Пређи на садржај

Корисник:Вукд05/песак2

С Википедије, слободне енциклопедије


Академска нечеститост, академско непоштење и академска превара су термини који представљају било какву акцију ученика која се крши са правилима школе, универзитета или неке друге институције чији је примаран фокус едукација. Дефиниција академске нечеститости је различита у различитим институцијама, и често представља повреду унапред дефинисаних правила понашања, наведених у званичним документима те институције.[1][2][3][4]

Историја[уреди | уреди извор]

Академска нечеститост забележена је још од појаве првих тестова.[5] Научници тврде да је варање било широко распрострањено на Кинеским испитима за рад у државној служби, још пре пар хиљада година, чак и када је варање повлачило смртну казну и за кандидата и за испитивача.[5][6] Често је било распрострањено и давање мита испитивачима, што је забележено у Књизи превара, збирци кратких прича објављеној за време династије Минг.[7]

Први стандарди за цитирање научних радова настали су крајем 19. века, када су у научним круговима почела да се појављују одређена очекивања која су морала бити испоштована при навођењу референци на друге радове.[8] Негде у то време, научници су почели да истражују тему академске нечеститости, схвативши да је варање постало распрострањена појава на колеџима у Сједињеним државама.[9][10] Процењено је да је, на почетку 20. века, око две трећине студената варало у једном тренутку током својих универзитетских студија.[11] Универзитетска братства су често одржавала архиве семинарских радова и есеја, у којима су студенти могли да пронађу одговарајући семинарски рад, написан за потребе предмета пре неколико година и поново га предају, уз минималне измене које су се у неким случајевима састојале само од промене имена аутора.[12]

Данашњица[уреди | уреди извор]

Академска нечеститост нема званично прихваћену дефиницију.[3] Различите образовне институције у различитим деловима света разматрају и реагују на академску нечасност на различите начине. Постоје међународне организације које подржавају студенте, наставнике и особље високошколских установа у дискусијама и разумевању вредности академског интегритета, као што је Међународни центар за академски интегритет (ICAI). Више институција, попут Универзитета у Вотерлуу, Квинс Универзитета, Универзитета Колорадо и Јорк Универзитета, базира своју културу академског интегритета на 6 основних вредности ICAI-ја (искреност, поверење, поштовање, правичност, одговорност и храброст).[13][14][15]

Сједињене Америчке државе[уреди | уреди извор]

У Сједињеним Америчким Државама, једно истраживање је показало да је 20% ученика почело да вара и преписује већ у првом разреду основне школе.[6] Друга истраживања откривају да је међу тренутним ученицима у САД-у, 56% ученика средњих школа и 70% студената варало у једном тренутку током свог образовања.[16] Међутим, студенти нису једини који варају у академском окружењу. Студија међу наставницима у школама Северне Каролине показала је да је 35% испитаника потврдило да су видели своје колеге како варају, најчешће у смислу преправљања оцена својих ученика. Најчешчи разлог за то је чињеница да стандардизовани тестови носе велике последице за наставнике уколико њихови ученици покажу слаб резултат на њима.[17]

Прва научна истраживања о академском непоштењу у високом образовању спроведена 1960-их показала су да је у САД-у, негде између 50% и 70% студената факултета варало барем једном. [18] Док ове стопе варања у САД-у остају стабилне и данас, постоје значајне разлике између различитих школа, зависно о величини, селективности и дисциплинским мерама школе. Генерално, што је школа мања и селективнија самим тим су мање шансе за непоштено добијање оцена. На пример, број студената који су ухваћени у академској превари на малим елитним колеџима слободних вештина често је само 15-20%, док тај проценат на великим државним универзитетима може бити чак 75%.[19] Осим тога, истраживачи су открили да се студенти који похађају школу са кодексом понашања налазе у мање вероватној позицији за варање од студената на школама са другим начинима спровођења академског интегритета.[20] Што се тиче постдипломског образовања, недавно истраживање је открило да је 56% [[МБА]|MBA] студената признало варање, заједно са 54% студената постдипломских студија инжењерства, 48% образовања и 45% права.[21]

Постоји такође и значајна разлика између перцепција студената и стварности њиховог етичког понашања. У истраживању из 2008. године, у којем је учествовало 30.000 средњошколаца, спроведеном од стране Института Џозефсон за етику младих, 62% испитаних ученика рекло је да су "преписали туђи домаћи задатак два или више пута током прошле године.[22] Ипак, на истом истраживању, 92% испитаника је рекло да су "задовољни својом личном етиком и карактером".[22]

Како све више студената похађа курсеве и полаже испите на даљину, постоји широко уврежена перцепција да је лакше варати на таквом курсу него на курсу који се одржава уживо.[23] Штавише, постоје услуге на интернету које нуде израду свих врста домаћих задатака за средње школе и факултете, као и полагање тестова на даљину за студенте универзитета.[24] I док особље школских институција често зна за такве веб-странице, углавном нису успели да сузбију варање у домаћим задацима и у тестовима на даљину, ослањајући се уместо тога на препоруку Математичког удружења Охаја да се барем 80% оцене курсева на даљину изведе из надгледаних тестова.[24] Поред тога, колеџи и универзитети све више користе услуге фирми које нуде надгледање тестова на даљину, како би надгледали десетине хиљада тестова годишње.[25]

Иако истраживања о академском непоштењу у другим земљама нису толико обимна, анегдотални докази сугеришу да би варање могло бити још чешће у земљама попут Јапана.[26]

Аустралија[уреди | уреди извор]

У Аустралији, Агенција за квалитет и стандарде терцијарног образовања бави се академским непоштењем.[27]

Уједињено Краљевство[уреди | уреди извор]

У Уједињеном Краљевству, Агенција за осигурање квалитета одговорна је за осигурање квалитета у високом образовању. Произвела је неколико материјала који се баве овом тематиком, који су првенствено намењени политичарима, радницима у сектору образовања и широј јавности.[28][29]

Канада[уреди | уреди извор]

У Канади, појединачне високошколске установе спречавају академску непоштеност уз помоћ правила и смерница објављених од стране самог универзитета,[3][30] мада истраживање о овој теми заостаје за оним у другим земљама.[31] Истраживања су показала да је проценат академског непоштења у Канади сличан оном у Сједињеним Америчким Државама.[32] [33]

Немачка[уреди | уреди извор]

У Немачкој, велико истраживање је открило да је 75% студената универзитета признало да су спровели барем један од седам типова академског непоштења (као што су плагирање или фалсификовање података) у претходних шест месеци.[34]

Типови[уреди | уреди извор]

Варање[уреди | уреди извор]

