Пјетро Менеа

С Википедије, слободне енциклопедије
Пјетро Менеа
Пјетро Менеа снимљен 1972.
Лични подаци
Пуно имеPietro Paolo Mennea
НадимакЈужњачка стрела (la Freccia del Sud)
Датум рођења(1952-06-28)28. јун 1952.
Место рођењаБарлета, Италија
Датум смрти21. март 2013.(2013-03-21) (60 год.)
Место смртиРим, Италија
ДржављанствоИталија
Висина1,80 м
Маса73 кг
Спортске информације
Спорт100 м
200 м
Достигнућа и титуле
Лични рекорди100 м: 10,01 (1979)
200 м: 19,72 (1979)
400 м: 45,87 (1977)
Награде и медаље
Атлетика спринт
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1980. Москва 200 м
Бронзана медаља — треће место 1972. Минхен 200 м
Бронзана медаља — треће место 1980. Москва 4 x 400 м
Светска првенства
Сребрна медаља — друго место 1983. Хелсинки 4 x 100 м
Бронзана медаља — треће место 1983. Хелсинки 200 м
Европска првенства
Златна медаља — прво место 1974. Рим 200 м
Златна медаља — прво место 1978. Праг 200 м
Златна медаља — прво место 1978. Праг 100 м
Сребрна медаља — друго место 1974. Рим 100 м
Сребрна медаља — друго место 1974. Рим 4 x 100 м
Бронзана медаља — треће место 1971. Хелсинки 4 x 100 м
Европска првенства у дворани
Златна медаља — прво место 1978. Милано 400 м
www.pietromennea.it

Пјетро Паоло Менеа (итал. Pietro Paolo Mennea; Барлета, 28. јун 1952. – 21. март 2013.), био је италијански атлетичар, спринтер и још увек актуелни европски рекордер у трци на 200 метара. Победио је на Олимпијским играма у Москви 1980. и поставио светски рекорд од 19,72 секунде у септембру 1979. [1] Он је једини мушки спринтер који се квалификовао у четири узастопна олимпијска финала на 200 метара: од 1972. до 1984. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Почетни успеси[уреди | уреди извор]

На Европском првенству дебитовао је освајањем трећег места у штафети 4 × 100 м. На Олимпијским играма дебитовао је 1972. у Минхену, трчао је у финалу на 200 м. Завршио је на трећем месту, иза Валерија Борзова и Лерија Блека.

На Европском првенству 1974. године, Менеа је освојио злато на 200 метара пред домаћом публиком у Риму. Био је други иза Борзова на 100 м и други са италијанском штафетом 4 × 100 м. После неких лоших наступа у олимпијској сезони 1976, Менеа је одлучио да прескочи Олимпијске игре, али када је италијанска јавност протестовала, Менеа је ипак отишао у Монтреал. Заузео је четврто место на 200 м и шесто у штафети 4 × 100 м. Успешно је одбранио европску титулу на 200 метара 1978. године, а тријумфовао је и на 100 метара.

Светски рекорд на 200 метара[уреди | уреди извор]

Године 1979. Менеа је био први на 100 метара и други на 200 метара иза Алана Велса из Велике Британије у Купу Европе. Касније те године учествовао је на Светским универзитетским играма које су одржане на великој надморској висини у Мексико Ситију. 12. септембра 1979. победио је на 200 метара са временом 19.72.[2] Његово време је признато као нови светски рекорд, боље од претходног рекорда Американца Томија Смита од 19,83 постављеног на истој стази на Летњим олимпијским играма 1968. године.[3] Рекорд Менее је трајао скоро седамнаест година пре него што га је Мајкл Џонсон оборио на америчким олимпијским квалификацијама 1996. године.[3] Од новембра 2020. само седамнаест спринтера је трчало брже на 200 метара од Менее. Такође је држао светски рекорд на малим надморским висинама, 19,96 секудни, од 1980. до 1983. године. Овај резултат истрчао је у свом родном граду Барлети 17. августа 1980. Менеа је постао први спринтер који је три пута трчао 200 метара брже од 20 секунди.

Олимпијски шампион[уреди | уреди извор]

Одласком на Летње олимпијске игре 1980. у Москви, Менеа је био јасан фаворит за олимпијско злато, делом због бојкота Олимпијских игара од стране Сједињених Држава. У финалу на 200 метара, Менеа је победио испред актуелног шампиона Дона Кверија и шампиона на 100 метара Алана Велса. Потом је Менеа предводио италијанску штафету 4 × 400 м до бронзане медаље. Такође се такмичио и у трци на 100 метара и стигао до полуфинала.[4] [5]

Завршетак каријере[уреди | уреди извор]

Године 1983, у Касину, постигао је ручно мерених 14,8 секунди на 150 метара, најбоље време на свету које је држао док га није поправио Јусејн Болт у Манчестеру 2009. Менеа је освојио бронзану медаљу на 200 м на инаугурационом Светском првенству у Хелсинкију. Годину дана касније, такмичио се на својој четвртој узастопној Олимпијади, трчећи 200 м у финалу, поставши прва особа која је четири пута узастопно била финалиста на 200 метара. Иако бранилац титуле, завршио је тек на седмом месту, а потом се по други пут повукао из атлетике. Менеа се поново вратио и такмичио се на својој петој Олимпијади у Сеулу, где је носио италијанску заставу. Пласирао се у четвртфинале на 200 м, али је одлучио да се повуче из такмичења и није учествовао у следећем кругу.

