Pređi na sadržaj

Korisnik:DoraSta/pesak2

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ingeborg Bakman (nem. Ingeborg Bachmann; Klagenfurt, 25. jun 1926 – Rim, 17. oktobar 1973) bila je austrijska književnica.

Ingeborg Bakman
Lični podaci
Datum rođenja25. jun 1926.
Mesto rođenjaKlagenfurt, Austrija,
Datum smrti17. oktobar 1973.
Mesto smrtiRim, Italija,
Zanimanjeknjiževnica

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je u Klagenfurtu, u austrijskoj pokrajini Koruška, kao jedno od troje dece Olge i Matijasa Bakmana. Njen otac bio je član Austrijske nacionalne socijalističke partije.[1]

Studirala je filozofiju, psihologiju i nemačku filologiju na univerzitetima u Gracu, Inzbruku i Beču. 1949. godine odbranila je doktorsku disertaciju na temu „Kritički odziv egzistencijalne filozofije Martina Hajedegera“, pod mentorstvom filozofa Viktora Krafta.[2] U svojoj disertaciji izražava razočaranje Hajdegerovim egzistencijalizmom, koje je delom bilo uslovljeno filozofijom Ludviga Vitgenštajna, čije je delo „Logičko-filozofski traktat" značajno uticaj na njeno interesovanje za jezik.[3]

Po završetku studija Bakmanova radi kao urednik savezničke radio-stanice „Crveno-Belo-Crveno" (Rot-Weiss-Rot), čime joj je bio omogućen kompletan uvid u književnost tog doba, kao i pristojni prihodi, kako bi mogla da se posveti književnom stvaralaštvu. Njene prve radio-drame debitovale su upravo na ovoj radio-stanici. Njena karijera kreće uzlaznim putem kada upoznaje Hansa Vajgela i pristupa književnom krugu poznatom kao „Grupa 47"[4], čiji su članovi takođe bili Pol Celan, Ginter Gras i Hajnrih Bel. 1953. Godine dobila je nagradu Grupe 47 za zbirku poezije „Oročeno vreme" (nem. Die gestundete Zeit). [5]

Od 1953. godine živi u Rimu gde stvara širok opus pesama, eseja, kratkih priča, kao i operskih libreta u saradnji sa kompozitorom Hansom Vernerom, zahvaljujući kojoj stiču veliku popularnost i mnoge značajne nagrade.[6]

Od 1958. do 1963. godine, sa prekidima, živela je sa piscem Maksom Frišom. Njen roman „Malina" (nem. Malina) predstavljen je kao odgovor na Frišov roman „Recimo da je moje ime Gatenbejn" (nem. Mein Name sei Gantenbein).[7]

Tokom sledećih godina borila se sa alkoholizmom i zavisnošću o narkoticima.

26. septembra 1973. primljena je u bolnicu sa opekotinama drugog i trećeg stepena zadobijenih u požaru koji je izbio u njenom stanu.

Preminula je 17. oktobra 1973. godine. Sahranjena je u Klagenfurtu.[8]

Stvaralaštvo[uredi | uredi izvor]

Bakmanova je za života najveći uspeh ostvarila svojim zbirkama poezije „Oročeno vreme" i „Dozivanje Velikog Medveda"(nem. Anrufung des Grossen Bären).

Njena književnost istražuje teme poput čovekovih unutrašnjih ograničenja i potencijala jezika u posleratnom pejzažu. Mnoga njena prozna dela govore o težnji i borbi žene da preživi i dobije pravo glasa u postratnom društvu.[9] Takođe, u svojim delima raspravlja o istoriji imperijalizma i fašizma, konkretno o idejama imperijalizma i fašizma koje su istrajale i u društvu sadašnjice, a koje se uočavaju u međuljudskim odnosima, naročito u odnosu muškaraca prema ženama. Njena dela bila su objavljivana širom Nemačke, pored dela drugih austrijskih književnika kao što su Peter Turini, Barbara Frišmut i Ana Mitguč. Kasnije, tradiciju austrijske književnosti u Nemačkoj nastavljaju Peter Handke, Tomas Bernhard i Elfride Jelinek i drugi.[10]