Варање се може одвијати у различитим облицима. Један од најчешћих начина су пушкице, као и различити видови комуникације између студената током теста или вежбе. Многе софистициране методе за варање су се равиле током година. Постоје записи студената како крију пушкице у тоалету, ранчевима, у рукавима, дуж својих бутина или у деколтеу. Упркос томе што је комуникација са било ким осим са дежурним професором забрањена, студенти проналазе начин да сигнализирају своје одговоре другима. На пример, ритмичко накашљавање или тапкање оловком по столу могло би бити нека шифра. Неки једноставнији начини би били показивање броја рукама или неким другим покретом тела. У модерном добу, са рапидним развојем технологије преписивање је постало све лакше. Подаци се могу чувати у графичким калкулаторима,пејџерима и другим електронским уређајима. Такође паметни телефони значајно олакшавају комуникацију.[35] Уколико се тест одржава интернационално, специфично у другим временским зонама, онај који полаже тест касније може сазнати питања унапред.[36]

Лажно представљање[уреди | уреди извор]

Лажно представљање је форма варања у којој једна особа ради тест уместо друге особе.[37] [38] [39][40] Битно је напоменути да су обе стране подједнако одгворне, особа која замењује другу особу као и особа која је замењена.[41] Такође, ово се може односити и на присуствовање часу и долазак на интервју у својству неке друге особе. У овом типу академске нечеститости, академски рад је скроз пребачен на другу особу или организацију, обично за новчану надокнаду.[42]

Унајмљивање трећег лица[уреди | уреди извор]

Унајмљивање трећег лица, или варање по уговору, је тип академске нечеститости сличан лажном представљању по томе што постоји треће лице унајмљено од стране ученика да одради посао уместо њега.[43]Други облици су куповина одговора за тест или коришћење услуга компанија специјализованих за израду семинарских радова. Верује се да је број овакве врсте варања кренуо да расте од 2014, али тренутно не постоји доказ за то.[44] Ово је релативно нова врста варања чија је популарност порасла четрдесетих година прошлог века када је примећен нагли пораст огласа који су нудили услуге израде семинарских радова за новац.[45] Овај тренд је наставио да расте током шездестих и седамдесетих година прошлог века.[46] Према једној студији из 2019. године, процењује се да је ова индустрија производи приход од око 100 милиона долара годишње.[47]

Плагијаризам[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Плагијат

Плагијаризам представља ,,коришћење или блиску имитацију језика и мисли другог аутора и представљање њих као сопственог оригиналног рада. [48] У академском контексту, то може варирати од позајмљивања без навођења само једне посебно адекватне фразе, до парафразирања туђе оригиналне идеје без цитирања, па све до екстремног стадијума где је треће лице одрадило цео посао за новац, а њен раде је присвојен као оригиналан.[49]

У Европи се развио модерни концепт плагијаризма као неморалног чина и оригиналности као идеала у 18. веку, док су у претходним вековима аутори и уметници били подстицани да „копирају мајсторе што убедљивије могуће" и „избегавају непотребно измишљање".[50] [51][52][53][54] Ове нове моралне вредности 18. века су институционализоване и спроведене у академским круговима (укључујући академску науку, образовање, инжењеринг итд.) и новинарству, где се сада плагијаризам сматра академском непоштеношћу и кршењем новинарске етике. Сагласно са тим новим идеалима, плагијаризам је почео да резултује озбиљним санкцијама и последицама по каријеру. Међутим, то није случај и у уметности, чија је дугогодишња традиција копирање као фундаментална пракса креативног процеса. Током 21. века, уметници и даље толеришу плагијаризам.[55]

Плагијаризам није кривично дело, али је морално неприхватљив. [50] [56]

Од 2000. године, у јавности је активна дискусија на тему студентског плагијаризма [57], при чему је главно питање ове дискусије било, како најбоље помоћи студентима да разумеју и избегну плагијаризам. С обзиром на озбиљне последице које плагијаризам доноси студентима, постоји већа потреба за информисаношћу о плагијаризму како би се помогло студентима да избегну плагијаризам.[58] Такође, у плагијаризам спада и самоплагијат. Самоплагијат настаје када, на пример,студент преда задатак, есеј или рад који је првобитно био предат за други курс без дозволе свог професора или ментора.[59][60]

Томар и Чан су закључили да су студенти који имају приступ веб сајтовима који генеришу садржај коришћењем вештачке интелигенције као што је ChatGPT склонији плагијаризму и тврдњама да су радови са тих веб сајтова њихови.[61] [62] Због тога што ChatGPT генерише текстове сличне људским, научници очекују пораст варања на универзитетима, где ће студенти на основу извора које им је дао професор генерисати семинарске радове без правилног цитирања.[63] У чланку објављеном на сајту Intelligent.com, др Рони Гладен тврди: У суштини, оригиналност и ригорозност су апсолутно важни. I критичка свест и независно мишљење морају бити подстакнути, и ја ћу снажно бранити те принципе.[64]

Цебријан-Робле је дискутовао о ризицима коришћења алата вештачке интелигенције у академском контексту, као што су потреба за праћењем онлајн активности, као и борба између академске поштености и вештачке интелигенције[65]. Преама истраживању спроведеном на Техничком универзитету Чалмерс, 62 процената студената верује да је коришћење чет ботова током испита варање.[66]

Подмићивање и застрашивање[уреди | уреди извор]

Овај тип академске нечеститости дешава се када нека особа да новац трећем лицу или претњама застраши свог конкурента, како би стекла предност у неком домену академског деловања.

Недоличне научне праксе[уреди | уреди извор]

Недоличне научне праксе укључују фабрикацију и лажно представљање података, као и селективно пријављивање истраживачких података. Ови подаци се обично манипулишу како би подржавале хипотезу те особе. Такође, није добра пракса не давати кредит ауторима и истраживачима када су коришћени резултати њихових истраживања.[41][67]

Злоупотреба поверљивости[уреди | уреди извор]

Злоупотреба поверљивости дешава се када су подаци неког истраживања или научни рад објављени иако то аутор није желео.[68]

Помагање[уреди | уреди извор]

Чин помагања или подстицања других да почине неку врсту академске преваре такође се сматра академском преваром.[41][69]

Сарадња[уреди | уреди извор]

Уколико је на раду наведено име само једне особе, а заправо је он урађен од стране више особа, то се такође сматра академском преваром.

