Пређи на садржај

Рекорди европских првенстава у атлетици на отвореном

С Википедије, слободне енциклопедије
Европска првенства у атлетици на отвореном оджавана су у више градова 14 држава Европе.

Европско првенство у атлетици на отвореном је спортска манифестација која се одржава на сваке четири године од 1934. године у Торину. На Првенству могу учествовати само спортисти који представљају једну од атлетских организација чланица Европске Атлетске Асоцијације ЕАА. Најбољи резултати у појединим дисциплинама првенства воде се као Рекорди Европских превенстава у атлетици на отвореном, а верификује их ЕАА.

Закључно са Првенством 2014. у Цириху рекорди првенстава се воде у 49 атлетских дисциплина (25 мушке и 24 женске).

Спортисти Уједињеног Краљевства држе највећи број рекорда на првенству једанаест, следи Источна Немачка (7) и Француска (4). У појединачној конкуренцији најбоље су Источне Немиве Марита Кох и Хајке Дрекслер са по два рекорда. Кох у трци на 400 м и штафети 4 х 400 м, а Дрекслер на 200 м и скоку удаљ. Рекорде старе 42 године држе Марита Кох и Олга Минејева (СССР) са првенства у Атини 1982. године.

Мушки рекорди

[уреди | уреди извор]

Ажурирано 25.12. 2023.

Дисциплина Резултат Атлетичар Земља Првенство Детаљи
100 м 9,95 (0,0 м/с) Жарнел Хјуз  Уједињено Краљевство 2018. Берлин (детаљи) [1]
9,95 (+0,1 м/с) Марсел Џејкобс  Италија 2022. Минхен
200 м 19,76 Рамил Гулијев  Турска 2018. Берлин (детаљи) [2]
400 м 44,52 Ајван Томас  Уједињено Краљевство 1998. Будимпешта
800 м 1:43,84 Олаф Бејер  Источна Немачка 1978. Праг
1.500 м 3:32,76 Јакоб Ингебригтсен  Норвешка 2022. Минхен
5.000 м 13:10,15 Џек Бакнер  Уједињено Краљевство 1986. Штутгарт (детаљи)
10.000 м 27:30,99 Марти Ваинио  Финска 1978. Праг
Полумаратон 1:02:03 Тадесе Абрахам  Швајцарска 2016. Амстардам (детаљи)[1]
Маратон 2:09:51 Коен Наерт  Белгија 2018. Берлин (детаљи)
110 м препоне 13,02 (+1,5 м/с) Колин Џексон  Уједињено Краљевство 1998. Будимпешта (детаљи)
400 м препоне 47,12 Карстен Вархолм  Норвешка 2022. Минхен (детаљи)
3000 м препреке 8:07,87 Маједин Мекиси Бенабад  Француска 2010. Барселона детаљи[2]
Скок увис 2,36 м Андреј Сиљнов  Русија 2006. Гетеборг (детаљи)
Скок удаљ 8,52 м (+0,3 м/с) Милитиадис Тентоглу  Грчка 2022. Минхен (детаљи)
Скок мотком 6,05 Арманд Дуплантис  Шведска 2018. Берлин (детаљи)
Троскок 17,99 Џонатан Едвардс  Уједињено Краљевство 1998. Будимпешта
Бацање кугле 22,22 м Вернер Гинтер  Швајцарска 1986. Штутгарт (детаљи)
Бацање диска 69,78 м Миколас Алекна  Литванија 2022. Минхен (детаљи)
Бацање кладива 86,74 Јуриј Седих  Совјетски Савез 1986. Штутгарт (детаљи)
Бацање копља 89,72 Стив Бакли  Уједињено Краљевство 1998. Будимпешта (детаљи)
Десетобој 8.811 бод Дејли Томпсон  Уједињено Краљевство 1986. Штутгарт (детаљи)
(100 м), (даљ), (кугла), (вис), (400 м), (110 м препоне), (диск), (мотка), (копље), (1.500 м)
20 км ходање 1:18:37 Франсиско Хавијер Фернандез  Шпанија 2002. Минхен (детаљи)
35 км ходање 2:26:49 Мигел Ангел Лопез  Шпанија 2022. Минхен

