 
  11. ^ „Доктори наука на Грађевинском факултету Универзитета у Београду”. Универзитетска библиотека "Светозар Марковић". 2005. 
  12. ^ Годишњак Српске академије наука и уметности вол. 85. Београд: Српска академија наука и уметности. 1979. стр. 217. 


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгољуб_Николић_(инжењер)&oldid=28575253”