Саботажа[уреди | уреди извор]

У академском контексту, саботажа се дешава када особа поступа са циљем да омете рад друге особа, како је она не би завршила. На пример, уништавање неког уметничког дела,експеримента или дизајна. Недоприношење у тимском раду такође је облик саботаже. Значајни су и скривање или уништавање свима доступним материјала, као што су књиге у библиотеци и преоптерећење и хаковање неког система.[70]

Обмана[уреди | уреди извор]

Обмана обухвата лагање или фалсификовање информација како би се стекла предност у одређеном академском контексту, на пример, забележено је да се студенти често претварају да су болесни како би избегли неки испит.

Додатне референце - ово додај негде тамо где треба[уреди | уреди извор]

https://www.staffs.ac.uk/students/course-administration/academic-policies-and-regulations/types-of-academic-misconduct

https://www.scribbr.com/plagiarism/academic-dishonesty

https://www.niu.edu/academic-integrity/faculty/types/index.shtml

https://students.wlu.ca/academics/academic-integrity/types-of-academic-misconduct.html

Узроци[уреди | уреди извор]

увод треба да се написе

Подстицај за варање[уреди | уреди извор]

овде исто

Демографски и лични узроци[уреди | уреди извор]

Истраживања су показала да постоји значајан број демографских карактеристика које имају утицај на варање,укључујући године, пол и просек оцена. [71] По истраживању спроведеном на више универзитета у САД, старији студенти, жене и студенти који имају више оцене[72] ређе варају, док студенти који похађају више ваннаставних активности то раде чешће. Студенти који похађају ваннаставне активности могу бити мање посвећени студијама, или могу имати мањак времена, што их може потстаћи на варање. Показано је да су млађи студенти склонији варању, једна студија је показала да се највише варања дешава у другој години факултета.[73] Иако је очекивано да количина варања опадне код људи са већом моралном свешћу, један експеримент је показао да нема корелације између тога како је студент урадио тест моралности и вероватноће да тај студент вара на испиту.[74] Такође је показано да одлагање академских обавеза повећава фреквенцију разних облика академске нечеститости. [34]

Раса, националност и класа, имају мало везе са академским непоштењем. Такође не постоји корелација између религиозности особе и њене склоности ка варању. Поређење између студената различитих религија произвело је сличне резултате, иако је студија показала да Јевреји ипак мање варају од чланова других религија.[18] У Сједињеним Америчким државама, демографска карактеристика која је највише повезана са варањем је језик. Студенти који причају енглески као други језик имају већу склоност ка варању, а уз то такође чешће бивају ухваћени него особе који причају енлески као матерњи језик. То се дешава јер они често не желе да преформуишу изворни текст својим речима, плашечи се да ће значење бити изгубљено.[72] На Универзитету у Калифорнији, 10% студената су пореклом ван Сједињених Америчких Држава, међутим они су укључени у 47% случајева варања.[16] НаБританским универзитетима, студенти рођени изван Европске уније, сачињавају 12% студената и укључени су у 35% случајева варања.[75]

Синдром уљеза и недолично понашање су повезани. Студенти који не верују да заслужују да буду тамо где су у смислу академског постигнућа, активно се саботирају да би доказали да не заслужују да буду ту, док студенти који не пате од овог синдрома имају мању склоност ка варању. [76]

Условни узроци(и ово врв може боље да се назове)[уреди | уреди извор]

цоки

Етички узроци[уреди | уреди извор]

Невезано за разлог који наведе неког ученика на варање, пре самог варања он мора да пређе преко своје савести. Ово зависи од тога колико јако неко осуђује варање и које оправдање ученик користи како би побегао од осећаја кривице. Међутим, док је већина ученика научена како је варање погрешно , показано је да у просеку трећина ученика која се снажно противи академском непоштењу, заправо варала. [18] Људи који варају упркос личном неодобравању учествују у нечему званом "неутрализација", у ком ученик рационалише да је варање прихватљиво због одређених околности.[77] Према психолозима који се баве девијантним понашањем, људи који учествују у неутрализацији подржавају норму у питању (ону друштвену норму коју су прекршили), али створе разлог који оправдава кршење те норме у њиховом случају. [73] Неутрализација се дешава пре, током и после самог акта. [19] Истраживачи су пронашли 4 главна типа неутрализације академске нечеститости, које категоризују по оправдању. Порицање одговорности- ученици оптужују друге да су криви или да их је нешто натерало да варају, ово је најчешћа форма оправдања коју користи чак 61% варалица.[78] Осуда осуђивача-овде ученици скрећу кривицу са себе и фокусирају се на осуђивача, често говорећи себи како су професори својим поступцима довели до тога да они варају. Ово је други најчешћи облик који је забележен код 28% варалица.[78] Трећи тип неутрализација је када ученик оправдава варање као чин лојалности према некоме, најчешће својим друговима, и сматра како је та лојалност битнија од тога што врши неморалан поступак. Овај облик користи 6.8% варалица.[78] Четврти тип неутрализације је рационалисање варања чињеницом да оно није никога повредило. Овај тип неутрализације користи 4.2% варалица.[78]

Култулорошка разматрања(ово врв може да се назове боље)(предлог: Становишта културе)[уреди | уреди извор]

цоки

ЦОВИД-19 и академска нечасност[уреди | уреди извор]

цоки

Ефекти и последице[уреди | уреди извор]

цоки

Спречавање[уреди | уреди извор]

Током већег дела историје, професори на универзитетима водили су се доктрином in loco parentis, која им је дозвољавала да се према студентима понашају као њихови родитељи, уз коришћење свих права која би обично припала родитељима.

Кодекси части[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Кодекс понашања

Кодекс части се први пут појавио на Колеџу Вилијама и Мери 1779. године, а затим су сличан кодекс усвојиле школе попут Универзитета у Вирџинији 1850-их и Везлијан универзитета 1893. године. На тим универзитетима,студенти су се, уз сагласност особља факултета, изјаснили да су посвећени идеалима демократије и интегритета људског карактера и тиме створили прве кодексе части.[79]

Кодекс части је изјава која се бави питањима попут варања, крађе и прикривања, коју издаје школа или друга институција, у којој учесници обећавају да ће је се придржавати. Кодекси части су саморегулишући јер под њима студенти морају да пријаве друге студенте који крше кодекс. Нека од питања којима се баве кодекси части су: варање, плагијаризам, коришћење лажних информација, вишеструка предаја истог рада и лажно представљање .

Већина повреда кодекса части на колеџима је везана за варање и плагијаризам, стога неки кодекси части такође укључују смернице или акценте како би се смањили неспоразуми и проблеми. Многи од ових кодекса истичу да студенти треба да разликују шта је заиста њихов рад од туђих идеја. Такође, препоручују да студенти треба тачно да знају шта њихови професори очекују и желе у вези са одређеним задатком.

