Леополд II, цар Светог римског царства

Леополд II
Леополд II као цар Светог римског царства
Лични подаци
Датум рођења	(1747-05-05)5. мај 1747.
Место рођења	Беч, Хабзбуршка монархија
Датум смрти	1. март 1792.(1792-03-01) (44 год.)
Место смрти	Беч, Хабзбуршка монархија
Породица
Супружник	Марија Лујза Шпанска
Потомство	Марија Тереза од Аустрије, Франц II, цар Светог римског царства, Фердинанд III, велики војвода Тоскане, Надвојвода Карло од Аустрије, Archduke Alexander Leopold of Austria, Јозеф, палатин Угарске, Maria Clementina of Austria, Archduke Anton Victor of Austria, Archduke John of Austria, Archduke Rainer Joseph of Austria, Archduke Louis of Austria, Archduke Rudolf of Austria, Maria Anna d'Asburgo-Lorena, Maria Amalia d'Asburgo-Lorena
Родитељи	Франц I, цар Светог римског царства Марија Терезија
Династија	Хабзбург-Лорен
Свети римски цар
Период	1790 — 1792
Претходник	Јозеф II Хабзбуршки
Наследник	Франц II, цар Светог римског царства
Краљ Угарске и Хрватске
Период	1790 – 1792
Претходник	Јозеф II Хабзбуршки
Наследник	Франц II, цар Светог римског царства
Велики војвода Тоскане
Претходник	Франц I, цар Светог римског царства
Наследник	Фердинанд III, велики војвода Тоскане

Леополд II (нем. Leopold II; Беч, 5. мај 1747 — Беч, 1. март 1792) био је владар из династије Хабзбурга, прво велики војвода Тоскане од 1765. до 1790, а затим и цар Светог римског царства од 1790. до своје смрти. Такође носио је титуле надвојводе од Аустрије, краља Угарске и краља Чешке.

Биографија

Као трећи син царског пара Франца I и Марије Терезије, Леополд II је у почетку био предодређен за каријеру клерика у оквиру Римокатоличке цркве. Ипак, када је његов старији брат Карло 1761. преминуо, Леополд је као други син одређен за наследника очевог поседа, Великог војводства Тоскане. Након тога, ожењен је 1764. шпанском принцезом Маријом Лујзом. Када је Франц I преминуо 1765. Леополд је постао велики војвода Тоскане и преселио се из Беча у Фиренцу, престоницу свог војводства.

Као велики војвода Тоскане, Леополд је спровео неколико важних законодавних реформи. Иако није успео да секуларизије имања Римокатоличке цркве, Леополд је увео неколико закона у духу просвећеног апсолутизма. Увео је широко доступну вакцинацију против малих богиња, забранио тортуру у судским процесима и 23. јануара 1774. промовисао закон о менталним болесницима. По овом закону у Тоскани је уведен хуманији третман према менталним болесницима којим је забрањено окивање и физичко злостављање оболелих. Такође, Леополд је 30. новембра 1786. године донео закон којим је наређено укидање смртне казне и уништење свих оруђа за извршење најстроже казне. Велики војвода Леополд је наводно радио и на изради веома либералног устава, али су ти планови остали неостварени усред тога што је 1790. преузео престо Светог римског царства.

Леополд II је 1790. наследио свог старијег брата Јозефа II који није оставио потомство. Као цар Леополд је показао конзервативније методе како би умирио хабзбуршке поседе у Угарској, Чешкој и данашњој Белгији. Услед избијања Француске револуције, која је животно угрозила интересе Марије Антоанете, супруге Луја XVI, и Леополдове сестре, нови цар је опрезно избегавао да се отворено умеша у политичка превирања у Француској. Царство је у тренутку Леполдовог ступања на престо већ било уплетено у рат против Османског царства у савезу са Русијом. Свиштовским миром, који је потписан 4. августа 1791. године, царство је поново султану препустило Београд и централну Србију. Када је Луј XVI у септембру 1791. прихватио први устав Француске, Леополд II се понадао да се рат може избећи, иако су Французи већ напали немачке кнежевине на Рајни. Ипак, Леополд II је изненада преминуо у Бечу 1. марта 1792, а наследио га је најстарији син Франц II.

Породично стабло

16. Никола II, војвода од Лорене

8. Карло V, војвода од Лорене

17. Клод Франсоаз од Лорене

4. Леополд I од Лорене

18. Фердинанд III, цар Светог римског царства

9. Елеонора Марија Аустријска

19. Елеонора Гонзага од Мантове

2. Франц I, цар Светог римског царства

20. Луј XIII

10. Филип I, војвода Орлеански

21. Ана од Хабзбурга

5. Елизабета Шарлота Орлеанска

22. Карл I Лудвиг Палатински

11. Елизабета Шарлота Палатинска

23. Шарлота од Хесен-Касела

1. Леополд II, цар Светог римског царства

24. Фердинанд III, цар Светог римског царства

12. Леополд I, цар Светог римског царства

25. Марија Ана од Шпаније

6. Карло VI, цар Светог римског царства

26. Филип Вилхелм Палатински

13. Елеонора-Магдалена Нојбуршка

27. Елизабета Амалија од Хесеа и Дармштата

3. Марија Терезија

28. Антоан Улрих, војвода од Брауншвајг-Волфенбитела

14. Лудвиг Рудолф од Брауншвајг-Волфенбитела

29. Елизабета од Шлезвиг-Холштајн-Сендерборг-Нордборга

7. Елизабета Кристина од Брауншвајг-Волфенбитела

30. Алберт Ернст од Етингена

15. Кристина Лујза од Етингена

31. Кристина Фредерика од Виртемберга

Литература

• Гавриловић, Владан (2005). Темишварски сабор и Илирска дворска канцеларија (1790—1792). Нови Сад: Платонеум. 
• Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од аустро-турског рата 1737-1739. до краја XVIII века”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 195—216. 
• Gavrilović, Slavko; Petrović, Nikola (1972). Temišvarski sabor 1790. Sremski Karlovci: Arhiv Vojvodine. 
• Поповић, Душан Ј. (1959). Срби у Војводини. Књ. 2: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790. Нови Сад: Матица српска. 
• Поповић, Душан Ј. (1963). Срби у Војводини. Књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861. Нови Сад: Матица српска.