Пређи на садржај

Ив Монтан

С Википедије, слободне енциклопедије
Ив Монтан
Лични подаци
Пуно имеИво Ливи
Датум рођења(1921-10-13)13. октобар 1921.
Место рођењаМонсумано Терме, Краљевина Италија
Датум смрти9. новембар 1991.(1991-11-09) (70 год.)
Место смртиSenlis, Француска
Породица
СупружникСимон Сињоре (1951–1985)
Carole Amiel (1987–1991)
www.yves-montand-site-officiel.com
Веза до IMDb-а

Ив Монтан (фр. Yves Montand; Монсумано Терме, Тоскана, 13. октобар 1921Париз, 9. новембар 1991), рођен као Иво Ливи, био је француски певач шансона и глумац.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Монтан потиче из Италије, син сиромашних италијанских емиграната који су се пред налетом фашизма 1924. настанили у Марсеју. Каријеру започиње у локалу Алкатраз у Марсеју, где 1938. пева песме Тренета, Мориса Шевалијеа, Фернандела. каубојске песме и друго. Након бурних ратних година стигао је у Париз и 1944. упознао Едит Пијаф која га је скренула са дотадашњег репертоара и одгајала као певача шансона, убрзо једног од најбољих друге половинее 20. века. Иако само интерпретатор песама, био је комплетна надахнута личност — глумац, плесач, певач и забављач.

Гроб Ива Монтана и Симон Сињоре на гробљу Пер Лашез

Рецитал у Л Етоаљеу 1946. био је права прекретница у његовом животу. Трајао је непрекидно седам недеља и био је прави тријумф позорница. Био је то његов први самостални наступ, а већ од 1953. до 1954. прави своје славне шансонијерске представе, у којима га нико неће надмашити. Осим лежерности и забавног карактера једног Шевалијеа, Монтан на сцену уноси и ону најважнију компоненту шансоне, квалитету текста и надахнуту интерпретацију песника. Године 1946. сусрео се са славним режисером Марселом Карнетом и песником Жаком Превером што ће бити још један преломан догођај у животу. Постати ће сјајан филмски глумац и најсуптилнији интерпретатор поезије у шансони. Ненадмашне су му интерпретације Жака Превера.

Године 1949. упознаје глумицу Симон Сињоре која ће му убрзо постати женом и бити ће с њим до краја живота. Након што је 1965. издао последњи албум и 1968. тријумфално је наступио у Олимпији, напустио је музичку сцену, као што је то годину дана пре (1967) начинио Жак Брел и потпуно се посветио филму.

Филмографија

[уреди | уреди извор]
  • Trois Places Pour Le 26 (1988)
  • Jean De Florette (1986)
  • Manon Des Sources (1986)
  • Choice Of Arms (1981)
  • The Case Against Ferro (1976)
  • Le Sauvage (1975)
  • Lovers Like Us (1975)
  • The Savage (1975)
  • Love And Chance (1974)
  • Vincent, Francois, Paul And The Others (1974)
  • State Of Siege (1973)
  • Cesar And Rosalie (1972)
  • Tout Va Bien (1972)
  • Delusions Of Grandeur (1971)
  • Le Cercle Rouge (1970)
  • On A Clear Day You Can See Forever (1970)
  • The Confession (1970)
  • Z (1969)
  • Live For Life (1967)
  • Grand Prix (1966)
  • Is Paris Burning? (1966)
  • The Sleeping Car Murder (1965)
  • My Geisha (1962)
  • Goodbye Again (1961)
  • Sanctuary (1961)
  • Let's Make Love (1960)
  • The Wages Of Fear (1953)
  • The Idol (1948)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]