Коста Ђорђевић
| Коста Ђорђевић | |
|---|---|
 Коста Ђорђевић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 31. јул 1885. |
| Место рођења | Шабац, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 30. јун 1959. (73 год.) |
| Место смрти | Београд, ФНРЈ |
| Образовање | Војна академија |
| Војна каријера | |
| Војска | Војска Краљевине Србије Југословенска војска |
| Чин |   Дивизијски генерал |
| Јединица | Дринска дивизија |
| Учешће у ратовима | Балкански ратови Први светски рат Други светски рат |
| Одликовања | Краљевски орден Карађорђеве звезде са мачевима IV реда Краљевски орден Белог орла са мачевима IV реда Ратни крст (Грчка) Медаља за храброст |
Коста Ђорђевић (Шабац, 31. јул 1885 – Београд, 30. јун 1959) био је официр, дивизијски генерал, командант и војни писац.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је од мајке Наталије и оца Радојице.[1]
Основну школу и шест разреда гимназије завршио у родном граду. Као питомац 36. класе Ниже (1903—1907[2]) и 22. класе Више школе (1920—1922[2]) завршио је на Војној академији у Београду.[1]
Био је командир Митраљеског одељења 17. пешадијског пука на почетку Балканских ратова. Био је командир IV чете IV батаљона истог пука.[1] Учествовао је у Кумановској, Битољској и Брегалничкој бици.[2]
На почетку Првог светског рата лечен је у Ваљевској болници, а потом био командир Митраљеског одељења у Моравској дивизији 1. позива и командир Митраљеске чете у Вардарској (Југословенској) дивизији.[1]
Након рата се налазио на више значајних дужности. Поред осталог је био помоћник начелника штаба Дринске дивизијске области, командант 2. и 3. батаљона 5. пешадијског пука Краља Милана, командант 5. пешадијског пука Краља Милана и вршилац дужности команданта и командант Дринске дивизијске области у Ваљеву (1939—1941).[1] Године 1927. је унапређен у пуковника, 1935. у пешадијског бригадног генерала, а 1940 у дивизијског генерала.[2]
Од 1924. био је био професор Војне географије на Војној академији.[2] Такође је активно учествовао у друштвеном животу Ваљева. Децембра 1931. године је изабран за председника Стрељачке дружине Илија Бирчанин у Ваљеву.
Марта 1941. са прозора зграде Команде Дринске дивизије, поручио је грађанима Ваљева да се ће се војска одупрети немачкој сили.[1] У Априлском рату је заробљен као командант Дринске дивизије,[1] у долини Јужне Мораве.[2]
Након повратка из заробљеништва, пензионисан је 1. јула 1945. године.[1]
Дела
[уреди | уреди извор]
Као професор на Војној академији је објавио више уџбеника[3]:
- „Географија” (1934)
- „Војна географија, Основни део Балканског полуострва, Краљевине Југославије, Арбаније, Грчке, Бугарске, Румуније, Мађарске, Аустрије и Италије” (1935)
- „Одредска бојна гађања” (1938)
Одликовања
[уреди | уреди извор]Одликован је Карађорђевом звездом са мачевима IV реда, Орденом белог орла са мачевима IV реда, грчким Ратним крстом, медаљама за храброст[потребна одредница] и са више мирнодопских одликовања.[3]
Породица
[уреди | уреди извор]Његов брат Александар, по занимању правник, је погинуо 1913. године, а брат Милорад (1896—1943) је био вицегувернер Народне банке и министар финансија.[3]
Са Станом, кћерком Михаила Стошића, марвеног трговца из Врања се оженио 1909. године. По други пут се оженио 1919. године, Зорком (1893—1982), ћерком Милана Зарића, професора Ваљевске гимназије.[3] Њихова кћи Надежда удата Коцић (1923-1993) је била позната пијанисткиња. [4] Друге две кћери су умрле у раном детињству.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Бјелајац, Миле (2007). Попов, Чедомир, ур. Српски биографски речник, књига 3, Д-З. Нови Сад: Матица српска. ISBN 978-86-7946-149-0.
- Радојчић, Милорад (2014). Томић, Алекса, ур. Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918. Витезови Карађорђеве звезде (PDF). Ваљево: Међуопштински историјски архив Ваљево. ISBN 978-86-80613-17-8. Приступљено 18. 12. 2018.
