Пређи на садржај

Клајић

Координате: 42° 49′ 13″ С; 21° 43′ 32″ И / 42.820166° С; 21.725666° И / 42.820166; 21.725666
С Википедије, слободне енциклопедије
Клајић
Клајић
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ОпштинаЛебане
Становништво
 — 2022.82
Географске карактеристике
Координате42° 49′ 13″ С; 21° 43′ 32″ И / 42.820166° С; 21.725666° И / 42.820166; 21.725666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина590 m
Клајић на карти Србије
Клајић
Клајић
Клајић на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLB

Клајић је насеље у Србији у општини Лебане у Јабланичком округу. Лоцирано је јужно од седишта општине, са којим је повезано 25 km дугим асфалтним путем. Према попису из 2022. било је 82 становника.

Спада у разбијена планинска села старовлашког типа у коме је ратарство доминантна грана земљорадње. Разбијено је на 17 махала (Чука, Анђелковска, Барбатачка, Дервенска, Длаголучка, Фескова, Грујаци, Казачка, Копањанска, Коћурска, Маглинска, Петковска, Пунешевска, Стевановићи, Свето Петачка и Трпковска) које су развијене у висинском појасу од 458 до 1 008 m.

Простор сеоског атара, који се простире на 21,1 km² површине, одликује се изузетном „пластиком”. На том простору смењују се различити рељефни облици, од алувијалних равни и котлинице на саставу Клајићке (Горње) и Липовске реке, преко била и површи некадашњег језера, до висова средњих висина, који су испресецани бројним речицама и потоцима.

Село је основано у средњем веку. Током своје историје било је и седиште истоимене општине и добро насељено. Општина Клајић укинута је 1952. године. Село данас има осморазредну основну школу, амбуланту, пошту и бензинску станицу.[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Клајић живи 239 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,9 година (47,0 код мушкараца и 48,7 код жена). У насељу има 105 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,75. Клајић је гравитациони центар за околна села: Радевце, Липовицу, Гргуровце и Дрводељ.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Становници села потичу из области Пчиње, Врањске котлине и Криве реке.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.309
1953. 1.435
1961. 1.328
1971. 982
1981. 635
1991. 429 429
2002. 289 289
2011. 159
2022. 82
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
289 100,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јовић, Др Горан С. (2005). Туристички потенцијали насеља Јабланице. Ниш: Природно-математички факултет у Нишу. стр. 77—78. ISBN 86-83481-30-1. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]