Пређи на садржај

Корисник:ДораСта/песак2

С Википедије, слободне енциклопедије

Ингеборг Бакман (нем. Ingeborg Bachmann; Клагенфурт, 25. јун 1926 – Рим, 17. октобар 1973) била је аустријска књижевница.

Ингеборг Бакман
Лични подаци
Датум рођења25. јун 1926.
Место рођењаКлагенфурт, Аустрија,
Датум смрти17. октобар 1973.
Место смртиРим, Италија,
Занимањекњижевница

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је у Клагенфурту, у аустријској покрајини Корушка, као једно од троје деце Олге и Матијаса Бакмана. Њен отац био је члан Аустријске националне социјалистичке партије.[1]

Студирала је филозофију, психологију и немачку филологију на универзитетима у Грацу, Инзбруку и Бечу. 1949. године одбранила је докторску дисертацију на тему „Критички одзив егзистенцијалне филозофије Мартина Хаједегера“, под менторством филозофа Виктора Крафта.[2] У својој дисертацији изражава разочарање Хајдегеровим егзистенцијализмом, које је делом било условљено филозофијом Лудвига Витгенштајна, чије је дело „Логичко-филозофски трактат" значајно утицај на њено интересовање за језик.[3]

По завршетку студија Бакманова ради као уредник савезничке радио-станице „Црвено-Бело-Црвено" (Rot-Weiss-Rot), чиме јој је био омогућен комплетан увид у књижевност тог доба, као и пристојни приходи, како би могла да се посвети књижевном стваралаштву. Њене прве радио-драме дебитовале су управо на овој радио-станици. Њена каријера креће узлазним путем када упознаје Ханса Вaјгела и приступа књижевном кругу познатом као „Група 47"[4], чији су чланови такође били Пол Целан, Гинтер Грас и Хајнрих Бел. 1953. Године добила је награду Групе 47 за збирку поезије „Орочено време" (нем. Die gestundete Zeit). [5]

Од 1953. године живи у Риму где ствара широк опус песама, есеја, кратких прича, као и оперских либрета у сарадњи са композитором Хансом Вернером, захваљујући којој стичу велику популарност и многе значајне награде.[6]

Од 1958. до 1963. године, са прекидима, живела је са писцем Максом Фришом. Њен роман „Малина" (нем. Malina) представљен је као одговор на Фришов роман „Рецимо да је моје име Гатенбејн" (нем. Mein Name sei Gantenbein).[7]

Током следећих година борила се са алкохолизмом и зависношћу о наркотицима.

26. септембра 1973. примљена је у болницу са опекотинама другог и трећег степена задобијених у пожару који је избио у њеном стану.

Преминула је 17. октобра 1973. године. Сахрањена је у Клагенфурту.[8]

Стваралаштво[уреди | уреди извор]

Бакманова је за живота највећи успех остварила својим збиркама поезије „Орочено време" и „Дозивање Великог Медведа"(нем. Anrufung des Grossen Bären).

Њена књижевност истражује теме попут човекових унутрашњих ограничења и потенцијала језика у послератном пејзажу. Многа њена прозна дела говоре о тежњи и борби жене да преживи и добије право гласа у постратном друштву.[9] Такође, у својим делима расправља о историји империјализма и фашизма, конкретно о идејама империјализма и фашизма које су истрајале и у друштву садашњице, а које се уочавају у међуљудским односима, нарочито у односу мушкараца према женама. Њена дела била су објављивана широм Немачке, поред дела других аустријских књижевника као што су Петер Турини, Барбара Фришмут и Ана Митгуч. Касније, традицију аустријске књижевности у Немачкој настављају Петер Хандке, Томас Бернхард и Елфриде Јелинек и други.[10]

У периоду од октобра 1959. и фебруара 1960. Године, Ингеборг Бакман одржала је пет предавања на Универзитету Гете у Франкфурту, познатих под називом „Предавања у Франкфурту: Проблеми савремене књижевности"(нем. Frankfurter Vorlesungen: Probleme zeitgenössischer Dichtung). На предавањима Бакманова расправља о сопственом књижевном стваралаштву, као и о функцији књижевности у друштву.[11]