У традиционалним "школама са кодексом части", постоје часне заклетве, студентски организовани систем части, не-надгледани испити и захтев да се пријаве сумњиви случајеви варања. Неки факултети немају традиционални кодекс части, али обично имају скуп правила или неки текст који дефинише основна права и одговорности свих студената. Ова права укључују поштовање свих студената, професора и особља, као и поштовање туђе имовине. Без обзира на врсту кодекса части који примењују, сви колеџи и универзитети теже да осигурају етично и фер окружење за све студенте.[80]

Мешовити судски одбори  [уреди | уреди извор]

Многи су сумњали у исправност ослањања на апстрактну идеју части како би се спречила академска нечеститост. Ова сумња можда је довела до тога да мање од четвртине америчких универзитета усвоји кодексе части. [18]Осим тога, многи професори нису могли да замисле процес суђења којим управљају само студенти, а који би поштено третирали оптужбе факултета. Као одговор на ове забринутости, средином двадесетог века, многе школе су осмислиле мешовите судске одборе састављене од студената и факултета. Овај тип система академског интегритета био је сличан традиционалном систему контроле факултета јер се ослањао на професоре да открију варање, осим што су у овом систему оптужени студенти довођени пред изабране одборе студената и факултета ради кажњавања. До 1960-их, више од четвртине америчких универзитета усвојило је овај систем мешовитих судских одбора.[18]

Студентска права[уреди | уреди извор]

Почевши од 1960-их, Врховни суд Сједињених Америчких Држава почео је да оспорава доктрину in loco parentis, дајући студентима већу грађанску слободу (Диксон против Алабаме).[81]

Модификовани кодекси части[уреди | уреди извор]

Недавно су Доналд L. Мекејб и Линда Клебе Тревино, два стручњака у области академске нечеститости, предложили нови начин спречавања варања који је примењен у школама попут Универзитета Мериленд. Модификовани кодекси части укључују то да сами студенти воде процес суђења, јасно указујући да је одговорност студената да спрече варање међу собом, али истовремено постоји и надзор током испита, који није замењив заклетвом о добром понашању.[20] Истраживачи који заговарају овај тип кодекса мисле да је уобичајени кодекс части нешто посебно што није примењиво на много школа.[20] Према присталицама овог система, школе са великим бројем студената, слабом заједницом или без историје студентске самоуправе неће моћи подржати пуни кодекс части. Међутим, иако модификовани кодекси части изгледају ефикасније од кодекса понашања који воде факултети или администрација, истраживања показују да школе са модификованим кодексима и даље имају веће стопе варања од школа са пуним кодексима части.[20]

Упоређивање различитих система[уреди | уреди извор]

Истраживања су показала да постоји јака веза између облика система академског интегритета и нивоа варања у школи. Нека истраживања су открила да су студенти који похађају школе са кодексима части мање склони варању од студената који похађају школе са традиционалним правилницима о академској нечеститости. [20]Друго истраживање је показало да само 28% школа са кодексима части има високе нивое варања, док 81% школа са мешовитим судским одборима има високе стопе варања. [18] Док се кодекси понашања који воде факултети обично ослањају на контролу и кажњавање како би одвратили студенте од варања, кодекси части обично се ослањају на развијању части студената и групног притиска вршњака како би спречили академско непоштење.[71]

Проблеми факултета у сузбијању академскокг непоштења[уреди | уреди извор]

Постоје ограничења у ослањању на факултет да контролише академско непоштење. Једно истраживање је открило да је до 21% професора игнорисало барем један очигледан случај варања у својој каријери.(оригиналан 84) Друго истраживање показало је да 40% професора "никада" не пријављује варање, 54% "ретко" пријављује варање, док свега 6% започиње дисциплински поступак у свим случајевима академског непоштења с којима се суоче.[82] Треће истраживање професора је открило да је, иако је 79% њих приметило варање, само 9% казнило студента. [83] Према упутству за професоре о варању, разлози за овај недостатак акције укључују недостатак воље да се посвети време и енергија решавању проблема, страх од освете од стране студената, губитак студената, оптужбе за узнемиравање или дискриминацију, па чак и страх од тужби.(оригиналан 84)

Постоје и други разлози. Неки професори одбијају да пријаве кршења надлежним органима јер сматрају да је казна превише строга.[82] Неки професори можда имају мало мотивације да смање варање на својим курсевима испод нивоа који би иначе био очигледан за спољне посматраче, будући да су оцењени према броју истраживачких радова које објављују [84] и успесима које постижу за факултет, а не према томе колико добро подучавају.(оригиналан 94)

