Корисник:ТхеДјура/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Еди Енкетија[уреди | уреди извор]

Еди Енкетија
Еди у сезони 2017-18.
Лични подаци
Пуно име Едвард Кедар Енкетија[1]
Датум рођења (30.05.1999{{month}}{{{даy}}})30.05.1999.[2]
Место рођења Блекхит, Уједињено Краљевство
Висина 1,75 м[2]
Позиција Нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
Арсенал
Број 14
Јуниорска каријера
2008-2015 Челси
2015-2017 Арсенал
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2017— Арсенал 125 (32)
2019-2020 Лидс Јунајтед (позајмица) 17 (3)
Репрезентативна каријера
2017 Енглеска испод 18 2 (4)
2017—2018 Енглеска испод 19 10 (9)
2018—2019 Енглеска испод 20 9 (6)
2018—2021 Енглеска испод 21 17 (16)
* Датум актуелизовања: 19.04.2023

Едвард Кедар Енкетија (рођен 30.05.1999.) је фудбалер рођен у Енглеској са пореклом из Гане. Сада игра у фудбалском клубу Арсенал у Премијер Лиги[3].

Живот пре професионалне каријере[уреди | уреди извор]

Енкетија, рођен у Лондону, почео је да игра фудбал као мали у тиму из Викенд Лиге Хилифилдерс. Када је имао 9 година скаутирао га је Челзи где је своје дане проводио са талентованим играчима од којих неки сад играју у Премијер Лиги[4], као што је на пример Деклан Рајс[5]. Еди је рекао како им је мајка спремала оброке које је делио са саиграчима из академије. Челзи је 2015. године отпустио велики број играча из академије, међу којима је био и Еди.[4]

Почетак ране каријере у Арсеналу[уреди | уреди извор]

Са 17 година, Едија је скаутирао Фудбалски Клуб Арсенал, где је у сезони дао 15 голова у 16 утакмица за тим испод 18 година и 12 голова у 26 утакмица за тим испод 23 године[6]. Арсен Венгер је звао Едија на пре-сезону у Аустралију и Кину са првим тимом[7].

Свој деби у првом тиму Еди је добио у УЕФА Лиги Европе против Ф.К. БАТЕ Борисов-а[8].

У Енглеској, Еди је имао свој деби у ЕФЛ купу против Норича где је дао гол 15 секунди након што је ушао док је Арсенал губио, и онда је дао још један гол у продужецима због чега је Арсенал победио[9].

У јануарском прелазном року 2019. године, Еди је требао да оде на позајмицу у немачки тим Ф.К. Аугзбург где му је био обећан број 9 на дресу али због повреде Денија Велбека је остао у Арсеналу[4].

Први гол у Премијер Лиги је дао у последњем дану сезоне Барнлију 12.05.2019[10].

Сезона 2019-2020.[уреди | уреди извор]

Позајмица у Лидсу[уреди | уреди извор]

08.08.2019. Еди Енкетија је дошао у клуб из Чемпионшипа Лидс Јунајтед на позајмицу[11]. Деби је имао 13. августа у ЕФЛ Купу против Салфорд ситија, где је дао први гол у победи 3-0[12]. Дао је и на дебију у Чемпионшипу следеће недеље, у победи 1-0 над Брентфордом[13]. Тадашњи тренер Лидса Марсело Бијелса је описао Енкетију као комплетног играча након што је дао гол против Барнслија[14]. 15.09.2019. Биелса је хтео да стартује Едија против Квинс Парк Рејнџерса али се Енкетија повредио дан пред утакмицу и није играо месец дана[15]. Вратио се у екипу са клупе у Лидсовој 2-0 победи против Хадерсфилд Тауна[16]. Стартовао је још 2 утакмице и вратио се у Арсенал првог јануара 2020[17].

Повратак у Арсенал[уреди | уреди извор]

Био је у стартних 11 у Арсеналовом ФА Куп тиму четврте рунде против АФЦ Борнмута 27. јануара где је дао други гол у 2-1 победи[18]. Први старт у Премијер Лиги ове сезоне је био против Њукасл Јунајтеда[19], а у следећем мечу против Евертона је дао гол[20]. Након ЦОВИД пандемије је постао регуларан у Арсеналовој постави, стартовао је против Манчестер Ситија у 3-0 поразу[21]. 07.07. је добио свој први црвени картон у каријери против Лестер Ситија минут након што је ушао у игру[22].

