Пређи на садржај

Иванова Корита

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Иванова Корита - поглед на Језерски врх са Његошевим маузолејом (десно) и највиши врх Ловћена Штировник (лево)

Иванова Корита је име долине у Националном парку Ловћен, на дванаестом километру пута од Цетиња према Ловћену. Налази се на око 1200 – 1250 метара надморске висине. Име долине везује се за оснивача Цетиња Иван Црнојевића. Тачније, назив се односи на пут једног поточића, воде која извире на планини Трештаник и у овој долини се сакупља у један камени резервоар и потом прелива у корито направљено, по предању, од букових балвана које је изградио Иван - бег. На територији долине расте више од 1000 биљних врста.[1]

У овом делу националног парка постоји велики број манастира и цркви, од којих су најпознатије цркве посвећене Светом архангелу Михајлу, Светом Николи и Светом Ђорђу.[2]

Име и историја

[уреди | уреди извор]
Спомен-чесма на Ивановим Коритима
Излетиште Иванова Корита

Име долине везује се за оснивача Цетиња Иван Црнојевића, у историји познатијег као Иван - бег. О црногорском владару Ивану Црнојевићу (1465-1490) остала су бројна сведочанства у историји, традицији, народним песмама, легендама, као и више од 80 топонимима широм Црне Горе. Топоними који носе име Ивана Црнојевића, као и легенде о њему, заступљени су на читавој територији државе којом је управљао. Природно је да је њихова највећа концентрација на гравитационом подручју Жабљака и Цетиња, који су у то време били престони градови. Половином 19. века Црногорци су били опседнути легендом о Ивану Црнојевићу, о чему је Вук Караџић забележио: „Успомена на Ивана Црнојевића у Црној је Гори још и сада тако свјежа, као да је јуче владао“.

Тако је и познати извор на Ловћену, заједно са околним ливадама, добио име Иванова корита. О овом извору такође је писао Вук Караџић: „Један извор у планини Ловћену зове се Иванбегова корита. У близини се још налазе развалине његовог љетњиковца. Добра, којима је обдарио свој манастир, зову се Иванбеговина.“[3]

Извор на Ивановим Коритима

[уреди | уреди извор]
Спомен-плоча на чесми

Овај извор и данас постоји. Вода је добра и хладна, највише 7-8 степени. Каптиран је крајем 19. века, а данас се на том месту налази спомен-чесма са плочом од сиво-белог камена, на каменом постољу између две чесме.[4] Посвећена је црногорским устаницима у Другом светском рату. На плочи је уклесано: „Устанички борци овога краја 13. јула 1941. године ликвидирали су овдје фашистичку посаду”.

У вези ловћенских извора записан је један занимљив детаљ. Када је саксонски краљ Фридрих Август II, крајем маја 1838. године, накратко посетио Црну Гору, Његош га је дочекао на Ловћену. За високе госте је на средини пута био припремљен печени ован постављен у великом дрвеном суду. Краљ и његова пратња су се након јела напили хладне воде на једној чесми у близини. Могуће је да је то било баш на Ивановим коритима.[5]

Чувена вода са Иванових Корита опевана је и у истоименој песми,[6] коју је написао композитор Милутин Поповић Захар, а отпевала чувена певачица народне музике Мерима Његомир. Песма „Иванова корита” једна је од најизвођенијих на Балкану.[7]

Лечилиште

[уреди | уреди извор]

Са надморском висином од 1200 м и климатским условима у којима се осећају утицаји континенталне и медитеранске климе Иванова корита представљају својеврсну ваздушну бању.[8] Године 1929. године на Ивановим Kоритима Зетска бановина основала је климатско лечилиште, данас установа за лечење дисајних путева и за оне који имају проблема са анемијом.[9] У оквиру лечилишта саграђена је и Управна зграда са амбулантом. На истим темељима и у истом стилу године 1996. подигнут је исти објекат, са истом наменом.

Меморијални комплекс династије Петровић Његош

[уреди | уреди извор]

На простору испред Управне зграде лечилишта се налази меморијални комплекс династије Петровић Његош. У оквиру комплекса постављене су бисте свих црногорских владара из ове династије.

Туристички потенцијал

[уреди | уреди извор]

Иванова Корита су популарно туристичко излетиште које посећују многи туристи, као и археолози и ботаничари,[1] док је током зиме ово популарно скијалиште. Поред скијалишта у другој половини 20. века изграђено је и дечије одмаралиште.[9] Данас је то Рекреативно-едукативни центар „Ловћен”, који ради током целе године. У центру се организују летовања и зимовања деце,[10] летњи камп камерне музике,[11] кампови италијанског и француског језика, Летња школа науке,[12] као и кошаркашки, тениски и рукометни кампови. На простору око Центра налазе се спортско–рекреативни терени, дечји ски лифт као и први авантуристички парк у Црној Гори. У околини постоје маркиране и обележене пешачке стазе различитих дужина које отварају поглед на прелепе пределе Националног парка.[13]

  • Зграда Управе лечилишта
    Зграда Управе лечилишта
  • Табла на управној згради
    Табла на управној згради
  • Уређени простор излетишта
    Уређени простор излетишта
  • Хотел Иванов конак
    Хотел Иванов конак
  • Чесма на Ивановим Коритима
    Чесма на Ивановим Коритима

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „IVANOVA KORITA - CETINJE”. skijanje.rs. Приступљено 9. 10. 2021. 
  2. ^ „Ivanova Korita”. Your way to Montenegro. Архивирано из оригинала 27. 09. 2020. г. Приступљено 18. 9. 2019. 
  3. ^ Pulevi, Vukić; Novica, Samardžić. „IVAN CRNOJEVIĆ U CRNOGORSKOJ TOPONIMIJI”. Montenegrina. Приступљено 9. 10. 2021. 
  4. ^ „Centar za konzervaciju i arheologiju Crne Gore”. Zvanični veb-sajt. Приступљено 9. 10. 2021. 
  5. ^ Čukić, Slobodan. „LOVĆENSKI MEDALJONI: Blatišta i opjevani izvor”. Portal Analitika. Приступљено 9. 10. 2021. 
  6. ^ „Merima Njegomir: Ivanova korita”. Tekstovi.net. Приступљено 9. 10. 2021. 
  7. ^ Gajić, Branka (8. 4. 2012). „Merima Njegomir: Uz pesmu sam uspela da odgajim četvoro dece”. Blic Žena. Приступљено 9. 10. 2021. 
  8. ^ „Hotel Ivanov konak, Ivanova korita, Cetinje”. panacomp.net. Приступљено 9. 10. 2021. 
  9. ^ а б „GDE SU IVANOVA KORITA?”. kudaveceras.rs. Приступљено 9. 10. 2021. 
  10. ^ „Djeca obožavaju Ivanova korita: Edukacija i zabava na planinskom vazduhu”. Share Montenegro. 24. 1. 2019. Приступљено 9. 10. 2021. 
  11. ^ „IVANOVA KORITA: Ljetnji kamp za kamernu muziku od 30. jula do 7. avgusta”. Montenegro magazin. Приступљено 9. 10. 2021. 
  12. ^ „Ivanova Korita”. Prona - Fondacija za promovisanje nauke. Приступљено 9. 10. 2021. 
  13. ^ „O nama”. Zvanični veb-sajt. JU Lovćen-Bečići. Приступљено 9. 10. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Иванова Корита на Викимедијиној остави.
  • „Ivanova korita”. Official website for Montenegro tourism. Приступљено 9. 10. 2021. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иванова_Корита&oldid=26888048”