Коста Ђорђевић
Коста Ђорђевић | |
---|---|
![]() Коста Ђорђевић | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 31. јул 1885. |
Место рођења | Шабац, Краљевина Србија |
Датум смрти | 30. јун 1959.73 год.) ( |
Место смрти | Београд, ФНРЈ |
Образовање | Војна академија |
Војна каријера | |
Војска | Војска Краљевине Србије Југословенска војска |
Чин | ![]() ![]() |
Јединица | Дринска дивизија |
Учешће у ратовима | Балкански ратови Први светски рат Други светски рат |
Одликовања | Краљевски орден Карађорђеве звезде са мачевима IV реда Краљевски орден Белог орла са мачевима IV реда Ратни крст (Грчка) Медаља за храброст |
Коста Ђорђевић (Шабац, 31. јул 1885 – Београд, 30. јун 1959) био је официр, дивизијски генерал, командант и војни писац.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је од мајке Наталије и оца Радојице.[1]
Основну школу и шест разреда гимназије завршио у родном граду. Као питомац 36. класе Ниже (1903—1907[2]) и 22. класе Више школе (1920—1922[2]) завршио је на Војној академији у Београду.[1]
Био је командир Митраљеског одељења 17. пешадијског пука на почетку Балканских ратова. Био је командир IV чете IV батаљона истог пука.[1] Учестовавао је у Кумановској, Битољској и Брегалничкој бици.[2]
На почетку Првог светског рата лечен је у Ваљевској болници, а потом био командир Митраљеског одељења у Моравској дивизији 1. позива и командир Митраљеске чете у Вардарској (Југословенској) дивизији.[1]
Након рата се налазио на више значајних дужности. Поред осталог је био помоћник начелника штаба Дринске дивизијске области, командант 2. и 3. батаљона 5. пешадијског пука Краља Милана, командант 5. пешадијског пука Краља Милана и вршилац дужности команданта и командант Дринске дивизијске области у Ваљеву (1939—1941).[1] Године 1927. је унапређен у пуковника, 1935. у пешадијског бригадног генерала, а 1940 у дивизијског генерала.[2]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/4/40/%D0%94%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A6%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86%2C_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%9B_%D0%B8_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B_%D1%81_%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B8.jpeg/220px-thumbnail.jpeg)
Од 1924. био је био професор Војне географије на Војној академији.[2] Такође је активно је учествовао у друштвеном животу Ваљева. Децембра 1931. године је изабран за председника Стрељачке дружине Илија Бирчанин у Ваљеву.
Марта 1941. са прозора зграде Команде Дринске дивизије, поручио је грађанима Ваљева да се ће се војска одупрети немачкој сили.[1] У Априлском рату је заробљен као командант Дринске дивизије,[1] у долини Јужне Мораве.[2]
Након повратка из заробљеништва, пензионисан је 1. јула 1945. године.[1]
Дела[уреди | уреди извор]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Spomen-plo%C4%8Da_Koste_%C4%90or%C4%91evi%C4%87a%2C_Arkade%2C_Novo_groblje.jpg/150px-Spomen-plo%C4%8Da_Koste_%C4%90or%C4%91evi%C4%87a%2C_Arkade%2C_Novo_groblje.jpg)
Као професор на Војној академији је објавио више уџбеника[3]:
- „Географија” (1934)
- „Војна географија, Основни део Балканског полуострва, Краљевине Југославије, Арбаније, Грчке, Бугарске, Румуније, Мађарске, Аустрије и Италије” (1935)
- „Одредска бојна гађања” (1938)
Одликовања[уреди | уреди извор]
Одликован је Карађорђевом звездом са мачевима IV реда, Орденом белог орла са мачевима IV реда, грчким Ратним крстом, медаљама за храброст[потребна одредница] и са више мирнодопских одликовања.[3]
Породица[уреди | уреди извор]
Његов брат Александар, по занимању правник, је погинуо 1913. године, а брат Милорад (1896—1943) је био вицегувернер Народне банке и министар финансија.[3] Са Станом, кћерком Михаила Стошића, марвеног трговца из Врања се оженио 1909. године. По други пут се оженио 1919. године, Зорком (1893—1982), ћерком Милана Зарића, професора Ваљевске гимназије.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Радојчић, Милорад (2014). Томић, Алекса, ур. Бесмртни ратници ваљевског крај у ратовима 1912-1918. : витезови Карађорђеве звезде (PDF). Ваљево: Међуопштински историјски архив Ваљево. ISBN 978-86-80613-17-8. Приступљено 18. 12. 2018.
- Бјелајац, Миле (2007). Попов, Чедомир, ур. Српски биографски речник, књига 3, Д-З. Нови Сад: Матица српска. ISBN 978-86-7946-149-0.