Историја Парагваја

С Википедије, слободне енциклопедије

Историја Парагваја резултат је развоја и интеракције различитих култура аутохтоних народа у Парагвају и прекоморских имиграната који су заједно створили данашњи Парагвај. Парагвај слави Дан независности 15. маја, од 1811. до данас. Вилијам Е. Барет је написао: "Парагвај је земља пророчанства. Као једна од две најмање нације [од 1952. године] на америчком континенту, била је прва америчка комунистичка држава, прва америчка држава којом је управљао апсолутни диктатор (у савременом смислу појма)“.[1]

Готово да нема документованих истраживања археолошких налазишта у Парагвају, из времена пре открића Америке. Али је сигурно да су источни делови земље били насељени Гуарани индијанцима, скоро 1000 година пре шпанских освајања. Први шпански насељеници дошли су на ову територију у 16. веку. То су пре свега били млади људи, а пратило их је неколико жена.

Франсиско Солано Лопез

Историја земље из колонијалног периода била је праћена са неколико турбулентних догађаја. Колонија је била економски неважна за шпанску круну, а удаљеност главног града од нових градова на континенту, довела је од изолованости ове територије. Од проглашења независности од Шпаније, 1811. г. земљом владују диктаторски режими, почевши од утопијског режима Хосе Гаспара Родригеза Франсије, до самоубиствене владавине Франсиска Солано Лопеза, који је потпуно опустошио земљу у рату против удружених снага Бразила, Аргентине и Уругваја који је трајао од 1865. до 1870. године. Такозвани рат Тројне алијансе, скоро је довео Парагвај до уништења, али је и довео до стварања двопартијског система који траје до данас.

Пратећи политичку нестабилност у прве три деценије 20. века, Парагваје је поново ушао у рат, овога пута са Боливијом. Од 1932. до 1935. г. скоро 30.000 Парагвајаца и 65.000 Боливијаца погинуло је у борбама око региона Чако. Данашњи Парагвајци са поносом гледају на своју прошлост, и на то како су преживели разорне ратове и успели да обнове земљу. Од 1870. до 1954. г. земља је променила 44 председника, од тога су 24 са власти отишла насилним путем. Генерал Алфредо Стреснер је 1954. г. успео да уз помоћ војске и партије Колорадо свргне дотадашњи резим. Владао је до 1989. г.

Домородачки народи[уреди | уреди извор]

Гваранска керамика
Пајагвански поглавица

Источни део данашњег Парагваја заузео је Гварански народ најмање 1.000 година пре шпанске колонизације Америке. Докази указују да су ови аутохтони Американци развили прилично софистицирану полуномадску културу коју карактеришу бројна племена, подељена језиком, која су заузимала по неколико независних вишесеоских заједница.

Гварани, Карио, Тапе, Итатин, Гварахо, Тупи и сродне подгрупе били су народи који су насељавали огромно подручје које се протезало од Гвајанског горја у Бразилу до Рио Уругваја. Гварани су били окружени непријатељским племенима и често су ратовали. Сматрали су да су сталне жене неприкладне за ратнике, те су им брачни односи били лабави. Нека племена су практиковала полигамију с циљем повећања броја деце. Поглавице су често имале двадесет или тридесет конкубина, које су слободно делили са посетиоцима, али су се добро третирали своје жене. Истовремено, често су прељубнике кажњавали смрћу. Као и друга племена у тој области, и Гварани су били канибали. Као део ратног ритуала, јели су најхрабрије непријатеље заробљене у борби у нади да ће стећи храброст и моћ својих жртава.[2] Гварани су прихватили долазак Шпанаца и тражили од њих заштиту од свирепијих суседних племена. Гварани су се такође надали да ће их Шпанци предводити против Инка.[2]

За разлику од гостољубивих Гварана, Гран Чако народи, као што су Пајагва (одакле потиче и име Парагвај), Гвајкуру, Мбаја, Абипон, Мокоби и Чиригвано одупирали су европској колонизацији. Путници у регији Чако известили су да су тамошњи домороци способни да трче невероватним налетима брзине, бацају ласо и зајашу дивље коње у пуном галопу и да голоруко хватају јелене.

