Алфредо Стреснер
| Алфредо Стреснер | |||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Алфредо Стреснер | |||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
Алфредо Стреснер Матиауда (шп. Alfredo Stroessner Matiauda; 3. новембар 1912 — 16. август 2006) је био парагвајски војни официр и председник Парагваја од 1954. до 1989. године.
Биографија[уреди]
Рођен је 3. новембра 1912. године, као син немачких емиграната из Баварске. Придружио се парагвајској војсци 1929, а 1931. године је постао поручник. Борио се у рату за Чако против Боливије од 1932. до 1935, после чега је даље напредовао у војној каријери. Године 1948, постао је најмлађи генерал у Јужној Америци. Противио се политици председника Федерика Чавеза, па га је срушио с власти у државном удару 1954. године.
Председник[уреди]
Убрзо након доласка на власт, прогласио је опсадно стање и ограничио уставне слободе. Био је заклети антикомуниста и сваку акцију је оправдавао као меру заштите од комунизма. За време његове владавине ниједна социјалистичка држава није имала амбасаду у Парагвају, а једини изузетак је била СФР Југославија.[тражи се извор] Иако је одређена опозиција била допуштена после 1962, партија Колорадо на челу са Стреснером задржала је потпуну контролу над државом. Избори су били толико намештани у користе партије Колорадо да опозиција није имала никаве реалне шансе да победе, а опозициони политичари су били подвргавани различитим видовима мучења. Даље, Стреснеров Парагвај је постао уточиште за одбегле нацисте, међу којима је био и Јозеф Менгеле[2], а некомунистичка опозиција је била разбијена. Због Стреснерове склоности према нацизму и пружању уточиста одбеглим нацистима, страна штампа је често његову владу називала „нацистичким режимом за сиротињу”.[3]
Године 1965, подупро је инвазију Доминиканске Републике од стране САД-а[4] и понудио слање својих трупа у Вијетнам.[5]
Током његове владавине, парагвајска економија је имала највећи раст у Латинској Америци и то углавном на пољу индустрије. Незапосленост је и у најбољим годинама достизала до 40%, просечна животна доб прелазила је једва 50 година, пола становништва било је неписмено, а око 10% новорођенчади не би доживело четврту годину живота.
Иако су државне структуре за време Стреснерове владавине биле веома стабилне, он и његова влада одговорни су за мучења, отмице и корупцију. Тела мучених су након смрти била бацана у реке Чако и Рио Парагвај. Године 1959, домородачко племе Аче се предало, након чега је у потпуности масакрирано. Уједињене нације су 1974. године оптужиле Стреснерову владу за ропство и геноцид. Секретар Комунистичке партије Парагваја Мигел Солер био је мучен и убијен, наводно рашчетворен моторном тестером док је Стреснер све то слушао преко телефона.[6]
Пад с власти[уреди]
У Парагвају је дуг низ година постојао организовани отпор Стреснерову режиму, али су дисиденти посебно ојачали након посете Јована Павла II Парагвају 1988. године.[7] Дана 3. фебруара 1989, убрзо након што је по девети пут изабран за председника, с власти га је у државном удару срушио генерал Андрес Родригез. Стреснер је након удара побегао у Бразил, где је живео у егзилу наредних 17 и по година. Умро је 16. августа 2006. године од срчаног удара.[8] Парагвајска влада одбила је указивање било какве почасти преминулом диктатору.[9]
Референце[уреди]
- ^ The Guardian: "General Alfredo Stroessner - Dictator who mastered the fixing of elections and made Paraguay a smugglers' paradise"
- ^ Hebblethwaite (2014). стр. 14.
- ^ Chomsky & Herman (1979). стр. 110.
- ^ Paraguay: A Country Study, "International Factors and the Economy"
- ^ Washington Post Obituary: "Alfredo Stroessner; Paraguayan Dictator"
- ^ At the tomb of the inflatable pig. стр. 12.
- ^ New York Sun Obituaries: "Alfredo Stroessner, 93, Old-Style Military Dictator of Paraguay"
- ^ MSNBC.com: "Ex-Paraguayan dictator Stroessner dies at 93"
- ^ BBC: "Ex-Paraguayan ruler dies in exile"
Литература[уреди]
 |
Алфредо Стреснер на Викимедијиној остави. |
- Chomsky, Noam; Herman, Edward S. (1979). The Washington Connection and Third World Fascism. Black Rose Books Ltd. стр. 110. ISBN 978-0-919618-88-6.
- Hebblethwaite, Margaret (5. 11. 2014). Paraguay. Bradt Travel Guides. стр. 14. ISBN 978-1-84162-561-4.