Менеа је признао да је користио људски хормон раста при крају своје каријере. У интервјуу за италијанске новине 1987. рекао је да му је 1984. године, током Летњих олимпијских игара у Лос Анђелесу, амерички физиотерапеут предложио допинг третман. У Италији је пробао две ињекције људског хормона раста, али криза савести га је навела да се повуче из ових активности: „Схватио сам да у свом животу тражим све, осим тога".[6] Иако је употреба ове супстанце забрањена у савременим такмичењима, ИААФ је у то време није бранила.[7]

После атлетике[уреди | уреди извор]

Након своје спортске каријере, Менеа је радио као адвокат и спортски агент.[3] Био је члан Европског парламента од 1999. до 2004. биран на листи Демократа, али није успео у покушају да буде поново изабран. Лобирао је и за независно тестирање на допинг.[8]

Смрт[уреди | уреди извор]

Менеа је умро 21. марта 2013. у болници у Риму од рака панкреаса.[9] [3] [10] [11] [12] Имао је шездесет година.[3] На дан његове смрти, италијанске железнице објавиле су да ће нови супербрзи воз (Frecciarossa ETR 1000), носити његово име.[13]

Почасти[уреди | уреди извор]

Достигнућа[уреди | уреди извор]

Година Такмичење Место Пласман Дисциплина Време
1971 Европско првенство Финска Хелсинки 6. 200 м 20.88
3. 4 × 100 м 39.78
1972 Олимпијске игре Њемачка Минхен 3. 200 м 20.30
8. 4 × 100 м 39.14
1974 Европско првенство Италија Рим 2. 100 м 10.34
1. 200 м 20.60
2. 4 × 100 м 38.88
1976 Олимпијске игре Канада Монтреал 4. 200 м 20.54
6. 4 × 100 м 39.08
1978 Европско првенство у дворани Италија Милано 1. 400 м 46.51
Европско првенство Чехословачка Праг 1. 100 м 10.27
1. 200 м 20.16
5. 4 × 100 м 39.11
7. 4 × 400 м 3:06.7
1980 Олимпијске игре Совјетски Савез Москва 14. 100 м 10.58
1. 200 м 20.19
3. 4 × 400 м 3:04.54
1982 Европско првенство Грчка Атина 6. 4 × 400 м 3:03.21
1983 Светско првенство Финска Хелсинки 3. 200 м 20.51
2. 4 × 100 м 38.37
1984 Олимпијске игре Сједињене Америчке Државе Лос Анђелес 7. 200 м 20.55
4. 4 × 100 м 38.87
5. 4 × 400 м 3:01.44
1988 Олимпијске игре Сеул 40. 200 м Одустао

Лични рекорди[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Rowbottom, Mike (23 March 2013) Pietro Mennea: Olympic sprint champion whose 200 metres world record stood for 17 years – Obituaries – News. The Independent (2013-03-23). Retrieved on 2015-07-09.
  2. ^ „Pietro Mennea, Sprint Champion, Dies at 60”. New York Times. Associated Press. 21. 3. 2013. Приступљено 24. 3. 2013. 
  3. ^ а б в г д „Pietro Mennea, Sprint Champion, Dies at 60”. New York Times. Associated Press. 21. 3. 2013. Приступљено 24. 3. 2013. "Pietro Mennea, Sprint Champion, Dies at 60". New York Times. Associated Press. 21 March 2013. Retrieved 24 March 2013.
  4. ^ „Пјетро Менеа”. Sports-Reference.com. Sports Reference LLC. Архивирано из оригинала 2020-04-17. г. 
  5. ^ „Pietro Mennea – Results and Medalists”. Olympics.org. Приступљено 22. 3. 2013. 
  6. ^ Pontani, Aligi (19. 4. 1994). „Mennea – Locatelli Atletica Spaccata Parolacce E Querele” (на језику: италијански). repubblica.it. Приступљено 10. 5. 2012. 
  7. ^ Turnbull, Simon (13. 9. 1998). „Pietro runs a new show”. The Independent. Архивирано из оригинала 26. 5. 2022. г. Приступљено 9. 11. 2010. 
  8. ^ Nichols, Peter (22. 3. 2013). „Pietro Mennea obituary”. Guardian.co.uk. Приступљено 24. 3. 2013. 
  9. ^ „ITALIAN SPORT LOSES SPRINTING HERO PIETRO MENNEA – The European Olympic Committees” (на језику: енглески). Приступљено 2019-06-20. 
  10. ^ „Addio a Pietro Mennea, il re dei 200”. Corriere della Sera. 21. 3. 2013. Приступљено 31. 8. 2013. 
  11. ^ „L'atletica piange Pietro Mennea”. Архивирано из оригинала 23. 3. 2013. г. Приступљено 22. 3. 2013. 
  12. ^ „Atletica: Morto A Roma Pietro Mennea”. Архивирано из оригинала 17. 09. 2018. г. Приступљено 22. 3. 2013. 
  13. ^ Pietro Mennea sarà un Frecciarossa: la dedica più bella – La Gazzetta dello Sport. Gazzetta.it. 21 March 2013.
  14. ^ Kryebashkiaku Vangjush Dako i jep titullin “Nderi i qytetit” legjendës botërore të atletikës Pietro Mennea Архивирано 29 децембар 2013 на сајту Wayback Machine, Municipality of Durrës (in Albanian).
  15. ^ Dako i jep titullin “Nderi i qytetit” legjendës botërore të atletikës Pietro Mennea Архивирано 25 мај 2012 на сајту Wayback Machine, Shekullin Online, 24 May 2012 (in Albanian).


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пјетро_Менеа&oldid=27369067”