Лорен Џексон

С Википедије, слободне енциклопедије
Лорен Џексон
Лорен Џексон 2010.
Лични подаци
Пуно име Лорен Елизабет Џексон
Датум рођења (1981-05-11)11. мај 1981.(42 год.)
Место рођења Албори, Аустралија
Држављанство Аустралија аустралијско
Висина 1,95 m
Информације о каријери
Позиција крилни центар
Сениорска каријера
Године Клуб
1997—1999.
1999-2006
2001-2012
2007
2007-2010
2009-2013
2011
2013
2014/2016
Аустралијски институт
Канбера капиталси
Сијетл сторм
Самсунг Бичуми
Спартак Москва
Канбера капиталси
Рос Касерас Валенсија
Хелонгжијанг
Канбера капиталси
Репрезентативна каријера
Аустралија Аустралија
Награде
  • 2× WNBA шампион (2004, 2010)
  • 5× WNBA ол-стар (1999—2004)
  • 7× Први тим WNBA (2003–2007, 2009–2010)
  • 1× Други тим WNBA (2008)
  • 3× МВП WNBA лиге (2003, 2007, 2010)
  • 1× Најбољи скакач WNBA (2007)
  • 3× Најбољи стрела WNBA (2003, 2004, 2007)
  • 4× Шампион Евролиге (2007–2010)
  • 2× победник ФИБА Суперкупа (2009, 2010)

Лорен Елизабет Џексон (рођена 11. маја 1981. године) је бивша аустралијска кошаркашица. Играла је на позицији крилног центра, важила за једну од најбољих играчица и највећи део своје каријере провела у ВНБА тиму Сијетл сторма. Била је члан екипе Спаратака из Москве са којим је освјила Евролигу. Такође, била је дугогодишња репрезентативка Аустралије са којом је освојила бројне медаље на међународним такмичењима. Познато је њено ривалство са вероватно најбољом кошаркашицом свих времена Лисом Лесли. Лорен је најпознатија кошаркашица Аустралије.[1][2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Лорен Елизабет Џексон је рођена у Алборију, Новом Јужном Велсу,[3] 11. маја 1981. Најстарија је од двоје деце Гарија Џексона и његове супруге Мари Бени. Оба родитеља су играли за аустралијске кошаркашке репрезентације. Лорен је наследила висину од свог оца, Герија.[4] Њена мајка је играла на два Светска првенства, а за женску кошаркашку екипу на универзитету Луизијана стејт крајем осамдесетих година. Тамо је носила број 15 на дресу због чега ће и Лорен касније носити исти број.[5] Она је била један од првих Аустралијанаца који су играли на америчком колеџу. Њени родитељи су наставили да играју кошарку на државном нивоу и када је Лорен била рођена.

Почетак кошаркашке каријере[уреди | уреди извор]

Лорен је почела да се бави кошарком у спортском центру Албори када је имала свега 4 године. Са 6 година рекла је другима да ће једног дана играти за аустралијску репрезентацију у кошарци. Тада је већ играла кошарку са девојчицама које су имале 10 година. Њена мајка јој је била лични тренер две године. С обзиром да су јој родитељи били кошаркаши имали су кошаркашки терен у дворишту куће. Са 11 година била је најбоља у Алборију, а са 14 је већ играла у националној лиги Аустралије. Стигла је до финала и играла у њему упркос повреди колена. Са 14 година предводила је репрезентацију Јужног Велса до злата на националном првенству и тада је примећена од селектора Аустралијске репрезентације. Добила је прилику да игра са девојкама које су на Олимпијским играма у Атланти освојиле бронзану медаљу и за њу је то била велика част. Током турнеје у САД-у родило се њено ривалство са познатом америчком кошаркашицом Лизом Лесли.

Европа[уреди | уреди извор]

С обзиром да се ВНБА лига игра у летњим месецима многе кошаркашице зимску паузу користе за играње у најбогатијим клубовима Европе. Тако је и Лорен Џексон искористила ову могућност. 2007. године са Спартаком из Москве потписује врло уносан уговор који је био 4 пута већи од оног у Америци. Саиграчице у тиму су јој биле Сју Берд, Дијана Таурази и Тина Томпсон. Док је играла за овај тим живела је у дворцу власника клуба. Са Спартаком је освојила националну лигу Русије 2007, 2008. и 2009. године. Са Спартаком је играла и Евролигу. 11. априла 2008. године против УММЦ Јекатеринбурга постигла је 35 поена. Ту сезону у Евролиги је завршила са просеком од 23,6 поена и 7,1 скокова. Иако је због убиства власника клуба, у новембру 2009. најавила да неће продужити уговор са Спартаком,[6] ипак се у тим вратила 2010. године. 3. децембра 2010. године била је играч недеље у Евролиги. У сезони 2010/2011, Лорен је бележила просечно 17,3 поена и 8,4 скокова по утакмици. Ипак напушта тим почетком јануара 2011. због повреде, враћајући се у Аустралију како би се опоравила.

