Европско првенство у атлетици на отвореном 1946 — 100 метара за жене
Изглед
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/1946_European_Athletics_Championships_logo.png/150px-1946_European_Athletics_Championships_logo.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Athletics_pictogram.svg/120px-Athletics_pictogram.svg.png)
Такмичење у трци на 100 метара' у женској конкуренцији на 3. Европском првенству у атлетици 1946. у Ослу одржано је 22. августа. на Бислет Стадиону[1]
Титулу освојену у Бечу 1938, бранила је Станислава Валасјевич из Пољске.
Земље учеснице[уреди | уреди извор]
Учествовала је 20 такмичарки из 9 земаља.[1]
Данска (1)
Норвешка (2)
Пољска (3)
Совјетски Савез (1)
Уједињено Краљевство (3)
Француска (2)
Холандија (3)
Чехословачка (2)
Шведска (3)
Рекорди[уреди | уреди извор]
Рекорди пре почетка Европског првенства 1946. | |||||
---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд | Хелен Стивенс ![]() |
11,6 | Кансас Сити, САД | 8. јун 1935. | |
Станислава Валасјевич ![]() |
Варшава Пољска | 3. август 1937. | |||
Европски рекорд | Станислава Валасјевич ![]() |
11,6 | Варшава Пољска | 3. август 1937. | |
Рекорди Европских првенстава | Станислава Валасјевич ![]() |
11,9 | Беч Аустрија | 17. септембар 1938. | |
Рекорди после завршетка Европског првенства 1946. | |||||
Рекорди Европских првенстава | Јевгенија Сеченова ![]() |
=11,9 | Осло Норвешка | 22. август 1946. |
Резултати[уреди | уреди извор]
Квалификације[уреди | уреди извор]
Квалификације су одржане 22. августа 1946. са почетком у 17,25 часова. Двадесет такмичарки подењене су у 4 квалификационе групе, по три првопласиране из ових група пласирале су се у полуфинале (КВ).
Место | Група | Атлетичарка | Земља | Резултат | Бел. |
---|---|---|---|---|---|
1. | 2 | Јевгенија Сеченова | ![]() |
12,0 | КВ |
2. | 3 | Винифред Џордан | ![]() |
12,2 | КВ |
3. | 4 | Клер Брезоле | ![]() |
12,2 | КВ |
4. | 4 | Герда ван дер Каде-Каудајс | ![]() |
12,3 | КВ |
5. | 1 | Фани Бланкерс-Кун | ![]() |
12,4 | КВ |
6. | 2 | Нети Тимер | {![]() |
12,4 | КВ |
7. | 2 | Морин Гарднер | ![]() |
12,5 | КВ |
8. | 4. | Ан-Брит Лејман | ![]() |
12,4 | КВ |
9. | 2 | Грета Магнусон | ![]() |
12,5 | |
10. | 3 | Станислава Валасјевич | ![]() |
12,5 | КВ |
11. | 3. | Вера Бемова | ![]() |
12,5 | КВ |
12. | 1 | Хилде Никсен | ![]() |
12,5 | НР |
13. | 2 | Солвејг Томс | ![]() |
12,6 | |
14. | 2 | Дана Хиклова | ![]() |
12,7 | |
15. | 2 | Силвија Чизман | ![]() |
12,8 | КВ |
16. | 1 | Моник Дријон | ![]() |
`12,9 | |
17. | 1 | Мјечислава Модер | ![]() |
13,0 | |
18. | 3 | Керстин Јосефсон | ![]() |
13,0 | |
19. | 1 | Лив Паулсен | ![]() |
13,2 | |
20. | 1 | Ирена Хејдуцкар | ![]() |
13,2 |
Полуфинале[уреди | уреди извор]
Дванаест тачкмичарки подељене су у две полуфиналне групе. По три првопласиране из обе групе пласиале су се у финале (КВ).
Место | Група | Атлетичар | Земља | Резултат | Бел. |
---|---|---|---|---|---|
1. | 1 | Јевгенија Сеченова | ![]() |
12,0 | КВ |
2. | 2 | Морин Гарднер | ![]() |
12,2 | КВ |
3. | 2 | Клер Брезоле | ![]() |
12,3 | КВ |
4. | 2 | Ан-Брит Лејман | ![]() |
12,3 | КВ |
5. | 1 | Винифред Џордан | ![]() |
12,4 | КВ |
6. | 2 | Герда ван дер Каде-Каудајс | ![]() |
12,5 | КВ |
7. | 1 | Нети Тимер | ![]() |
12,6 | |
8. | 2 | Станислава Валасјевич | ![]() |
12,6 | |
9. | 1. | Силвија Чизман | ![]() |
12,7 | |
10. | 1. | Вера Бемова | ![]() |
12,7 | |
11. | 2. | Моник Дрилон | ![]() |
12,7 | |
- | 2. | Фани Бланкерс-Кун | ![]() |
НЗ |
Финале[уреди | уреди извор]
И финална трка је одржана истог дана 22. августа.
Место | Атлетичар | Земља | Резултат | Бел. |
---|---|---|---|---|
![]() |
Јевгенија Сеченова | ![]() |
11,9 | =РЕП |
![]() |
Винифред Џордан | ![]() |
12,2 | |
![]() |
Клер Брезоле | ![]() |
12,2 | |
4 | Ан-Брит Лејман | ![]() |
12,2 | |
5. | Морин Гарднер | ![]() |
12,2 | |
6. | Герда ван дер Каде-Каудајс | ![]() |
12,4 |
Укупни биланс медаља у трци на 100 метара за жене после 3. Европског првенства 1938—1946.[2][уреди | уреди извор]
Биланс медаља, екипно[уреди | уреди извор]
|
Биланс медаља, појединачно[уреди | уреди извор]У овој табели су све оне које су освојиле најмање 2 медаље.
|
|
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б European Athletics Championships Zürich 2014 - STATISTICS HANDBOOK (PDF), ЕАА, стр. 367—372, Приступљено 26. 12. 2017
- ^ Такмичење у женској конкуренцији је почело од 2. ЕП, па зато у билансу имају једно такмичење мање од мушкараца