Ироничним схватањем постмодернизма, разлике између кривице и невиности, интегритета и обмане, чине се ирелевантним. Међутим, постоји аргумент да је постмодернизам заправо морални релеватизам, те је стога варање оправдано као валидна академска метода, чак и ако је морално и законски погрешно. Један професор је написао у чланку за The English Journal да када је завирио на ненадгледан тест и видео да се неколико студената међусобно консултује, одлучио да они нису варали, већ су користили неуобичајне технике и заједничко учење да превазиђу препреке које су им задали наставници.[85] Питања културног релативизма такође утиче на ставове професора о варању; стандардна примедба је да „студенти из одређених средњоевропских, азијских и афричких култура не разумеју идеју да се 'власништво' може имати над идејама, јер њихове културе сматрају речи и идеје својином свих, а не појединаца”. (оригинални 95) Још један проблем са одвраћањем од варања који наставници могу имати је да они сматрају да то није њихов посао - аргумент да су "они професори, а не полицајци". [82] Неки професори верују да су плаћени да пружају образовање, и ако студент изгуби то образовање кроз варање, само себе варају за новац који су платили за своје образовање.[16]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бретаг, Трацеy; Махмуд, Саадиа; Wаллаце, Маргарет; Wалкер, Рутх; Јамес, Цолин; Греен, Маргарет; Еаст, Јулианне; МцГоwан, Урсула; Патридге, Лее (2011-12-12). „Цоре елементс оф еxемпларy ацадемиц интегритy полицy ин Аустралиан хигхер едуцатион”. Интернатионал Јоурнал фор Едуцатионал Интегритy (на језику: латиница). 7 (2). ИССН 1833-2595. дои:10.21913/ИЈЕИ.в7и2.759. 
  2. ^ Бретаг, Трацеy, ет ал. "Ацадемиц интегритy стандардс: А прелиминарy аналyсис оф тхе ацадемиц интегритy полициес ат Аустралиан университиес." (2011).
  3. ^ а б в Еатон, Сарах Елаине (2017-08-01). „Цомпаративе Аналyсис оф Институтионал Полицy Дефинитионс оф Плагиарисм: А Пан-Цанадиан Университy Студy”. Интерцханге (на језику: енглески). 48 (3): 271—281. ИССН 1573-1790. дои:10.1007/с10780-017-9300-7. 
  4. ^ Неwстеад, Степхен Е.; Франклyн-Стокес, Арлене; Армстеад, Пеннy (1996). „Индивидуал дифференцес ин студент цхеатинг.”. Јоурнал оф Едуцатионал Псyцхологy (на језику: енглески). 88 (2): 229—241. ИССН 1939-2176. дои:10.1037/0022-0663.88.2.229. 
  5. ^ а б Ланг, Ј.M. (2013). Цхеатинг лессонс: Леарнинг фром ацадемиц дисхонестy. Харвард Университy Пресс.
  6. ^ а б Бусхwаy, Анн; Насх, Wиллиам Р. (1977). „Сцхоол Цхеатинг Бехавиор”. Ревиеw оф Едуцатионал Ресеарцх. 47 (4): 623—632. ИССН 0034-6543. дои:10.2307/1170002. 
  7. ^ Зханг Yингyу (2017). "Тyпе 20: Цорруптион ин Едуцатион". Тхе Боок оф Сwиндлес: Селецтионс фром а Лате Минг Цоллецтион. Транслатед бy Реа, Цхристопхер; Руск, Бруце. Цолумбиа Университy Пресс. пп. 142–163.
  8. ^ Буранен, Лисе; Роy, Алице M.; Лунсфорд, Андреа; Роy, Алице Мyерс, ур. (1999). Перспецтивес он плагиарисм анд интеллецтуал пропертy ин а постмодерн wорлд (на језику: енглески). Албанy, НY: Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. ИСБН 978-0-7914-4080-3. 
  9. ^ Бирд, Цхарлес (1929). „Ан Импровед Метход оф Детецтинг Цхеатинг ин Објецтиве Еxаминатионс”. Тхе Јоурнал оф Едуцатионал Ресеарцх (на језику: енглески). 19 (5): 341—348. ИССН 0022-0671. дои:10.1080/00220671.1929.10879954. 
  10. ^ Цартер Симмонс, Суе (1999). "Цомпетинг Нотионс оф Аутхорсхип: А Хисторицал Лоок ат Студентс анд Теxтбоокс он Плагиарисм анд Цхеатинг". Ин Буранеан, Лисе; Роy, Алице M. (едс.). Перспецтивес он Плагиарисм анд Интеллецтуал Пропертy ин тхе Постмодерн Wорлд. Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. п. 45.
  11. ^ „Псyцхологy Тхроугх Ецологy: Ацадемиц Мотиватион, Морал Аптитудес, анд Цхеатинг Бехавиор ин Миддле анд Хигх Сцхоол Сеттингс” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 04. 2008. г. Приступљено 11. 04. 2008. 
  12. ^ Ставискy, Леонард Прице (1973-09-01). „Терм Папер “Миллс,” Ацадемиц Плагиарисм, анд Стате Регулатион”. Политицал Сциенце Qуартерлy (на језику: енглески). 88 (3): 445—461. ИССН 0032-3195. дои:10.2307/2148993. 
  13. ^ „Интегритy фор Студентс” (на језику: енглески). Университy оф Wатерлоо. 2013-12-06. Приступљено 2021-02-23. 
  14. ^ „Фундаментал Валуес” (на језику: енглески). Интернатионал Центер фор Ацадемиц Интегритy. Приступљено 2021-02-23. 
  15. ^ „Ацадемиц Интегритy” (на језику: енглески). Университy оф Цолорадо. 2023-02-13. Приступљено 2021-02-23. 
  16. ^ а б в Децоо, Wиллфред (2002). Црисис он Цампус: Цонфронтинг Ацадемиц Мисцондуцт. МИТ Пресс. 
  17. ^ Јацоб, Бриан Аарон; Левитт, Стевен D (2003). „Цатцхинг Цхеатинг Теацхерс: Тхе Ресултс оф ан Унусуал Еxперимент ин Имплементинг Тхеорy”. Броокингс-Wхартон Паперс он Урбан Аффаирс (на језику: енглески). 2003 (1): 185—220. ИССН 1533-4449. дои:10.1353/урб.2003.0010. 