Поред Русије у европи је играла и за Рос Касерас из Валенсије 2011. године.[7]

Кореја[уреди | уреди извор]

Године 2007, Лорен Џексон је играла у женској кошаркашкој лиги Кореје где је била најпознатија кошаркашица лиге. [5] Она је играла за тим Самсунг осигурања у Сеулу, Јужна Кореја. Тренирала је са тимом само четири месеца, и била је једина међународна кошаркашица у тиму. Просечно је постизали 30,2 поена. Две недеље након што је постигла 47 поена, на утакмици против Редвингса постигла је 56 поена[8] и постила сопствени рекорд у победи од 96-76. То је био њен најбољи поентерски учинак у каријери.

ВНБА[уреди | уреди извор]

Лорен Џексон у дресу Сјетла

Лорен Џексон је највећи део своје кошаркашке каријере провела у ВНБА лиги играјући за Сјетл сторм. Године 2001. на драфту изабрана је као први пик управо од овог тима.[9] Њени родитељи су остали с њом у Сијетлу током првих месеци играња у ВНБА лиги. У првој сезони одиграла је 32 утакмице током 11 недеља колико траје регуларни део лиге, што је било много захтевније у односу на број утакмица одиграних у Аустралији. У првој утакмици постигла је 21 поен. 3. јула 2001. године псотавила је рекорд лиге са 55 минута на паркету[10] у утакмици против Вашингтона која је имала 4 продужетка. Сезону је завршила са просеком од 15,2 поена. У другој сезони постаје капитен тима и била је најмлађи капитен у читавој лиги. У другој утакмици финалне серије 2002. године против Лос Анђелеса спаркса, Џексон је постигао само четири поена у поразу свог тима, након што ју је Лиса Лесли оборила. Иако је важила за врло пргаву играчицу, те сезоне је зарадила само једну техничку грешку. Те сезоне јој се у тиму придружила и Сју Берд са којом је играла заједно све до 2010. године. 2004. године успева да дође до прве ВНБА титуле. Те сезоне је била најбољи стрелац лиге са 634 поена, односно просечно по утакмици 20,52 поена.[11] Најбољи стрелац читаве лиге била је још и 2007. године. Те сезоне је на утакмици против Вашингтона 24. јула постигла 47 поена што је њен лични рекорд у овој лиги.[10] До краја своје америчке каријере успела је још једном да дође до прстена 2010. године. Ипак повреде су је све више прекидале па је ВНБА каријеру завршила 2012. у својој 30. години.

Била је позната на терену по својим оштрим и жестоким коментарима упућеним другим кошаркашицама. Противнички играчи су је често провоцирали снажним фауловима, како би је избацили из баланса. Током каријере неколико пута је мењала боју косе. Она је одиграла 9.958 минута у лиги и на 16. месту је у историји у тој категорији. Она је међу четири кошаркашица које су постигле 6000 поена у ВНБА лиги (она је постигла 6007[9]), али је она до толико поена стигла као најмлађа, са 31. годином и 133 дана из најмање одиграних утакмица и то 316.[12]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

За сениорску репрезентацију је дебитовала са свега 17 година и то на светском првенству у Немачкој, када је освојила бронзану медаљу. Са великим успехом је бранила репрезентативни дрес све до 2012. године. Углавном је била у самом врху али тешко да су могле да приђу прејаким американкама. Ривалство са Лисом Лесли се интензивирало 2000. године на Олимпијади у мечу за златну медаљу, када је Џексон покушавајући да не падне случајно повукла Лису за косу.[13] Лорен је третирала инцидент као шалу док се Лиза није уопште шалила. Њихов се однос одмрзао 2007. године али никад нису постале пријатељице. На тој као и на две следеће Олимпијаде са репрезентацијом је освајала сребрну медаљу, да би у Лондону 2012. освојила бронзу. На тим Олимпијским играма носила је заставу Аустралије на свечаном отварању.[14] Ипак на Светском првенству 2006. године су успеле да дођу до златне медаље и то победивши Рускиње које су у полуфиналу савладале Американке. Лорен је била капитен тима који је по први пут дошао до светског злата.[2] Поред тог злата освојила је 3 сребра и једну бронзу на Олимпијским играма. Покушала је да буде део репрезентације и 2014. године али су је повреде спречиле у томе.[15]