Рани истраживачи и конквистадори[уреди | уреди извор]

Велики део најраније писане историје Парагваја потиче из записа о шпанској колонизацији, почев од 1516. године са неуспелом експедицијом Хуан Дијаз де Солиса на Рио де ла Плата. На путу кући, након Солисове смрти, једно од пловила се насукало код острва Санта Катарина у близини бразилске обале. Међу преживелима је био Алежо Гарсија, португалски авантуриста који је стекао радно познање гварандког језика. Гарсија је био заинтригиран извештајима о „Белом краљу“ који је наводно живео далеко на Западу и управљао градовима неупоредивог богатства и сјаја. Готово осам година окупљао је људе и залихе за путовање у унутрашњост; затим је предводио неколико европских компањона у препад на доминион „Ел Реј Бланко“.[3]

Гарсијина група открила је водопаде Игвасу, прешла Рио Парану и стигла на место Асунсион, будуће престоницу земље, тринаест година пре него што је основана. Они су покушали су да пређу Гран Чако, на крају продирући кроз у спољашњу одбрану царства Инка. Након Гарсијиног убиства од стране његових индијанских савезника, вест о рацији стигла је до шпанских истраживача на обали. Истраживача Себастијана Кабота привукла је река Парагвај две године касније.[3] Кабот је пловио до Оријента 1526. године када је чуо за Гарсијине подвиге. Он је сматрао да Рио де Солис можда може да пружи лакши пролаз на Тихи оцеан и, жељан да освоји богатства Перуа, постао је први Европљанин који је истражио то ушће.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ William E. Barrett (1952), Woman on Horseback: The Story of Francisco Lopez and Elisa Lynch, revised edition, reprint, n.d., New York: Curtis Books, "Foreword", p. 5.
  2. ^ а б Sacks, Richard S. "The young colony". In Hanratty & Meditz.
  3. ^ а б в Sacks, Richard S. "Early explorers and conquistadors". In Hanratty & Meditz.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Altman, Ida and David Wheat, eds. The Spanish Caribbean and the Atlantic World in the Long Sixteenth Century. Lincoln: University of Nebraska Press (2019) ISBN 978-0803299573
  • Brading, D. A., The First America: the Spanish Monarchy, Creole Patriots, and the Liberal State, 1492–1867 (Cambridge: Cambridge University Press, 1993).
  • Burkholder, Mark A. and Lyman L. Johnson. Colonial Latin America, 10th ed. Oxford University Press (2018) ISBN 978-0190642402
  • Chipman, Donald E. and Joseph, Harriett Denise. Spanish Texas, 1519–1821. (Austin: University of Texas Press, 1992)
  • Clark, Larry R. Imperial Spain’s Failure to Colonize Southeast North America: 1513 - 1587 (TimeSpan Press 2017) updated edition to Spanish Attempts to Colonize Southeast North America (McFarland Publishing, 2010)
  • Elliott, J. H. Empires of the Atlantic World: Britain and Spain in America, 1492–1830 (New Haven: Yale University Press, 2007)
  • Gibson, Carrie. Empire's Crossroads: A History of the Caribbean from Columbus to the Present Day (New York: Grove Press, 2015)
  • Gibson, Carrie. El Norte: The Epic and Forgotten Story of Hispanic North America (New York: Atlantic Monthly Press, 2019)
  • Gibson, Charles. Spain in America. New York: Harper and Row (1966) ISBN 978-1299360297
  • Goodwin, Robert. América: The Epic Story of Spanish North America, 1493-1898 (London: Bloomsbury Publishing, 2019)
  • Hanke, Lewis. The Spanish Struggle for Justice in the Conquest of America (Boston: Little, Brown, and Co., 1965).
  • Haring, Clarence H. The Spanish Empire in America (London: Oxford University Press, 1947)
  • Kamen, Henry. Empire: How Spain Became a World Power, 1492–1763 (HarperCollins, 2004)
  • Lockhart, James and Stuart B. Schwartz. Early Latin America: A History of Colonial Spanish America and Brazil. New York: Cambridge University Press (1983) ISBN 978-0521299299
  • Merriman, Roger Bigelow. The Rise of the Spanish Empire in the Old World and in the New (4 Vol. London: Macmillan, 1918) online free
  • Portuondo, María M. Secret Science: Spanish Cosmography and the New World (Chicago: Chicago UP, 2009).
  • Resendez, Andres (2016). The Other Slavery: The Uncovered Story of Indian Enslavement in America. Houghton Mifflin Harcourt. стр. 448. ISBN 978-0544602670. 
  • Restall, Matthew and Fernández-Armesto, Felipe. The Conquistadors: A Very Short Introduction (2012) excerpt and text search
  • Restall, Matthew and Kris Lane. Latin America in Colonial Times. New York: Cambridge University Press 2011.
  • Thomas, Hugh. Rivers of Gold: the rise of the Spanish Empire, from Columbus to Magellan (2005)
  • Weber, David J. The Spanish Frontier in North America (Yale University Press, 1992)
  • Cañeque, Alejandro (2013). „The Political and Institutional History of Colonial Spanish America”. History Compass. 11 (4): 280—291. doi:10.1111/hic3.12043. 
