Штулац (Лебане)

Штулац
Штулац;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Општина	Лебане
Становништво
— 2022.	185
Географске карактеристике
Координате	42° 56′ 02″ С; 21° 40′ 23″ И / 42.9339° С; 21.6731° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	376 m
	Штулац Штулац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	016
Регистарска ознака	LB

Штулац је насеље у Србији у општини Лебане у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 185 становника.

Историја

У близини села Штулац налази се познати рановизантијски локалитет Царичин град (Јустинијана Прима). Североисточно од Царичиног града, поред штулачког сеоског гробља, налазила се и још једна, знатно мања рановизантијска тврђава, чији су остаци пронађени на месту каснијег подизања цркве Светог Илије. Због свог четвороугаоног облика и близине Царичином граду, поједини истраживачи су указали на могућност да се управо на тој локацији налазио Таурисион, родно место цара Јустинијана I (527-565), које је описао историчар Прокопије, а тим поводом је указано и на потребу за предузимањем додатих археолошких истраживања.^[1]^[2]^[3]

Демографија

У насељу Штулац живи 290 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,9 година (44,0 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 131 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	768
1953.	782
1961.	786
1971.	735
1981.	626
1991.	490	490
2002.	370	374
2011.	279
2022.	185

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	313	84,59%
Роми	54	14,59%
Руси	1	0,27%
Македонци	1	0,27%
Буњевци	1	0,27%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	0	7
80+	5	5
75—79	5	11
70—74	15	12
65—69	19	21
60—64	17	13
55—59	10	15
50—54	10	14
45—49	14	9
40—44	6	7
35—39	14	4
30—34	10	8
25—29	11	9
20—24	6	5
15—19	10	9
10—14	13	10
5—9	12	18
0—4	5	11
Просек :	44,0	43,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	113	121	137	154	156	156	131

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	25	49	20	17	5	12	2	1	0	0	2,82

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	152	28	105	15	4
Женски	149	12	104	25	8
УКУПНО	301	40	209	40	12

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	88	66	0	0	4
Женски	79	69	0	0	2
Укупно	167	135	0	0	6

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	9	6	0	0
Женски	0	0	5	0	0
Укупно	0	9	11	0	0

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	0	0	2	0
Женски	1	0	0	2	0
Укупно	2	0	0	4	0

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	0

Види још

Царичин град

Референце

^ Ерцеговић-Павловић & Костић 1988, стр. 43.
^ Stamenković 2013, стр. 133-134.
^ Ivanišević, Bugarski & Stamenković 2019, стр. 297-316.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Дероко, Александар; Радојчић, Светозар (1950). „Византиске старине у Јабланици и Пустој Реци” (PDF). Старинар. 1: 175—181.
Ерцеговић-Павловић, Славенка; Костић, Десанка (1988). Археолошки споменици и налазишта лесковачког краја. Београд; Лесковац: Археолошки институт; Народни музеј.
Ivanišević, Vujadin; Bugarski, Ivan; Stamenković, Aleksandar (2019). „The Outer Forts of Caričin Grad: Visualisation of Digital Terrain Models and Interpretation” (PDF). Старинар. 69: 297—316.
Кондић, Владимир; Поповић, Владислав (1977). Царичин град: Утврђено насеље у византијском Илирику. Београд: САНУ.
Милинковић, Михаило (2015). Рановизантијска насеља у Србији и њеном окружењу. Београд: Досије студио.
Stamenković, Sonja (2013). Rimsko nasleđe u Leskovačkoj kotlini. Beograd: Arheološki institut.

Спољашње везе

[FOOTNOTEЕрцеговић-ПавловићКостић198843-1] Ерцеговић-Павловић & Костић 1988, стр. 43.

[FOOTNOTEStamenković2013133-134-2] Stamenković 2013, стр. 133-134.

[FOOTNOTEIvaniševićBugarskiStamenković2019297-316-3] Ivanišević, Bugarski & Stamenković 2019, стр. 297-316.

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]