Статистика[уреди | уреди извор]

Легенда
  ОУ Одиграно утакмица   СУ  Стартовао утакмица  МПУ  Минута по утакмици
 ПШ%  Проценат шута из игре  3П%  Проценат шута за три  СБ%  Проценат шута слободних бацања
 СПУ  Скокова по утакмици  AПУ  Асистенција по утакмици  УПУ  Украдених лопти по утакмици
 БПУ  Блока по утакмици  ППУ  Поена по утакмици  ИПУ  Индексних поена по утакмици
 Подебљано  Најбоље у каријери
Сезоне у којима је освојила лигу

ВНБА[уреди | уреди извор]

Регуларна сезона[уреди | уреди извор]

Година Тим ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ
2001 Сијетл 29 29 34,5 36,7 31,0 72,7 6,7 1,5 1,9 2,2 15,2
2002 Сијетл 28 28 31,5 40,3 35,0 75,6 6,8 1,5 1,1 2,9 17,2
2003 Сијетл 33 33 33,6 48,3 31,7 82,5 9,3 1,9 1,2 1,9 21,2
2004 Сијетл 31 31 34,5 47,8 45,2 81,1 6,7 1,6 1,0 2,0 20,5
2005 Сијетл 34 34 34,6 45,8 28,8 83,4 9,2 1,7 1,1 2,0 17,6
2006 Сијетл 30 30 28,3 53,5 37,7 89,9 7,7 1,6 0,8 1,7 19,5
2007 Сијетл 31 31 32,9 51,9 40,2 88,3 9,7 1,3 1,0 2,0 23,8
2008 Сијетл 21 21 33,0 45,2 29,5 93,4 7,0 1.2 1,5 1,6 20.2
2009 Сијетл 26 26 32,4 46,3 43,0 79,7 7,0 0,8 1,5 1,7 19.2
2010 Сијетл 32 32 31,0 46,2 34,6 91,0 8,3 1,2 0,9 1,2 20,5
2011 Сијетл 13 13 24,8 39,6 31,1 88,4 4,9 0,3 1,0 0,8 12,2
2012 Сијетл 9 9 24,8 42,5 31,1 72,0 4,9 0,3 1,0 0,8 12,2
Каријера 12 година, 1 тим 317 317 31,9 46,0 35,1 84,2 7,7 1,4 1,1 1,8 18,9

Плеј-оф[уреди | уреди извор]

Година Тим ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ
2002 Сијетл 2 2 34,0 34,6 00,0 71,4 5,0 1,5 1,5 3,0 11,5
2004 Сијетл 8 8 35,9 46,9 72,7 89,7 7,5 1.4 1.0 1.1 19,6
2005 Сијетл 3 3 34,0 43,6 30,8 83,3 8,0 0,7 1.3 1,3 14,3
2006 Сијетл 3 3 30,3 53,6 28,6 91,7 8,0 0,7 0,7 2,3 18,0
2007 Сијетл 2 2 34,0 56,5 30,0 100,0 11,5 0,5 1,0 1,5 19,0
2010 Сијетл 7 7 36,1 46,5 31,4 83,6 9,6 1,1 1,7 1,4 21,6
2011 Сијетл 3 3 27,3 38,2 38,5 70,0 3,7 0,3 0,3 1,3 15,0
2012 Сијетл 3 3 30,3 27,8 27,3 70,0 7,7 1,0 1,1 1,5 10,0
Каријера 8 година, 1 тим 31 31 33,6 44,3 37,6 84,1 7,8 1,0 1,1 1,5 17,5

Остало[уреди | уреди извор]

Током играња у Русији завршила је психологију на Универзитету Ломоносов у Москви.[16] 2007. године је зваршила и курс за менаџмент.