U periodu od oktobra 1959. i februara 1960. Godine, Ingeborg Bakman održala je pet predavanja na Univerzitetu Gete u Frankfurtu, poznatih pod nazivom „Predavanja u Frankfurtu: Problemi savremene književnosti"(nem. Frankfurter Vorlesungen: Probleme zeitgenössischer Dichtung). Na predavanjima Bakmanova raspravlja o sopstvenom književnom stvaralaštvu, kao i o funkciji književnosti u društvu.[11]

Uticaj[uredi | uredi izvor]

Posle smrti, njena književnost postaje popularna među feminističkom publikom. Njeni radovi stekli su veliku popularnost unutar pokreta „Ženska književnost" (nem. Frauenliteratur) koji je težio pronalaženju autentičnog ženskog izraza.[12]

Dela (izbor)[13][uredi | uredi izvor]

Zbirke poezije:

  • „Oročeno vreme" (nem. Die gestundete Zeit)(1953)
  • „Dozivanje Velikog Medveda" (nem. Anrufung des Grossen Bären)(1956)

Radio-drame:

  • „Trgovina snovima" (nem. Ein Geschäft mit Träumen)(1952)
  • „Cvrčci" (nem. Die Zikaden)(1955)
  • „Dobri Bog sa Menhetna" (nem. Der gute Gott von Manhattan)(1959)

Libreta:

  • „Princ od Hamburga" (nem. Der Prinz von Homburg)(1960)
  • „Mladi lord" (nem. Der junge Lord)(1965)

Romani:

  • „Malina" (nem. Malina)(1971)

Pisma:

  • „Ingeborg Bakman - Paul Celan: Korespondencija"

Nagrada Ingeborg Bakman[uredi | uredi izvor]

1977. ustanovljena je Nagrada Ingeborg Bakman koja se dodeljuje u njenu čast.[14]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bachmann, Ingeborg; Boehm, Philip (1989). „Excerpts from Malina”. New German Critique (47): 59. ISSN 0094-033X. doi:10.2307/488107. 
  2. ^ If we had the word : Ingeborg Bachmann, views and reviews. Brinker-Gabler, Gisela., Zisselsberger, Markus. Riverside, Calif.: Ariadne Press. 2004. ISBN 1-57241-130-9. OCLC 56329580. 
  3. ^ „Ingeborg Bachmann”. German Studies Review. 12 (3): 558. ISSN 0149-7952. doi:10.2307/1430699. 
  4. ^ „Ingeborg Bachmann | Austrian author”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-12. 
  5. ^ Foundation, Poetry (2020-12-12). „Ingeborg Bachmann”. Poetry Foundation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-12. 
  6. ^ „Ingeborg Bachmann | Austrian author”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-12. 
  7. ^ Revesz, Eva B. (2005). „Murder, He Wrote: The Fate of The Woman in Max Frisch's Mein Name sei Gantenbein”. The German Quarterly (na jeziku: engleski). 78 (1): 45—69. ISSN 1756-1183. doi:10.1111/j.1756-1183.2005.tb00003.x. 
  8. ^ West, Adrian Nathan. „Society Is the Biggest Murder Scene of All: On Bachmann’s “Malina””. Los Angeles Review of Books. Pristupljeno 2020-12-13. 
  9. ^ Foundation, Poetry (2020-12-12). „Ingeborg Bachmann”. Poetry Foundation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-12. 
  10. ^ Encyclopedia of German Literature. Konzett, Matthias, 1960-. Chicago: Fitzroy Dearborn Publishers. 2000. ISBN 978-1-135-94122-2. OCLC 909144643. 
  11. ^ Achberger, Karen. (1995). Understanding Ingeborg Bachmann. Columbia, S.C.: University of South Carolina Press. ISBN 0-585-33792-6. OCLC 45844390. 
  12. ^ Encyclopedia of German Literature. Konzett, Matthias, 1960-. Chicago: Fitzroy Dearborn Publishers. 2000. ISBN 978-1-135-94122-2. OCLC 909144643. 
  13. ^ Foundation, Poetry (2020-12-12). „Ingeborg Bachmann”. Poetry Foundation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-12. 
  14. ^ „Startseite | Bachmannpreis.eu”. archiv.bachmannpreis.orf.at. Pristupljeno 2020-12-12. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

https://www.theparisreview.org/blog/2019/07/09/feminize-your-canon-ingeborg-bachmann/

https://www.dalkeyarchive.com/reading-ingeborg-bachmann/

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:DoraSta/песак2&oldid=23509195”