Утицај[уреди | уреди извор]

После смрти, њена књижевност постаје популарна међу феминистичком публиком. Њени радови стекли су велику популарност унутар покрета „Женска књижевност" (нем. Frauenliteratur) који је тежио проналажењу аутентичног женског израза.[12]

Дела (избор)[13][уреди | уреди извор]

Збирке поезије:

  • „Орочено време" (нем. Die gestundete Zeit)(1953)
  • „Дозивање Великог Медведа" (нем. Anrufung des Grossen Bären)(1956)

Радио-драме:

  • „Трговина сновима" (нем. Ein Geschäft mit Träumen)(1952)
  • „Цврчци" (нем. Die Zikaden)(1955)
  • „Добри Бог са Менхетна" (нем. Der gute Gott von Manhattan)(1959)

Либрета:

  • „Принц од Хамбурга" (нем. Der Prinz von Homburg)(1960)
  • „Млади лорд" (нем. Der junge Lord)(1965)

Романи:

  • „Малина" (нем. Malina)(1971)

Писма:

  • „Ингеборг Бакман - Паул Целан: Кореспонденција"

Награда Ингеборг Бакман[уреди | уреди извор]

1977. установљена је Награда Ингеборг Бакман која се додељује у њену част.[14]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Bachmann, Ingeborg; Boehm, Philip (1989). „Excerpts from Malina”. New German Critique (47): 59. ISSN 0094-033X. doi:10.2307/488107. 
  2. ^ If we had the word : Ingeborg Bachmann, views and reviews. Brinker-Gabler, Gisela., Zisselsberger, Markus. Riverside, Calif.: Ariadne Press. 2004. ISBN 1-57241-130-9. OCLC 56329580. 
  3. ^ „Ingeborg Bachmann”. German Studies Review. 12 (3): 558. ISSN 0149-7952. doi:10.2307/1430699. 
  4. ^ „Ingeborg Bachmann | Austrian author”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-12. 
  5. ^ Foundation, Poetry (2020-12-12). „Ingeborg Bachmann”. Poetry Foundation (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-12. 
  6. ^ „Ingeborg Bachmann | Austrian author”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-12. 
  7. ^ Revesz, Eva B. (2005). „Murder, He Wrote: The Fate of The Woman in Max Frisch's Mein Name sei Gantenbein”. The German Quarterly (на језику: енглески). 78 (1): 45—69. ISSN 1756-1183. doi:10.1111/j.1756-1183.2005.tb00003.x. 
  8. ^ West, Adrian Nathan. „Society Is the Biggest Murder Scene of All: On Bachmann’s “Malina””. Los Angeles Review of Books. Приступљено 2020-12-13. 
  9. ^ Foundation, Poetry (2020-12-12). „Ingeborg Bachmann”. Poetry Foundation (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-12. 
  10. ^ Encyclopedia of German Literature. Konzett, Matthias, 1960-. Chicago: Fitzroy Dearborn Publishers. 2000. ISBN 978-1-135-94122-2. OCLC 909144643. 
  11. ^ Achberger, Karen. (1995). Understanding Ingeborg Bachmann. Columbia, S.C.: University of South Carolina Press. ISBN 0-585-33792-6. OCLC 45844390. 
  12. ^ Encyclopedia of German Literature. Konzett, Matthias, 1960-. Chicago: Fitzroy Dearborn Publishers. 2000. ISBN 978-1-135-94122-2. OCLC 909144643. 
  13. ^ Foundation, Poetry (2020-12-12). „Ingeborg Bachmann”. Poetry Foundation (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-12. 
  14. ^ „Startseite | Bachmannpreis.eu”. archiv.bachmannpreis.orf.at. Приступљено 2020-12-12. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

https://www.theparisreview.org/blog/2019/07/09/feminize-your-canon-ingeborg-bachmann/

https://www.dalkeyarchive.com/reading-ingeborg-bachmann/

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:DoraSta/песак2&oldid=23509195”