  18. ^ а б в г д ђ Боwерс, Wиллиам Ј. (1964). Студент Дисхонестy анд итс Цонтрол ин Цоллегес. Буреау оф Апплиед Социал Ресеарцх, Цолумбиа Университy. 
  19. ^ а б ЛаБефф, Емилy Е.; Цларк, Роберт Е.; Хаинес, Валерие Ј.; Диекхофф, Георге M. (1990). „Ситуатионал Етхицс анд Цоллеге Студент Цхеатинг”. Социологицал Инqуирy (на језику: енглески). 60 (2): 190—198. ИССН 0038-0245. дои:10.1111/ј.1475-682X.1990.тб00138.x. 
  20. ^ а б в г д МцЦабе, Доналд L.; Тревиñо, Линда Клебе; Буттерфиелд, Кеннетх D. (2002-06-01). „Хонор Цодес анд Отхер Цонтеxтуал Инфлуенцес он Ацадемиц Интегритy: А Реплицатион анд Еxтенсион то Модифиед Хонор Цоде Сеттингс”. Ресеарцх ин Хигхер Едуцатион (на језику: енглески). 43 (3): 357—378. ИССН 1573-188X. дои:10.1023/А:1014893102151. 
  21. ^ Попе, Јустин (2007-05-19). „Хигхер едуцатион сеес рисе ин дисхонестy” (на језику: енглески). Ассоциатед Пресс. 
  22. ^ а б „Тхе Етхицс оф Америцан Yоутх: 2008” (ПДФ). Репорт Цард он тхе Етхицс оф Америцан Yоутх. Јосепхсон Институте. Архивирано (ПДФ) из оригинала 16. 6. 2010. г. Приступљено 14. 11. 2012. 
  23. ^ Wатсон, Георге; Соттиле, Јамес (2010-03-15). „Цхеатинг ин тхе Дигитал Аге: До Студентс Цхеат Море ин Онлине Цоурсес?”. Цхеатинг ин тхе Дигитал Аге (на језику: енглески). 13 (1). Приступљено 2. 10. 2017. 
  24. ^ а б Мацлеан, Пхил (јесен 2009). „Цхеатинг гоес хигх тецх” (ПДФ). Охиоматyц Неwс. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2013-11-10. г. 
  25. ^ „Онлине Процторинг Цатцхес Цхеатерс; Раисес Цонцернс”. Онлине Процторинг (на језику: енглески). Инсиде Хигхер Ед. 10. 5. 2017. Приступљено 2. 10. 2017. 
  26. ^ Дрyден, L.M. (1999). „А Дистант Миррор ор Тхроугх тхе Лоокинг Гласс?: Плагиарисм анд Интеллецтуал Пропертy ин Јапанесе Едуцатион”. Ур.: Роy, Алице M. Перспецтивес он Плагиарисм анд Интеллецтуал Пропертy ин тхе Постмодерн Wорлд (на језику: енглески). СУНY Пресс. стр. 75.  |фирст1= захтева |ласт1= у Едиторс лист (помоћ)
  27. ^ Бретаг, Т. (4. 10. 2017). „Гоод Працтице Ноте: Аддрессинг цонтрацт цхеатинг то сафегуард ацадемиц интегритy”. Тертиарy Едуцатион Qуалитy анд Стандардс Агенцy (на језику: енглески). 
  28. ^ „Плагиарисм ин хигхер едуцатион - Цустом ессаy wритинг сервицес: ан еxплоратион анд неxт степс фор тхе УК хигхер едуцатион сецтор” (ПДФ) (на језику: енглески). Qуалитy Ассуранце Агенцy фор Хигхер Едуцатион (УК) (QАА). 2016. Архивирано (ПДФ) из оригинала 2018-12-21. г. Приступљено 2018-11-12. 
  29. ^ „Цонтрацтинг то цхеат ин хигхер едуцатион: Хоw то аддресс цонтрацт цхеатинг, тхе усе оф тхирд-партy сервицес анд ессаy миллс” (ПДФ) (на језику: енглески). Qуалитy Ассуранце Агенцy фор Хигхер Едуцатион (УК) (QАА). октобар 2017. 
  30. ^ МацЛеод, Паул Доуглас (2014-02-05). „Ан Еxплоратион оф Фацултy Аттитудес Тоwард Студент Ацадемиц Дисхонестy ин Селецтед Цанадиан Университиес” (на језику: енглески). дои:10.11575/присм/24891. 
  31. ^ Еатон, Сарах Елаине; Едино, Рацхаел Илех (2018-07-25). „Стренгтхенинг тхе ресеарцх агенда оф едуцатионал интегритy ин Цанада: а ревиеw оф тхе ресеарцх литературе анд цалл то ацтион”. Интернатионал Јоурнал фор Едуцатионал Интегритy (на језику: енглески). 14 (1): 1—21. ИССН 1833-2595. дои:10.1007/с40979-018-0028-7. 
  32. ^ Хугхес, Јулиа M. Цхристенсен; МцЦабе, Доналд L. (2006-12-31). „Ацадемиц Мисцондуцт wитхин Хигхер Едуцатион ин Цанада”. Цанадиан Јоурнал оф Хигхер Едуцатион (на језику: енглески). 36 (2): 1—21. ИССН 2293-6602. дои:10.47678/цјхе.в36и2.183537. 
  33. ^ Хугхес, Јулиа M. Цхристенсен; МцЦабе, Доналд L. (2006-06-30). „Ундерстандинг Ацадемиц Мисцондуцт”. Цанадиан Јоурнал оф Хигхер Едуцатион (на језику: енглески). 36 (1): 49—63. ИССН 2293-6602. дои:10.47678/цјхе.в36и1.183525. 
  34. ^ а б Патрзек, Јустине; Саттлер, Себастиан; ван Веен, Флорис; Грунсцхел, Царола; Фриес, Стефан (2015-07-03). „Инвестигатинг тхе еффецт оф ацадемиц процрастинатион он тхе фреqуенцy анд вариетy оф ацадемиц мисцондуцт: а панел студy”. Студиес ин Хигхер Едуцатион (на језику: енглески). 40 (6): 1014—1029. ИССН 0307-5079. дои:10.1080/03075079.2013.854765. 
  35. ^ Фауцхер, Дина; Цавес, Схарон (2009). „Ацадемиц дисхонестy: Инновативе цхеатинг тецхниqуес анд тхе детецтион анд превентион оф тхем”. Теацхинг анд Леарнинг ин Нурсинг (на језику: енглески). 4 (2): 37—41. ИССН 1557-3087. дои:10.1016/ј.телн.2008.09.003. 
  36. ^ „Цлампдоwн он тимезоне цхеатс”. ББЦ Неwс (на језику: енглески). 2002-01-29. 
  37. ^ „Таугхт Постградуате Фрамеwорк(Парт Б-Доцторате левел)” (на језику: енглески). јун 2008. Архивирано из оригинала 2012-05-18. г. 
  38. ^ „Ацадемиц Мисцондуцт”. Университy оф Единбургх (на језику: енглески). 8. 5. 2015. Архивирано из оригинала 16. 9. 2010. г. 
  39. ^ „Ацадемиц цондуцт ин ассессмент”. Университy оф Отаго (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 2. 2013. г. 
  40. ^ „Плагиарисм”. Университy оф Суссеx (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 12. 2005. г. 
