Европско првенство у атлетици на отвореном 1946 — скок увис за жене

Такмичење у скоку увис у женској конкуренцији на Европском првенству у атлетици 1946. одржано је 22. августа на Бислет стадиону у Ослу^[1]. Ово је било друго Европско првенство на којем су учествовале жене.

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

Учествовало је 10 такмичарки из 7 земаља.^[2]

Рекорди[уреди | уреди извор]

Рекорди пре почетка Европског првенства 1946.
Светски рекорд	Фани Бланкерс-Кун, Холандија	1,71	Амстердам, Холандија	30. мај 1943.
Европски рекорд	Фани Бланкерс-Кун, Холандија	1,71	Амстердам, Холандија	30. мај 1943.
Рекорди Европских првенстава	Ибоља Чак Мађарска	1,64	Беч, Аустрија	18. септембар 1938.

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

Европска првакиња у скоку увис Ан Мари Колшан


Ан Мари Колшан Француска	Александра Чудина СССР	Ане Иверсе Данска

Резултати[уреди | уреди извор]

Финале[уреди | уреди извор]

Пласман	Такмичарка	Земља	Резултат	Белешке
	Ан Мари Колшан	Француска	1,60	НР
	Александра Чудина	СССР	1,57
	Ане Иверсе	Данска	1,57	НР
4	Фани Бланкерс-Кун	Холандија	1,57
5	Мишлен Остермејер	Француска	1,57
6	Трини Буркел	Луксембург	1,57
7	Дора Гарднер	Уједињено Краљевство	1,54
8	Мили Лудвиг	Луксембург	1.48
9	Џојс Џад	Уједињено Краљевство	1,45
10	Едит Ајерен	Норвешка	1,40

Укупни биланс медаља у скоку увис за жене после 3. Европског првенства 1938—1946.^[3][уреди | уреди извор]

Биланс медаља, екипно[уреди | уреди извор]

	Земља	Злато	Сребро	Бронза	Укупно
1.	Француска	1	0	0	1
1.	Мађарска	1	0	0	1
3.	Холандија	0	1	0	1
3.	СССР	0	1	0	1
5.	Данска	0	0	1	1
5.	Немачка	0	0	1	1
	Укупно {6}	2	2	2	6

Биланс медаља, појединачно[уреди | уреди извор]

У овој табели су све оне које су освојиле најмање 2 медаље у овој дисциплини.

	Земља	Злато	Сребро	Бронза	Укупно
Није био вишеструких освајача медаља.

Референце[уреди | уреди извор]

^ European Athletics Championships Zürich 2014 - STATISTICS HANDBOOK (PDF), ЕАА, стр. 367—372, Приступљено 16. 4. 2017
^ European Athletics Championships Zürich 2014 - STATISTICS HANDBOOK (PDF), ЕАА, стр. 371, Приступљено 16. 4. 2017
^ Такмичење у женској конкуренцији је почело од 2. ЕП, па зато у билансу имају једно такмичење мање од мушкараца

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Комплетни резултати на сајту ЕАА

п р у Европско првенство у атлетици на отвореном 1946. мушкарци
100 м 200 м 400 м 800 м 1.500 м 5.000 м 10.000 м маратон 110 м препоне 400 м препоне 3.000 м препреке 10.000 м ходање 50 км ходање 4 × 100 м штафета 4 × 400 м штафета скок увис скок мотком скок удаљ троскок кугла диск кладиво копље десетобој

п р у Европско првенство у атлетици на отвореном 1946. жене
100 м 200 м 80 м препоне 4 × 100 м штафета скок увис скок удаљ кугла диск копље

п р у Европско првенство у атлетици на отвореном — Скок увис
Мушкарци	1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022
Жене	1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

п р у Европско првенство у атлетици у дворани — Скок увис
Мушкарци	1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023
Жене	1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023

