Алфредо Стреснер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алфредо Стреснер
Alfredo Stroessner2.jpg
Алфредо Стреснер
Биографија
Датум рођења (1912-11-03)3. новембар 1912.
Место рођења Енкарнасион
Парагвај
Датум смрти 16. август 2006.(2006-08-16) (93 год.)
Место смрти Бразилија
Бразил
Држављанство Парагвај
Супружник Елигија Мора[1]
Професија политичар
Политичка
партија
Партија Колорадо
Председник Парагваја
14. августа 1954. — 3. фебруара 1989.
Претходник Томас Ромеро (в.д.)
Наследник Андрес Родригез

Алфредо Стреснер Матиауда (шп. Alfredo Stroessner Matiauda; 3. новембар 191216. август 2006) је био парагвајски војни официр и председник Парагваја од 1954. до 1989. године.

Биографија[уреди]

Рођен је 3. новембра 1912. године, као син немачких емиграната из Баварске. Придружио се парагвајској војсци 1929, а 1931. године је постао поручник. Борио се у рату за Чако против Боливије од 1932. до 1935, после чега је даље напредовао у војној каријери. Године 1948, постао је најмлађи генерал у Јужној Америци. Противио се политици председника Федерика Чавеза, па га је срушио с власти у државном удару 1954. године.

Председник[уреди]

Убрзо након доласка на власт, прогласио је опсадно стање и ограничио уставне слободе. Био је заклети антикомуниста и сваку акцију је оправдавао као меру заштите од комунизма. За време његове владавине ниједна социјалистичка држава није имала амбасаду у Парагвају, а једини изузетак је била СФР Југославија.[тражи се извор] Иако је одређена опозиција била допуштена после 1962, партија Колорадо на челу са Стреснером задржала је потпуну контролу над државом. Избори су били толико намештани у користе партије Колорадо да опозиција није имала никаве реалне шансе да победе, а опозициони политичари су били подвргавани различитим видовима мучења. Даље, Стреснеров Парагвај је постао уточиште за одбегле нацисте, међу којима је био и Јозеф Менгеле[2], а некомунистичка опозиција је била разбијена. Због Стреснерове склоности према нацизму и пружању уточиста одбеглим нацистима, страна штампа је често његову владу називала „нацистичким режимом за сиротињу”.[3]

Године 1965, подупро је инвазију Доминиканске Републике од стране САД[4] и понудио слање својих трупа у Вијетнам.[5]

Током његове владавине, парагвајска економија је имала највећи раст у Латинској Америци и то углавном на пољу индустрије. Незапосленост је и у најбољим годинама достизала до 40%, просечна животна доб прелазила је једва 50 година, пола становништва било је неписмено, а око 10% новорођенчади не би доживело четврту годину живота.

Иако су државне структуре за време Стреснерове владавине биле веома стабилне, он и његова влада одговорни су за мучења, отмице и корупцију. Тела мучених су након смрти била бацана у реке Чако и Рио Парагвај. Године 1959, домородачко племе Аче се предало, након чега је у потпуности масакрирано. Уједињене нације су 1974. године оптужиле Стреснерову владу за ропство и геноцид. Секретар Комунистичке партије Парагваја Мигел Солер био је мучен и убијен, наводно рашчетворен моторном тестером док је Стреснер све то слушао преко телефона.[6]

Пад с власти[уреди]

У Парагвају је дуг низ година постојао организовани отпор Стреснерову режиму, али су дисиденти посебно ојачали након посете Јована Павла II Парагвају 1988. године.[7] Дана 3. фебруара 1989, убрзо након што је по девети пут изабран за председника, с власти га је у државном удару срушио генерал Андрес Родригез. Стреснер је након удара побегао у Бразил, где је живео у егзилу наредних 17 и по година. Умро је 16. августа 2006. године од срчаног удара.[8] Парагвајска влада одбила је указивање било какве почасти преминулом диктатору.[9]

Референце[уреди]

Литература[уреди]