  41. ^ а б в „Ацадемиц Хонестy, Сенате Полицy он Сецретариат Полицес”. сецретариат-полиицес.инфо.yорку.ца. Приступљено 2021-02-23. 
  42. ^ „Неwслеттер Фалл 09” (ПДФ). Охyоматиц Неwс (на језику: енглески). 2009. Архивирано (ПДФ) из оригинала 2013-11-10. г. 
  43. ^ Цларке, Роберт; Ланцастер, Тхомас (2006). „Елиминатинг тхе суцессор то плагиарисм? Идентyфyинг тхе усаге оф цонтрацтинг цхеатинг ситес”. Цонтрацт Цхеатинг Ресеарцх (на језику: енглески). 
  44. ^ Неwтон, Пхилип M (2018). „Хоw Цоммон ис Цоммерциал Цонтрацт Цхеатинг ин Хигхер Едуцатион анд ис ит инцреасинг? А Сyстематyц Реwиев”. Фронтиерс ин Едуцатион (на језику: енглески). 
  45. ^ Исон, Давид (2020-06-01). „Детецтион оф Онлине Цонтрацт Цхеатинг Тхроугх Стyлометрy: А Пилот Студy”. Онлине Леарнинг (на језику: енглески). 24 (2). ИССН 2472-5730. дои:10.24059/ољ.в24и2.2096. 
  46. ^ Wхите, Ј.L. (2016). "Схадоw Сцхоларс анд тхе Рисе оф тхе Диссертатион Сервице Индустрy: Цан Wе Маинтаин Ацадемиц Интегритy?". Јоурнал оф Ресеарцх Працтице. 12 (1): 1–9.
  47. ^ Ланцастер, Тхомас (2018-01-01). „Профилинг тхе интернатионал ацадемиц гхост wритерс wхо аре провидинг лоw-цост ессаyс анд ассигнментс фор тхе цонтрацт цхеатинг индустрy”. Јоурнал оф Информатион, Цоммуницатион анд Етхицс ин Социетy (на језику: енглески). 17 (1): 72—86. ИССН 1477-996X. дои:10.1108/ЈИЦЕС-04-2018-0040. 
  48. ^ Степцхyсхyн, Вера; Нелсон, Роберт С (2007). Либрарy плагиарисм полицес (на језику: енглески). Ассоциатион оф Цоллеге & Ресеарцх Либрариес. стр. 65. ИСБН 978-0-8389-8416-1. 
  49. ^ Пеннyцоок, Аластаир (1996). „Борроwинг Отхерс' Wордс: Теxт, Оwнерсхип, Меморy, анд Плагиарисм”. ТЕСОЛ Qуартерлy (на језику: енглески). 30 (2): 201—230. ИССН 0039-8322. дои:10.2307/3588141. 
  50. ^ а б Лyнцх, Јацк (2002—2003). „Тхе Перфецтлy Аццептабле Працтице оф Литерарy Тхефт: Плагиарисм, Цопyригхт, анд тхе Еигхтеентх Центурy”. Цолониал Wиллиамсбург: Тхе Јоурнал оф тхе Цолониал Wиллиамсбург Фоундатион. 24: 51—54. 
  51. ^ Wилл, Фредериц (1963). „Ревиеw: Публица Материес Ревиеwед Wорк: Тхе Цлуб оф Херцулес: Студиес ин тхе Цлассицал Бацкгроунд оф Парадисе Лост бy Давис П. Хардинг”. Арион: А Јоурнал оф Хуманитиес анд тхе Цлассицс (на језику: енглески). 2: 131—142. 
  52. ^ „Интродуцтион то тхе Цомедy оф Еррорс”. Тхе РСЦ Схакеспеаре - Wиллиам Схакеспеаре Цомплете Wоркс (на језику: енглески). Роyал Схакеспеаре Цомпанy. 2007. стр. 215. „...wхиле wе апплауд дифференце, Схакеспеаре'с фирст аудиенцес фавоуред ликенесс: а wорк wас гоод нот бецаусе ит wас оригинал, бут бецаусе ит ресемблед ан адмиред цлассицал еxемплар, wхицх ин тхе цасе оф цомедy меант а плаy бy Теренце ор Плаутус...” 
  53. ^ Линдеy, Алеxандер (1952). Плагиарисм анд Оригиналитy (на језику: енглески). Харпер. ИСБН 9780598777218. 
  54. ^ Yоунг, Едwард (1759). Цоњецтурес он Оригинал Цомпоситион (на језику: енглески). 
  55. ^ Алфреy, Пенелопе. „Петрарцх'с Апес: Оригиналитy, Плагиарисм анд Цопyригхт Принциплес wитхин Висуал Цултуре” (на језику: енглески). МИТ Цоммуницатионс Форум. 
  56. ^ Греен, Стуарт П. (2002—2003). „Плагиарисм, Нормс, анд тхе Лимитс оф Тхефт Лаw: Соме Обсерватионс он тхе Усе оф Цриминал Санцтионс ин Енфорцинг Интеллецтуал Пропертy Ригхтс” (ПДФ). Хастингс Лаw Јоурнал (на језику: енглески). 54: 167—242. Архивирано из оригинала (ПДФ) 7. 8. 2013. г. Приступљено 8. 8. 2013. 
  57. ^ Раналд Мацдоналд; Јуде Царролл (2006). „Плагиарисм—а цомплеx иссуе реqуиринг а холистиц институтионал аппроацх, Ассессмент & Евалуатион ин Хигхер Едуцатион”. Ассессмент & Евалуатион ин Хигхер Едуцатион (на језику: енглески). 31 (2): 233—245. дои:10.1080/02602930500262536. 
  58. ^ Давис, Марy; Царролл, Јуде (2009-12-12). „Формативе феедбацк wитхин плагиарисм едуцатион: Ис тхере а роле фор теxт-матцхинг софтwаре?”. Интернатионал Јоурнал фор Едуцатионал Интегритy (на језику: енглески). 5 (2). ИССН 1833-2595. дои:10.21913/ИЈЕИ.в5и2.614. 
  59. ^ Хорбацх, С.П.Ј.M.(Серге); Халффман, W.(Wиллем) (март 2019). „Тхе еxтент анд цаусес оф ацадемиц теxт рецyцлинг ор ‘селф-плагиарисм’”. Ресеарцх Полицy (на језику: енглески). 48 (2): 492—502. ИССН 0048-7333. дои:10.1016/ј.респол.2017.09.004. 
  60. ^ „Ацадемиц Мисцондуцт Дефинед”. студентс.wлу.ца (на језику: енглески). Wилфрид Лауриер Университy. Приступљено 2021-02-23. 
  61. ^ Цхан, Цецилиа Ка Yук (2023-07-07). „А цомпрехенсиве АИ полицy едуцатион фрамеwорк фор университy теацхинг анд леарнинг”. Интернатионал Јоурнал оф Едуцатионал Тецхнологy ин Хигхер Едуцатион (на језику: енглески). 20 (1): 38. ИССН 2365-9440. дои:10.1186/с41239-023-00408-3. 
  62. ^ Гриффитхс, Др Паул; Кабир, Др Митт Ноwсхаде (2019-10-31). ЕЦИАИР 2019 Еуропеан Цонференце он тхе Импацт оф Артифициал Интеллигенце анд Роботицс (на језику: енглески). Ацадемиц Цонференцес анд публисхинг лимитед. ИСБН 978-1-912764-44-0. 