  • Herzog, Tamar (2018). „Indigenous Reducciones and Spanish Resettlement: Placing Colonial and European History in Dialogue”. Ler História (72): 9—30. S2CID 166023363. doi:10.4000/lerhistoria.3146. 
  • Weber, David J. "John Francis Bannon and the Historiography of the Spanish Borderlands: Retrospect and Prospect." Journal of the Southwest (1987): 331–363. See John Francis Bannon
  • Weber, David J. (2005). „The Spanish Borderlands, Historiography Redux”. The History Teacher. 39 (1): 43—56. JSTOR 30036743. doi:10.2307/30036743. 
  • Adams, Richard E.W. and Murdo J. MacLeod, eds. The Cambridge History of the Native Peoples of the Americas, Vol. II, Mesoamerica. New York: Cambridge University Press (2000) ISBN 978-0521652056
  • Adelman, Jeremy. "Independence in Latin America" in The Oxford Handbook of Latin American History, José C. Moya, ed. New York: Oxford University Press 2011, pp. 153–180. ISBN 978-0195166217
  • Bethell, Leslie, ed. The Cambridge History of Latin America. New York: Cambridge University Press 1985. Vol. 1 ISBN 978-0521232234, Vol. 2 ISBN 978-0521245166
  • Brading, D.A. The First America: The Spanish Monarchy, Creole Patriots, and the Liberal State, 1492-1867. New York: Cambridge University Press (1991) ISBN 978-0521447966
  • Bulmer-Thomas, Victor, John H. Coatsworth, and Roberto Cortés Conde, eds. The Cambridge Economic History of Latin America, vol. 1 The Colonial Era and the Short Nineteenth Century. New York: Cambridge University Press (2006) ISBN 978-0521812894
  • Burkholder, Mark and Lyman L. Johnson. Colonial Latin America 9th edition. New York: Oxford University Press 2014.
  • Burkholder, Mark A. (2016). „Spain's America: From kingdoms to colonies”. Colonial Latin American Review. 25 (2): 125—153. S2CID 163499024. doi:10.1080/10609164.2016.1205241. 
  • Cañizares-Esguerra, Jorge, How to Write the History of the New World: Histories, Epistemologies, and Identities in the Eighteenth-Century Atlantic World. Stanford: Stanford University Press (2001) ISBN 978-0804746939
  • Carmagnani, Marcello, "The Inertia of Clio: The Social History of Colonial Mexico." Latin American Research Review vol. 20, No. 1 1985, 149-166.
  • Cline, Howard F., ed. Latin American History: Essays on Its Study and Teaching, 1898-1965. 2 vols. Austin: University of Texas Press 1967.
  • Delpar, Helen. Looking South: The Evolution of Latin Americanist Scholarship in the United States. University of Alabama Press (2007) ISBN 978-0817354640
  • Gibson, Charles, "Writings on Colonial Mexico," Hispanic American Historical Review 55:2(1975).
  • Hamnett, Brian R. The End of Iberian Rule on the American Continent, 1770-1830. Princeton University Press (2017) ISBN 978-1316626634
  • Hispanic American Historical Review, Special issue: Mexico's New Cultural History: Una Lucha Libre. Vol. 79, No. 2, May, 1999
  • Johnson, Lyman L. and Susan M. Socolow, "Colonial Spanish America," The Oxford Handbook of Latin American History, José C. Moya, ed. New York: Oxford University Press 2011, pp. 65–97. ISBN 978-0195166217
  • Lockhart, James, "The Social History of Colonial Spanish America: Evolution and Potential". Latin American Research Review vol. 7, No. 1 (Spring 1972) 6-45.
  • Lockhart, James and Stuart B. Schwartz, Early Latin American History. New York: Cambridge University Press (1983) ISBN 978-0521299299
  • Restall, Matthew, "A History of the New Philology and the New Philology in History", Latin American Research Review - Volume 38, Number 1, 2003, pp. 113–134
  • Salomon, Frank and Stuart B. Schwartz, eds. The Cambridge History of the Native Peoples of the Americas. New York: Cambridge University Press (1999) ISBN 978-0521333931
  • Sauer, Carl O. The Early Spanish Main. Berkeley and Los Angeles: University of California Press 1966, 1992.
  • Schroeder, Susan and Stafford Poole, eds. Religion in New Spain. Albuquerque: University of New Mexico Press 2007.
  • Stern, Steve J. "Paradigms of Conquest: History, Historiography, and Politics," Journal of Latin American Studies 24, Quincentenary Supplement (1992):1-34.
  • Terraciano, Kevin and Lisa Sousa, "Historiography of New Spain," in José C. Moya, The Oxford Handbook of Latin American History, José C. Moya, ed. New York: Oxford University Press 2011, pp. 25–64. ISBN 978-0195166217
  • Thurner, Mark. History's Peru: The Poetics of Colonial and Postcolonial Historiography University Press of Florida 2010. full text online
  • Van Young, Eric, "Mexican Rural History Since Chevalier: The Historiography of the Colonial Hacienda," Latin American Research Review, 18 (3) 1983; 5-61.
  • Richard Boyer and Geoffrey Spurling, eds. Colonial Lives: Documents on Latin American History, 1550-1850 (2000) online Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2018)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]