(детаљи)

50 км ходање 3:32:33 Јоан Диниз  Француска 2014. Цирих (детаљи)[3]
4 х 100 м 37,67 Џеремаја Азу
Зарнел Хјуз
Џона Ефолоко
Натанијел Мичел-Блејк
 Велика Британија 2022. Минхен (детаљи)
4 х 400 м 2:58,22 Пол Сандерс
Крис Акабуси
Џон Риџиз
Роџер Блек
 Уједињено Краљевство 1990. Сплит (детаљи)
Легенда:
СР Светски рекорд ЕР Европски рекорд НР Национални рекорд ЛР Лични рекорд

Женски рекорди

[уреди | уреди извор]

Ажурирано 25. 12. 2023.

Дисциплина Резултат Атлетичарка Земља Првенство Детаљи
100 м 10,73 (+2,0 м/с) Кристин Арон  Француска 1998. Будимпешта (детаљи)
200 м 21,71 (-0,8 м/с) Хајке Дрекслер  Источна Немачка 1986. Штутгарт (детаљи)
400 м 48,16 Марита Кох  Источна Немачка 1982. Атина СР (детаљи)
800 м 1:55,41 Олга Минејева  Совјетски Савез 1982. Атина (детаљи)
1.500 м 3:56,91 Татјана Томашова  Русија 2006. Гетеборг (детаљи)
5.000 м 14:46.12 Сифан Хасан  Холандија 2018. Берлин (детаљи)[4]
10.000 м 30:01,09 Пола Редклиф  Уједињено Краљевство 2002. Минхен (детаљи)
Полумаратон 1:10:19 Сара Мореира  Португалија 2016. Амстардам (детаљи)[5]
Маратон 2:25:14 Кристел Доне  Француска 2014. Минхен (детаљи)[6]
100 метара препоне 12,38 Јорданка Донкова  Бугарска 1986. Штутгарт (детаљи)
400 м препоне 52,67 Фемке Бол  Холандија 2022. Минхен (детаљи)
3.000 м препреке 9:11,31 Љуиза Гега  Албанија 2022. Минхен (детаљи)
Скок увис 2,03 м Тија Хелебаут
 Белгија
2006. Гетеборг (детаљи)
[7]
Ванелина Венева-Матејева  Бугарска
Бланка Влашић  Хрватска 2010.
Барселона
(детаљи)
Скок удаљ 7,30 (+0,6 м/с) Хајке Дрекслер  Источна Немачка 1990. Сплит (детаљи)|
Скок мотком 4,85 Катерина Стефаниди  Грчка 2016. Амстердам (детаљи) | [8]|
Вилма Мурто  Финска 2022. Минхен
Троскок 15,15 м Татјана Лебедева  Русија 2006. Гетеборг (детаљи)|
Бацање кугле 21,69 м Вита Павлиш  Украјина 1998. Будимпешта (детаљи)
Бацање диска 71,36 Диана Захзе  Источна Немачка 1986. Штутгарт (детаљи)
Бацање кладива 78,94 Анита Влодарчик  Пољска 2018. Берлин (детаљи) [9]
Бацање копља 67,90
77,44 (старо копље)
Кристин Хусонг
Фатима Вајтбред
 Немачка Уједињено Краљевство 2018.
Берлин

