Коста Ђорђевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Коста Ђорђевић
Датум рођења(1885-07-31)31. јул 1885.
Место рођењаШабац
  Краљевина Србија
Датум смрти30. јун 1959.(1959-06-30) (73 год.)
Место смртиБеоград
  ФНРЈ

Коста Ђорђевић (Шабац, 31. јул 1885Београд, 30. јун 1959) је био официр, дивизијски генерал, командант и војни писац.[1]

Биографија[уреди]

Рођен је од мајке Наталије и оца Радојице.[1]

Основну школу и шест разреда гимназије завршио у родном граду. Као питомац 36. класе Ниже (1903—1907[2]) и 22. класе Више школе (1920—1922[2]) завршио је на Војној академији у Београду.[1]

Био је командир Митраљеског одељења 17. пешадијског пука на почетку Балканских ратова. Био је командир IV чете IV батаљона истог пука.[1] Учестовавао је у Кумановској, Битољској и Брегалничкој бици.[2]

На почетку Првог светског рата лечен је у Ваљевској болници, а потом био командир Митраљеског одељења у Моравској дивизији 1. позива и командир Митраљеске чете у Вардарској (Југословенској) дивизији.[1] Након рата се налазио на више значајних дужности. Поред осталог је био помоћник начелника штаба Дринске дивизијске области, командант 2. и 3. батаљона 5. пешадијског пука Краља Милана, командант 5. пешадијског пука Краља Милана и вршилац дужности команданта и командант Дринске дивизијске области у Ваљеву (1939—1941).[1] Од 1924. био је био професор Војне географије. на Војној академији.[2]

Године 1927. је унапређен у пуковника, 1935. у пешадијског бригадног генерала, а 1940 у дивизијског генерала.[2] Такође је активно је учествовао у друштвеном животу Ваљева. Децембра 1931. године је изабран за председника Стрељачке дружине Илија Бирчанин у Ваљеву. Марта 1941. са прозора зграде Команде Дринске дивизије, поручио је грађанима Ваљева да се ће се војска одупрети немачкој сили.[1] У Априлском рату је заробљен, као командант Дринске дивизије,[1] у долини Јужне Мораве.[2]

Када се вратио из заробљеништва је пензионисан 1. јула 1945. године.[1]

Дела[уреди]

Као професор на Војној академији је објавио више уџбеника[3]:

  • „Географија” (1934)
  • „Војна географија, Основни део Балканског полуострва, Краљевине Југославије, Арбаније, Грчке, Бугарске, Румуније, Мађарске, Аустрије и Италије” (1935)
  • „Одредска бојна гађања” (1938)

Одликовања[уреди]

Одликован је Карађорђевом звездом са мачевима IV реда, Орденом белог орла са мачевима IV реда, грчким Ратним крстом, медаљама за храброст[потребна одредница] и са више мирнодопских одликовања.[3]

Породица[уреди]

Његов брат Александар, по занимању правник, је погинуо 1913. године, а брат Милорад (1896—1943) је био вицегувернер Народне банке и министар финансија.[3] Са Станом, кћерком Михаила Стошића, марвеног трговца из Врања се оженио 1909. године. По други пут се оженио 1919. године, Зорком (1893—1982), ћерком Милана Зарића, професора Ваљевске гимназије.[3]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Радојчић 2014, стр. 150.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Бјелајац 2007, стр. 599.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Радојчић 2014, стр. 151.

Литература[уреди]