Еди је своју прву велику медаљу покупио кад је Лидс Јунајтед освојио Чемпионшип у јулу 2020[23]. 2 недеље после тога Енкетија је покупио свој први велики трофеј са Арсеналом, у 2-1 победи против Челзија у финалу ФА Купа на Вемблију, где је ушао као измена у 82. минуту[24].

Сезона 2020-2021.[уреди | уреди извор]

28.08.2020. Еди је стартовао против Ливерпула на Вемблију за ФА Комјунити Шилд 2020. године, где је након ремија 1-1 Арсенал победио на пенале 5-4[25]. 19. септембра је ушао као измена у 77. минуту и дао је гол за победу 2-1 против Вест Хем Јунајтеда у Премијер Лиги[26], свој први у овој лиги. Свој други гол у Премијер Лиги је дао против Фулама у последњим секундама утакмице у 1-1 ремију[27].

Дао је 3 гола у Лиги Европе у групи, 2 гола у 2 утакмице против Дандока[28][29], и код куће против Рапид Беча[30].

Сезона 2021-2022.[уреди | уреди извор]

У овој сезони је почео на клупи[31] или ван екипе у лиги[32], где су испред њега на позицији шпица играли Пјер Емерик Обамејанг и Александар Лаказет. Своју шансу је добијао у куповима, где је дао по 1 гол АФК Вимблдону[33] и Лидс Јунајтеду[34]. Еди је свој први хет-трик у каријери добио против Сандерленда у четврт финалу ЕФЛ купа у 5-1 победи[35]. На крају јануарског прелазног рока, Обамејанг је напустио клуб након што је уништио односе са тренером, Микелом Артетом[36], али Еди још увек није стартовао у Премијер Лиги и Лаказет је играо као шпиц[37]. Лаказет је добио Корона вирус 14. априла[38] и од тад је Еди стартовао као први шпиц и доказао се, тако да је играо до краја сезоне. Прво је дао 2 гола против свог бившег клуба Челзија, где је прекинуо лош низ резултата свог тима у 4-2 победи[39], онда је дао 2 против Лидса[40], и дао је 1 гол у победи над Евертоном у последњем дану сезоне[41].

У јуну 2022. потписао је уговор на 5 година где зарађује око 100.000 фунти недељно[42].

Сезона 2022-2023.[уреди | уреди извор]

Еди је опет нову сезону почео као други шпиц у лиги, јер је долазак Габриела Жезуса спречио његово пробијање у стартну поставу пре Светског Првенства[43]. Шансу је добијао у ЕФЛ Купу, где је дао гол против Брајтона и Хоув Албиона у поразу 3:1[44], стартовао и је и сваки меч у групи Лиге Европе где је дао 2 гола и имао једну асистенцију[45]. Такође је и дао 2 гола против Оксфорд Јунајтеда у ФА Купу[46]. Након Светског Првенства, због повреде колена Габријела Жезуса, Еди је стартовао скоро сваку утакмицу у Премијер Лиги све док се није повредио 4. марта 2023.[47]

У априлу 2023. дао је 4 гола у лиги[45], међу којима су најбитнија 2 гола против Манчестер Јунајтеда, где је свој други и победнички гол дао шутом где му је лопта била иза леђа[48].

Интернационална каријера[уреди | уреди извор]

Енкетија може да игра фудбал за Енглеску и Гану на интернационалном нивоу[49]. Дебитовао је за Енглеску у репрезентацији за испод 18 година, где је играо меч против Саудијске Арабије, где је дао гол у победи 2:0[50]. У следећој утакмици против Катра, Еди је дао хет-трик у 4:0 победи. У квалификацијама за 2018 Европско Првенство испод 19 година, дао је 4 гола против Фарских Острва[51]. Клуб га је позвао назад из селекције за тај турнир[52].

За тим испод 21 године, Еди је био позван за 2018 Тулон Турнир[53]. Дао је 2 гола у полуфиналу против Шкотске[54] и имао је асистенцију у финалу против Мексика[55].