Европски прваци у атлетици - скок увис

мушкарци

на отвореном
1934: Калеви Коткас (ФИН) • 1938: Курт Лундквист (ШВЕ) • 1946: Антон Болиндер (ШВЕ) • 1950: Алан Патерсон (ВБ) • 1954: Бент Нилсон (ШВЕ) • 1958: Рикард Дал (ШВЕ) • 1962: Валериј Брумељ (СССР) • 1966: Жак Мадибо (ФРА) • 1969: Валентин Гаврилов (СССР) • 1971: Кестутис Шапка (СССР) • 1974: Јеспер Теринг (ДАН) • 1978: Владимир Јашченко (СССР) • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1986: Игор Паклин (СССР) • 1990: Драгутин Топић (ЈУГ) • 1994: Стајнар Хен (НОР) • 1998: Артур Партика (ПОЉ) • 2002: Јарослав Рибаков (РУС) • 2006: Андреј Сиљнов (РУС) • 2010: Александар Шустов (РУС) • 2012: Роберт Грабарз (ВБ) • 2014: Богдан Богдаренко (УКР) • 2016: Ђанмарко Тамбери (ИТА) • 2018: Матеуш Пжибилко (НЕМ)
у дворани
1970: Валентин Гаврилов (СССР) • 1971: Иштван Мајор (МАЂ) • 1972: Иштван Мајор (МАЂ) • 1973: Иштван Мајор (МАЂ) • 1974: Kestutis Sapka (СССР) • 1975: Vladimír Malý (ЧЕХ) • 1976: Sergey Senyukov (СССР) • 1977: Јацек Вшола (ПОЉ) • 1978: Владимир Јашченко (СССР) • 1979: Владимир Јашченко (СССР) • 1980: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1981: Roland Dalhäuser (ШВА) • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1983: Карло Тренхард (ФРГ) • 1984: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1985: Патрик Сјеберг (ШВЕ) • 1986: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1987: Патрик Сјеберг (ШВЕ) • 1988: Патрик Сјеберг (ШВЕ) • 1989: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1990: Артур Партика (ПОЉ) • 1992: Патрик Сјеберг (ШВЕ) • 1994: Далтон Грант (ВБ) • 1996: Драгутин Топић (ЈУГ) • 1998: Артур Патрика (ПОЉ) • 2000: Вјачеслав Вороњин (РУС) • 2002: Стефан Странд (ШВЕ) • 2005: Стефан Холм (ШВЕ) • 2007: Стефан Холм (ШВЕ) • 2009: Иван Ухов (РУС) • 2011: Иван Ухов (РУС) • 2013: Сергеј Мудров (РУС) • 2015: Данил Циплаков (РУС) • 2017: Силвестер Беднарек (ПОЉ) • 2019: Ђанмарко Тамбери (ИТА)

Жене

на отвореном
1938: Ибоља Чак (МАЂ) • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА) • 1950: Шила Лервил (ВБ) • 1954: Телма Хопкинс (ВБ) • 1958: Јоланда Балаш (РУМ) • 1962: Јоланда Балаш (РУМ) • 1966: Тајсија Ченчик (СССР) • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ) • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ) • 1974: Роземари Акерман (ГДР) • 1978: Сара Симеони (ИТА) • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ) • 1986: Стефка Костадинова (БУГ) • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ) • 1994: Брита Билач (СЛО) • 1998: Моника Јагар (РУМ) • 2002: Кајса Бергквист (ШВЕ) • 2006: Тија Хелебаут (БЕЛ) • 2010: Бланка Влашић (ХРВ) • 2012: Рут Беитија (ШПА) • 2014: Рут Беитија (ШПА) • 2016: Рут Беитија (ШПА) • 2018: Марија Ласицкене (РУС)
у дворани
1970: Илона Гузенбауер (АУТ) • 1971: Милада Карбанова (ЧЕХ) • 1972: Рита Шмит (ДДР) • 1973: Јорданка Благоева (БУГ) • 1974: Роземари Акерман (ДДР) • 1975: Роземари Акерман (ДДР) • 1976: Роземари Акерман (ДДР) • 1977: Сара Симеони (ИТА) • 1978: Сара Симеони (ИТА) • 1979: Андреа Матај (МАЂ) • 1980: Сара Симеони (ИТА) • 1981: Сара Симеони (ИТА) • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ) • 1983: Тамара Бикова (СССР) • 1984: Улрике Мајфарт (ФРГ) • 1985: Стефка Костадинова (БУГ) • 1986: Андреја Бинијас (ДДР) • 1987: Стефка Костадинова (БУГ) • 1988: Стефка Костадинова (БУГ) • 1989: Алина Астафеј (РУМ) • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ) • 1992: Хајке Хенкел (НЕМ) • 1994: Стефка Костадинова (БУГ) • 1996: Алина Астафеј (НЕМ) • 1998: Моника Јагар (ЧЕШ) • 2000: Кајса Бергквист (ШВЕ) • 2002: Марина Купцова (РУС) • 2005: Ана Чичерова (РУС) • 2007: Тија Хелебаут (БЕЛ) • 2009: Аријана Фридрих (НЕМ) • 2011: Антонијета ди Мартино (ИТА) • 2013: Рут Беитија (ШПА) • 2015: Марија Кучина (РУС) • 2017: Ајрине Палшуте (ЛИТ) • 2019: Марија Ласицкене (РУС)