1986.Штутгарт
(детаљи)
(детаљи)
Седмобој 6.823 Џесика Енис  Уједињено Краљевство 2010. Барселона (детаљи) [10]
12,95 (-1,0 м/с) (100 м препоне), 1,89 м (скок увис), 14,05 м (бацање кугле), 23,21 (-0,1 м/с) (200 м),
6,43 (+1,1 м/с) (скок удаљ), 46,71 m (бацање копља), 2:10,18 (800 м)
20 км ходање 1:26:36 Марија Перез  Шпанија 2018. Берлин (детаљи)
35 км ходање 2:47:00 Антигони Дрисбиоти  Грчка 2022. Минхен
50 км ходање 4:09:21 Инес Енрикез  Португалија 2018. Берлин (детаљи)
4 х 100 м 41,68 Зилке Милер
Катрин Крабе
Керстин Берент
Сабине Гинтер
 Источна Немачка 1990. Сплит (детаљи)
4 х 400 м 3:16,87 Кирстен Емелман
Сабине Буш
Петра Милер
Марита Кох
 Источна Немачка 1986. Штутгарт (детаљи)
Легенда:
СР Светски рекорд ЕР Европски рекорд НР Национални рекорд ЛР Лични рекорд

Рекорди по државама

[уреди | уреди извор]

Стање после ЕП 2022.

Ранг Држава Мушкарци Жене Улупно
1.  Уједињено Краљевство 9 2 11
2.  Источна Немачка 1 6 7
3.  Француска 2 2 4
4.  Русија 1 2 3
 Грчка 1 2 3
 Шпанија 2 1 3
7.  Совјетски Савез 1 1 2
 Норвешка 2 0 2
 Белгија 1 1 2
 Бугарска 0 2 2
 Португалија 0 2 2
 Финска 1 1 2
 Швајцарска 2 0 2
 Холандија 0 2 2
15.  Пољска 0 1 1
 Италија 1 0 1
 Украјина 0 1 1
 Шведска 1 0 1
 Литванија 1 0 1
 Турска 1 0 1
 Немачка 0 1 1
 Хрватска 0 1 1
 Албанија 0 1 1
Укупно {23} 27 29 56

Рекорди у дисциплинама које више нису на програму

[уреди | уреди извор]

Мушки рекорди

[уреди | уреди извор]
Дисциплина Резултат Атлетичар Земља Првенство Детаљи
10 км ходање 45:01,8 Јозеф Долежал  Чехословачка 1954. Берн детаљи

Женски рекорди

[уреди | уреди извор]
Дисциплина Резултат Атлетичарка Земља Првенство Детаљи
3000 м 8:30,28 Светлана Улмасова  Совјетски Савез 1982. Атина детаљи
10 км ходање 42:37 Сари Есаја  Финска 1994. Хелсинки детаљи
80 м препоне 10,6 Тереза Чепли  Пољска 1962. Београд детаљи
Петобој 5.299 бод. Хајде Розендал Њемачка СРН 1971. Хелсинки детаљи

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Men's Half Marathon Results” (PDF). European Athletics. 10. 07. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 09. 2016. г. Приступљено 25. 07. 2016. 
  2. ^ Резултат треке 3.000 метара препреке за мушкарце сајт ЕАА Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
  3. ^ Резултати трке на 50 км ходање на ЕП 2014. сајт ЕАА[мртва веза], Приступљено 15.8. 2014.
  4. ^ Резултати треке 5.000 метара за жене сајт ЕАА, Приступљено 10. 10. 2018.
  5. ^ „Women's Half Marathon Results” (PDF). European Athletics. 10. 07. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 09. 2016. г. Приступљено 25. 07. 2016. 
  6. ^ Ramsak, Bob (16. 08. 2014). „Perkovic turns back the clock at European Championships with best discus distance since 1992”. IAAF. Приступљено 19. 08. 2014. 
  7. ^ Резултати скока увис на ЕП 2010. сајт ЕАА Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
  8. ^ „Women's Pole Vault Results” (PDF). European Athletics. 09. 07. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 03. 2017. г. Приступљено 25. 07. 2016. 
  9. ^ Резултати финала по серијама Прибављено 9.9.2018.
  10. ^ Резултати седмобоја на ЕП 2010. сајт ЕЕА Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2012), Приступљено 24. 4. 2013.