У јануару 2019. Еди је одбио да игра за Ганину репрезентацију, и изабрао је Енглеску[56]. У септембру 2020. Енкетија је дао хет-трик у 6:0 победи против самоназваног Косова, где је био капитен[57].

07.10.2020. Енкетија је изједначио голгетерски рекорд од Алана Ширера за репрезентацију испод 21 године[58], и у победи 2-1 против Турске га је надмашио и том победом је обезбедио место Енглеској на 2021 УЕФА Европском Првенству за играче испод 21 године[59]. Енкетија је био капитен на том турниру[60], где је Енглеска испала у групи[61].

Интернационални рекорди[уреди | уреди извор]

Еди је рекордни голгетер за Енглеску репрезентацију испод 21 године, где је дао 16 голова. Своју награду је добио 13.01.2023. [62]

Успеси[уреди | уреди извор]

Арсенал[уреди | уреди извор]

Лидс Јунајтед[уреди | уреди извор]

Енглеска репрезентација У21[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Едwард Нкетиах”. ЕСПН. 4. 19. 2023.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ)
  2. ^ а б „Еди Енкетија: Овервиеw”. Премиер Леагуе. 
  3. ^ „Еддие Нкетиах Арсенал Форwард, Профиле & Статс | Премиер Леагуе”. www.премиерлеагуе.цом (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  4. ^ а б в Ит Хас Алwаyс Беен Мy Гоал То Бе Тхе Нумбер 9 Фор Арсенал - Еддие Нкетиах (на језику: српски), Приступљено 2023-04-19 
  5. ^ Ассоциатион, Тхе Фоотбалл. „Децлан Рице'с грассроотс сторy”. https://www.englandfootball.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  6. ^ „Eddie Nketiah - Stats 16/17”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  7. ^ Cooke, Crippy (2017-07-10). „Arsenal announce 25-man squad for pre-season tour” (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  8. ^ „BATE vs. Arsenal - 28 September 2017 - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2023-04-19. 
  9. ^ „Arsenal 2-1 Norwich City”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  10. ^ „Premier League (Sky Sports)”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  11. ^ „Eddie Nketiah completes Leeds United move”. www.leedsunited.com (на језику: енглески). 2019-08-08. Приступљено 2023-04-19. 
  12. ^ „Salford City 0-3 Leeds United | Results 2019-20”. Salford City Football Club (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  13. ^ „Nketiah helps Leeds maintain good start”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  14. ^ Sport, Telegraph (2019-09-15). „Marcelo Bielsa hails 'complete player' Eddie Nketiah as Leeds beat Barnsley to top Championship table”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2023-04-19. 
  15. ^ „Arsenal striker Eddie Nketiah out of Leeds United clash with Queens Park Rangers with lower abdomen injury”. 
  16. ^ „Leeds go top with win at Huddersfield”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  17. ^ „Nketiah recalled by Arsenal as Leeds loan cut short”. www.besoccer.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  18. ^ „Bournemouth 1-2 Arsenal: Gunners hold on to set up FA Cup fifth-round tie with Portsmouth”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  19. ^ „Arsenal up to 10th with win over Newcastle”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  20. ^ „Aubameyang helps Arsenal beat Everton”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  21. ^ „Luiz sent off as Man City beat Arsenal”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  22. ^ „Mikel Arteta: Arsenal boss angered by Eddie Nketiah's dismissal and Jamie Vardy let-off”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  23. ^ Mewis, Joe; Kemble, Jamie (2020-07-18). „Full list of Leeds United players who will get Championship winners' medals”. LeedsLive (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  24. ^ „Aubameyang double wins FA Cup for Arsenal”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  25. ^ „Arsenal 1-1 Liverpool (5-4 on pens): Pierre-Emerick Aubameyang secures Community Shield shootout win”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  26. ^ „Late Nketiah goal seals Arsenal win”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  27. ^ „Late Nketiah goal denies Fulham vital win”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  28. ^ UEFA.com. „Arsenal-Dundalk | UEFA Europa League 2020/21”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  29. ^ UEFA.com. „Dundalk-Arsenal | UEFA Europa League 2020/21”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  30. ^ UEFA.com. „Arsenal-Rapid Wien | UEFA Europa League 2020/21”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  31. ^ „Arsenal v Southampton, 2021/22 | Premier League”. www.premierleague.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  32. ^ „Arsenal v Aston Villa, 2021/22 | Premier League”. www.premierleague.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  33. ^ „Arsenal vs AFC Wimbledon on 22 Sep 21 - Match Centre - AFC Wimbledon”. www.afcwimbledon.co.uk. Приступљено 2023-04-19. 
