Масакр у месту Бухине Куће
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: унутрашње везе, референце. |
Масакр у месту Бухине Куће представља ратни злочин и масовно убиство становника српске и хрватске националности у месту Бухине Куће, недалеко од Витеза, у централној Босни и Херцеговини. Злочин су починили припадници муслиманских формација 9. јануара 1994. године.[1] У нападу је убијено укунпно 36 мештана српске и хрватске националности, међу којима 25 цивила и 11 заробљених војника.[1]
Позадина
[уреди | уреди извор]Бухине Куће представљају предграђе већинског места Шантићи у општини Витез а према попису из 1991. године у овом месту је живело 1008 становника, од чега 782 Хрвата, 193 муслимана и 33 Срба и припадника осталих националности.[2] Муслимани су током априла 1992. године започели етничко чишћење српског становништва са подручја општине Витез а прва жртва је био Србин Стојан Јелић којег су средином тог месеца убили муслимански војници из Преочића.[3] Више стотина Срба из Витеза и околних села избегло је и пронашло пребивалиште у хрватским селима, између осталог и у Шантићима.[3]
Масакр у Бухиним Кућама
[уреди | уреди извор]Дана 9. јануара 1994. у раним јутарњим сатима, под окриљем мрака и магле, припадници елитних формација Армије БиХ и МУП-а, пробили су линије обране и упале у Бухине Куће приградско насеље Витеза и међу цивилима направили прави покољ.[1] Убијено је и масакрирано 36 војника и цивила, а међу њима је било и жена, стараца и деце, а десетине породичних кућа и друштвених објеката је запаљено.[1] Овим упадом пресечена је прометница Витез – Бусовача, а крајњи циљ муслиманске војске био је спојити се са својим постројбама у Врањској, удаљеној од Бухиних Кућа мање од 1 000 метара и тако Лашванску долину пресећи на два дијела а што би, по проценама војних аналитичара и војних стручњака, био и почетак краја обране Лашванске долине с више од 60 000 у њој више од осам месеци потпуно опкољених и стално нападаних Хрвата од далеко бројнијих муслиманских снага.[4]
За злочин до данас нико није одговарао.[4] , Приступ 09.01.2022.</ref>
Референце
[уреди | уреди извор]