Пређи на садржај

ЛРСВМ Морава

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Морава (вишезначна одредница).
ЛРСВМ

Возило „Морава“.

Класификација Лансер ракета самоходни вишецевни
Шасија ФАП 1118 4х4
Историја
Земља развоја Србија Србија
Конструктор Војнотехнички институт (лансер)
Произвођач ИМК 14. октобар Крушевац
Период развоја средина 2010—2013
Период производње 2011— до данас
Период употребе 2014 — до данас
Број произведених јединица више од 30 ком.
Димензије
Тежина у борбеном положају 8 600 кг
Дужина у маршевом положају 6400 мм
Ширина у маршевом положају 2500 мм
Висина у маршевом положају 3200 мм
Клиренс 375 мм
Наоружање
Калибар 107 мм,
122 мм,
128 мм
Број цеви 12/16/25 (зависно од калибра ракете)
Минимални домет паљбе 1600 м
Максимални домет паљбе 40 000 м
Ударна површина 32 000 м² (једним плотуном)
Максимални угао гађања 55° по вертикали
360° по хоризонтали
Нишански уређај аутоматизован
Посада 3 људи.
Прелазак система из маршевог у борбени положај 45 с
Трајање плотуна 15-25 с (зависно од типа ракете)
Потребно време за напуштање ватреног положаја након плотуна 30 с
Погон
Тип мотора Мерцедес-Бенц ОМ 904 ЛА, ЕУ3, 4.250 цм3
Снага мотора 174 КС
Максимална брзина на аутопуту 80 км/ч
Досег возила 1000 км
Врста погонског система на точковима 4×4

ЛРСВМ Морава (Лансер ракета самоходни вишецевни модуларни) је прототип самоходног модуларног вишецевног лансера ракета на чијем развоју Војно-технички институт ради од 2011. године. Пројектован као модуларна, лака и универзална платформа возила на којој је могуће поставити засебно или комбиновано лансере 128 мм М-63 Пламен, 128 мм M-77 Огањ и 122 ммм „Град" и испаљивати невођене ракете „Пламен С" домета 12,6 км, „М-77 Огањ" домета 21 км и 122 мм „Град 2000" домета 40 км користећи аутономни ИНС (инерциони навигациони систем). Након успешног преноса технологије производње и сарадње са партнерима из УАЕ којима је помогао у развоју њиховог ВБР-а, базираном на Нимр платформи возила, ВТИ је завршио израду новог универзалног модуларног домаћег ББР-а под називом „Морава".

Опис

[уреди | уреди извор]

Ракетни систем Морава је заснован на унапређеној верзији камиона ФАП 1118, са погоном четири пута четири који му обезбеђује добру тактичку мобилност. Опремљен је са два контејнера који садрже од 12 до16 лансирних цеви, које могу испаљивати све тренутно постојеће ракете система, Пламен, Огањ и Град, укључујући високо експлозивне парчадне, запаљиве, термобаричне, као и саће опремљено са против-пешадијским и против-тенковским минама. Поседује могућност да комбинује два различита модула, као на пример један контејнер са Пламен-А и други контејнер са Град ракетама који му дају јединствене способности за напад на блиске као и на удаљене циљеве у исто време.

Домети и правац система за корекцију ватре омогућује бољу прецизност у односу на своје претходнике. Морава може испаљивати појединачно ракету, делимични контингент или цео плотун, који може својим ударом покрити површину од 32 хектара. Овај ракетни систем опремљен је комплетним системом за контролу нишањења циљева. Лансирно возило је опремљено невођеним навигационим системом (Инерционим, како не би зависио ГПС-а), такође поседује и ГПС систем навођења уз то садржи и прецизни енкодер за аутоматско позиционирање. Возило поседује балистички рачунар са могућношћу аутоматског и ручног уношења података и борбених елемената које прорачунава. Ракете се лансирају директно из кабине, или са удаљености од возила. Ракетни систем може појединачно испаљивати ракете или пун плотун одједном. Трочлана посада оспособљава овај систем за паљбу у року од 45 секунди. Способан је да после гађања напусти борбени положај за свега 30 секунди.

Лансирно возило Морава се допуњује у року од 5 минута а трајање пуног плотуна износи од 15 до 25 секунди у зависности од типа ракета.[1] Док је у покрету, ракетни систем је прекривен заштитним хидрауличним системом платнене покривке (прва таква камуфлажна покривка у свету примењена је на системи М-77 Огањ) која га чини тешким за откривање, док возило изгледа као лаки камиони слично камионима за комуналне потребе. Такође штити лансер од штетних временских услова.

Ракете

[уреди | уреди извор]

Постоји неколико домаћих модела ракета, у оквиру тих модела постоји неколико типова (са различитим бојевим главама или осигурачима). Поред тога поседује могућност да користи све моделе ракета Град 122 mm свих произвођача у свету, а такође и нове ракете система Огањ са проширеним дометом до 30 km које ће користити инерцијални систем навођења ватре да би постигле бољи прорачун мете и која је већ спремна за серијску производњу. Такође, у последњој фази развоја налази се нова ракета домета 50 km.[2]

Ракета Број цеви у лансирном контејнеру Максимални домет Калибар ракете
Модел По контејнеру Km mm
Пламен A 16 8.6 128
Пламен Д 16 12.6 128
Огањ M77 12 22.5 128
Огањ ЕР[3] 12 30 128
Град 12 35 122
Г-2000[4] 12 40 122
Едепро 107 25 11 107

Корисници

[уреди | уреди извор]
  • Уједињени Арапски Емирати УАЕ - Испоручен 31 систем у 2015[5]
  •  Либија- 4 или више система предато Либијској Националној Армији од стране УАЕ.[6]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „LRSVM Selfpropelled Multitube Modular Rocket Launcher”. VTI - Military Technical Institute. Приступљено 24. 6. 2013. 
  2. ^ Fotografija0335 :: Mycity-Military.com
  3. ^ „Najdi.si - vstopna točka v slovenski splet[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 27. 03. 2022. г. Приступљено 04. 11. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  4. ^ „GM-2000”. Архивирано из оригинала 11. 12. 2013. г. Приступљено 4. 11. 2015. 
  5. ^ „Gašić u FAP-u: Pitajte Sertića za SISU”. 30. 11. 2015. 
  6. ^ „MORAVA STIGLA U LIBIJU: Maršal Haftar u ruke dobio srpsko smrtonosno oružje da zaustavi džihadiste! VIDEO”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-11-30. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ЛРСВМ_Морава&oldid=28848766”