  34. ^ „Arsenal 2-0 Leeds: Sub Calum Chambers scores with first touch as hosts reach Carabao Cup quarter-finals”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  35. ^ Ames, Nick (2021-12-21). „Nketiah fires hat-trick and Patino adds gloss to Arsenal’s rout of Sunderland”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-04-19. 
  36. ^ „The Exit - All or Nothing: Arsenal (Season 1, Episode 5) | Apple TV”. Apple TV (на језику: енглески). 2022-08-10. Приступљено 2023-04-19. 
  37. ^ „Watford v Arsenal, 2021/22 | Premier League”. www.premierleague.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  38. ^ „Alexandre Lacazette - Injury history”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  39. ^ „Nketiah double earns win for Arsenal at Chelsea”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  40. ^ „Nketiah scores twice as Arsenal sink 10-man Leeds”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  41. ^ „Arsenal thump Everton but miss out on top four”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  42. ^ Allen, Olly (2022-06-18). „Eddie Nketiah signs new long-term contract at Arsenal”. Mail Online. Приступљено 2023-04-19. 
  43. ^ „Arsenal v Spurs, 2022/23 | Premier League”. www.premierleague.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  44. ^ „Arsenal 1-3 Brighton: Seagulls hit back to claim victory in Carabao Cup third-round tie”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  45. ^ а б „Eddie Nketiah - Stats 22/23”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  46. ^ „Report: Oxford United 0-3 Arsenal”. Report: Oxford United 0-3 Arsenal (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-22. 
  47. ^ „Eddie Nketiah - Injury history”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  48. ^ BACIO U TRANS "EMIRATE": Nketija pogodio u 90. minutu za trijumf Arsenala / 22.01.2023. (на језику: српски), Приступљено 2023-04-19 
  49. ^ „English-born Ghanaian starlet Edward Nketiah itching for Arsenal first team promotion”. 
  50. ^ „ENGLAND U18S SEAL WIN OVER SAUDI ARABIA IN FIRST OF THREE GAMES IN QATAR THIS WEEK”. 
  51. ^ [EDWARD NKETIAH HITS A HAT-TRICK FOR NEIL DEWSNIP'S YOUNGSTERS „http://www.thefa.com/news/2017/mar/27/qatar-0-4-england-u18s-270317”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ).  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  52. ^ „Depleted England U19s begin Euro defence”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  53. ^ Association, The Football. „U21s set for Toulon”. www.thefa.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  54. ^ „England beat Scots to reach Toulon final”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  55. ^ „England beat Mexico to win in Toulon”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  56. ^ „Eddie Nketiah: Ghana wonderkid coming of age in America | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2023-04-19. 
  57. ^ Association, The Football. „Young Lions extend winning run thanks to second-half onslaught in Kosovo”. www.thefa.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  58. ^ Association, The Football. „Young Lions held in Andorra”. www.thefa.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  59. ^ Association, The Football. „England MU21s earn hard-fought win over Turkey”. www.thefa.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  60. ^ „Eddie Nketiah named as England U21 captain despite Arsenal 'frustration'. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  61. ^ „Croatia U21 vs. England U21 - Football Match Report - March 31, 2021 - ESPN”. ESPN.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  62. ^ Eddie Nketiah reacts to breaking goals record 🔥 (на језику: српски), Приступљено 2023-04-19 
  63. ^ „Chelsea beat Arsenal to win Europa League”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  64. ^ „Aubameyang double wins FA Cup for Arsenal”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  65. ^ „Arsenal win Community Shield on penalties”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  66. ^ Mewis, Joe; Kemble, Jamie (2020-07-18). „Full list of Leeds United players who will get Championship winners' medals”. LeedsLive (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 
  67. ^ Association, The Football. „England U21s 2-1 Mexico”. www.thefa.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-19. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]