  63. ^ Ибрахим, Карим (2023-10-16). „Усинг АИ-басед детецторс то цонтрол АИ-ассистед плагиарисм ин ЕСЛ wритинг: “Тхе Терминатор Версус тхе Мацхинес””. Лангуаге Тестинг ин Асиа (на језику: енглески). 13 (1): 46. ИССН 2229-0443. дои:10.1186/с40468-023-00260-2. 
  64. ^ „Неарлy 1 ин 3 Цоллеге Студентс Хаве Усед ЦхатГПТ он Wриттен Ассигнментс”. Интеллигент (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-04. 
  65. ^ Цебриáн-Роблес, Виолета; Руíз-Реy, Францисцо Јосé; Рапосо-Ривас, Мануела; Цебриáн-де-ла-Серна, Мануел (септембар 2023). „Импацт оф Дигитал Цонтеxтс ин тхе Траининг оф Университy Едуцатион Студентс”. Едуцатион Сциенцес (на језику: енглески). 13 (9): 923. ИССН 2227-7102. дои:10.3390/едуцсци13090923. 
  66. ^ „Студентс поситиве тоwардс АИ, бут унцертаин абоут wхат цоунтс ас цхеатинг”. СциенцеДаилy (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-04. 
  67. ^ „Ацадемиц регулатион 14 - Отхер импортант информатион”. Администратион анд Говернанце (на језику: енглески). Университy оф Оттаwа. Приступљено 2021-03-10. 
  68. ^ „Ацадемиц Хонестy, Сенате Полицy он Сецретариат Полициес”. сецретариат-полициес.инфо.yорку.ца (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-01. 
  69. ^ Wоодлеy, Цхрис. „Ацадемиц Интегритy: Аидинг, Абеттинг & Унсцхоларлy Бехавиоур”. либ.цонестогац.он.ца (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-23. 
  70. ^ „Саботаге” (на језику: енглески). Нортхерн Иллиноис Университy. Приступљено 2022-08-24. 
  71. ^ а б МцЦабе, Доналд L.; Тревино, Линда Клебе (1997-06-01). „Индивидуал анд Цонтеxтуал Инфлуенцес он Ацадемиц Дисхонестy: А Мултицампус Инвестигатион”. Ресеарцх ин Хигхер Едуцатион (на језику: енглески). 38 (3): 379—396. ИССН 1573-188X. дои:10.1023/А:1024954224675. 
  72. ^ а б Царролл, Јуде (2002). А Хандбоок фор Детерринг Плагиарисм ин Хигхер Едуцатион. Тхе Оxфорд Центре фор Стафф анд Леарнинг Девелопмент. 
  73. ^ а б Смитх, Кеннетх Ј.; Давy, Јеанетте А.; Еастерлинг, Деббие (2004-03-01). „Ан Еxаминатион оф Цхеатинг анд итс Антецедентс Амонг Маркетинг анд Манагемент Мајорс”. Јоурнал оф Бусинесс Етхицс (на језику: енглески). 50 (1): 63—80. ИССН 1573-0697. дои:10.1023/Б:БУСИ.0000020876.72462.3ф. 
  74. ^ Wест, Тим; Равенсцрофт, Суе; Схрадер, Цхарлес (2004-10-01). „Цхеатинг анд Морал Јудгмент ин тхе Цоллеге Цлассроом: А Натурал Еxперимент”. Јоурнал оф Бусинесс Етхицс (на језику: енглески). 54 (2): 173—183. ИССН 1573-0697. дои:10.1007/с10551-004-9463-x. 
  75. ^ „Университиес цатцх алмост 50,000 студент цхеатс”. Тхе Гуардиан (на језику: енглески). 2. 1. 2016. Приступљено 9. 1. 2016. 
  76. ^ Феррари, Јосепх Р.; Тхомпсон, Тед (јануар 2006). „Импостор феарс: Линкс wитх селф-пресентатионал цонцернс анд селф-хандицаппинг бехавиоурс”. Персоналитy анд Индивидуал Дифференцес (на језику: енглески). 40 (2): 341—352. ИССН 0191-8869. дои:10.1016/ј.паид.2005.07.012. 
  77. ^ Бернарди, Рицхард А.; Метзгер, Рене L.; Сцофиелд Бруно, Рyанн Г.; Wаде Хоогкамп, Мариса А.; Реyес, Лиллиан Е.; Барнабy, Гарy Х. (2004-04-01). „Еxамининг тхе Децисион Процесс оф Студентс' Цхеатинг Бехавиор: Ан Емпирицал Студy”. Јоурнал оф Бусинесс Етхицс (на језику: енглески). 50 (4): 397—414. ИССН 1573-0697. дои:10.1023/Б:БУСИ.0000025039.47788.ц2. 
  78. ^ а б в г МцЦабе, Доналд L. (1992). „Тхе Инфлуенце оф Ситуатионал Етхицс он Цхеатинг Амонг Цоллеге Студентс*”. Социологицал Инqуирy (на језику: енглески). 62 (3): 365—374. ИССН 0038-0245. дои:10.1111/ј.1475-682X.1992.тб00287.x. 
  79. ^ Геигер, Јосепх Роy (1922). „Тхе Хонор Сyстем ин Цоллегес”. Тхе Интернатионал Јоурнал оф Етхицс (на језику: енглески). 32 (4): 398—409. ИССН 1526-422X. дои:10.1086/интејетхи.32.4.2377554. 
  80. ^ МцЦабе, Доналд L.; Клебе Тревино, Линда; Буттерфиелд, Кеннетх D. (1999). „Ацадемиц Интегритy ин Хонор Цоде анд Нон-Хонор Цоде Енвиронментс: А Qуалитативе Инвестигатион”. Тхе Јоурнал оф Хигхер Едуцатион (на језику: енглески). 70: 213. 
  81. ^ Хардy, Рицхард Ј.; Бургх, Давид (1981). „Wхат Политицал Сциенце Профессорс Схоулд Кноw ин Деалинг wитх Ацадемиц Дисхонестy”. Теацхинг Политицал Сциенце (на језику: енглески). 9 (1): 5—14. ИССН 0092-2013. дои:10.1080/00922013.1981.10745029. 
  82. ^ а б в „Wхy Профессорс Дон'т До Море то Стоп Студентс Wхо Цхеат”. Тхе Цхроницле оф Хигхер Едуцатион. 1999-01-22. Приступљено 2022-08-24. 
  83. ^ МцЦабе, Доналд L.; Буттерфиелд, Кеннетх D.; Тревиñо, Линда Клебе (2003-06-01). „Фацултy анд Ацадемиц Интегритy: Тхе Инфлуенце оф Цуррент Хонор Цодес анд Паст Хонор Цоде Еxпериенцес”. Ресеарцх ин Хигхер Едуцатион (на језику: енглески). 44 (3): 367—385. ИССН 1573-188X. дои:10.1023/А:1023033916853. 
  84. ^ „2014 Репорт он Ацадемиц Цондуцт” (на језику: енглески). Ерасмус Университy. Архивирано из оригинала 11. 9. 2014. г. Приступљено 10. 9. 2014. 
  85. ^ Давис, Кевин (1992). „Студент Цхеатинг: А Дефенсиве Ессаy”. Тхе Енглисх Јоурнал (на језику: енглески). 81 (6): 72—74. ИССН 0013-8274. дои:10.2307/820139. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Vukd05/песак2&oldid=27729392”