Као млада волела је да излази по клубовима, али је касније престала због тога што је доминирала својом висином и сви су је препознавали.[17] Поред висине одликује је изузетна лепота због које је имала и непријатности. Имала је проблема са неколико манијака и озбиљно је помишљала да одустане од кошарке:

"Не могу више овако да живим! Ово је ноћна мора. Људи мисле да имам све што пожелим, а ја бих се радо мењала са првом девојком на улици, која може безбрижно да шета улицом. Полиција и обезбеђење стражаре испред моје куће и дворане, прате ме у стопу. Ништа нисам учинила, а осуђена сам на доживотну робију. И када завршим каријеру, окретаћу се иза себе. Остатак живота провешћу у страху."[18]

Сликала се неколико пута гола за насловне странице познатих часописа.[19] Због тога често при претрази њног имена на интернету испадају прво те па тек кошаркашке слике.[2] Често је коментарисала да је млада и да може да се слика како год хоће, и да ће те слике продавати у хуманитарне сврхе.[20] Као старија почела је све више да се ангажује у хуманитарним акцијама, помаже деци Аустралије да се укључе у спортске активности.[21]

Постала је мајка фебруара 2017. године родивши сина Херија Греја.[22]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ (језик: енглески) „Lauren Jackson”. corporate.olympics.com.au. Архивирано из оригинала 09. 05. 2012. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
  2. ^ а б в (језик: енглески) „Jackson reveals all”. foxsports.com.au. 9. 1. 2007. Приступљено 17. 11. 2017. 
  3. ^ (језик: енглески) Cockerill, Ian (јануар 2003). „The weight of the world”. Sport Monthly. Sydney: Australian Broadcasting Corporation (179): 48. ISSN 1447-4697. 
  4. ^ (језик: енглески) Schaefer, Stephen (јул 2000). „Having a Ball!”. Sports woman. Brisbane, Aust. 1 (3): 26—27. ISSN 1443-1823. 
  5. ^ „Q&A with Qantas ambassador Lauren Jackson: Olympic basketballer”. Travel Insider. Архивирано из оригинала 23. 5. 2012. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
  6. ^ (језик: енглески) „Lauren Jackson heading back to the”. theage.com.au. 25. 11. 2009. Приступљено 17. 11. 2017. 
  7. ^ (језик: енглески) „Lauren Jackson's 'perfect' day in Albury”. bordermail.com.au. 23. 10. 2011. Приступљено 17. 11. 2017. [мртва веза]
  8. ^ (језик: енглески) „Jackson scores 56 points in Korea”. www.abc.net.au. 12. 3. 2007. Приступљено 17. 11. 2017. 
  9. ^ а б „Лорен Џексон у пензији”. Спорт Клуб. 31. 3. 2016. Приступљено 17. 11. 2017. [мртва веза]
  10. ^ а б (језик: енглески) „Lauren Jackson - highs”. www.wnba.com. Приступљено 17. 11. 2017. 
  11. ^ (језик: енглески) „Lauren Jackson WNBA Stats”. www.basketball-reference.com. Приступљено 17. 11. 2017. 
  12. ^ (језик: енглески) „Lauren Jackson Reaches 6,000 Career Points”. www.wnba.com. Приступљено 17. 11. 2017. 
  13. ^ (језик: енглески) „Australian basketball star Lauren Jackson dreams of gold”. news.com.au. 20. 7. 2008. Архивирано из оригинала 09. 04. 2009. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
  14. ^ (језик: енглески) „Jackson: Beyond my wildest dreams”. abc.net.au. 27. 7. 2012. Приступљено 17. 11. 2017. 
  15. ^ (језик: енглески) „LAUREN JACKSON IN RECOVERY FOLLOWING SUCCESSFUL SURGERY”. basketball.net.au. 11. 2. 2014. Архивирано из оригинала 18. 11. 2017. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
  16. ^ „Plenty of fire left in Jackson's belly”. smh.com.au. 12. 5. 2007. Приступљено 17. 11. 2017. 
  17. ^ (језик: енглески) Cockerill, Ian (јануар 2003). „The weight of the world”. Sport Monthly. Sydney: Australian Broadcasting Corporation (179): 52. ISSN 1447-4697. 
  18. ^ „Богиње и жртве”. Вечерње новости. 8. 1. 2006. Приступљено 17. 11. 2017. 
  19. ^ (језик: енглески) „Jackson to pose in Sports Illustrated”. old.seattletimes.com. 17. 1. 2006. Архивирано из оригинала 11. 10. 2016. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
  20. ^ (језик: македонски) „РАЗГОЛЕНИТЕ ФОТОСИ - МОДЕН ТРЕНД И ВО СПОРТОТ Во костимот на Ева и Лорен Џексон”. basketball.net.au. 23. 7. 2005. Приступљено 17. 11. 2017. [мртва веза]
  21. ^ (језик: енглески) „Lennox and Jackson Chat Transcript”. Приступљено 17. 11. 2017. 
  22. ^ (језик: енглески) „Basketball great Lauren Jackson has given birth to a "perfect little creature". The Border Mail. 11. 4. 2017. Архивирано из оригинала 24. 01. 2018. г. Приступљено 17. 11. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]