Пређи на садржај

Операција Љето ’95

С Википедије, слободне енциклопедије
Љето 95
Део рата у Босни и Херцеговини

Операција Љето 95
Време25. јул30. јул 1995.
Место
Исход

Победа Хрватске војске и Хрватског вијећа одбране

Сукобљене стране
Хрватска
Република Хрватска

Херцег-Босна
Република Српска
Република Српска

Република Српска Крајина
Команданти и вође
Хрватска Анте Готовина Република Српска Радивоје Томанић
Јачина
8.500[1] 5.500[1]
Жртве и губици
18 погинулих и 155 рањених[2] непознато
14.000 – 18.000 Срба избегло[3]

Операција Љето 95 је назив војне операције хрватских снага у рату у Босни и Херцеговини. Трајала је од 25. до 30. јула 1995. године. Током 5 дана борби, хрватске снаге су поразиле 2. крајишки корпус Војске Републике Српске и заузеле Грахово и Гламоч. Хрватске снаге су заузеле 300 км² око Грахова и 1.300 км² око Гламоча. Ова операција је била и увертира за општи напад на Републику Српску Крајину.[4]

Дана 19. јула 1995. започео је здружени напад Српске Војске Крајине (СВК) и Војске Републике Српске (ВРС) на Бихаћки џеп у операцији Мач 95. Након тешких борби, у којима су српске снаге на неким правцима напредовале и до 12 км, команда 5. корпуса Армије РБиХ обратила се за помоћ Главном штабу Хрватске војске. Истовремено је Алија Изетбеговић прихватио деловање Хрватске војске у БиХ, потписавши војни споразум са Фрањом Туђманом 22. јула (”Сплитски споразум”). Хрватске снаге су желеле споразум, не само како би спречиле пад 5. корпуса АРБиХ и последично спајање СВК и ВРС на том правцу, већ и како би, првенствено, сасвим одсекли Книн од РС заузимањем Грахова. Напад је предвиђао и заузимање планина Шатор, Старетина и Голија, као и Гламоч.[5]

Борбени поредак

[уреди | уреди извор]

На правцу Ливно – Грахово, после губитка положаја на Динари, 3. петровачка бригада са 2. батаљоном Војне полиције бранила је правац који са Динаре изводи ка Грахову. Бригада је имала неповољан тактички положај, јер су положаји хрватских снага надвисивали њену зону одбране. Правац који са Шатора изводи ка Тичеву бранили су делови 9. граховске бригаде с ојачањима. На правцу Ливно – Гламоч 3. српска бригада бранила се на Старетини. Имала је добро уређене одбрамбене положаје ојачане батаљоном 43. приједорске бригаде. Десни сусед 3. српске бригаде је био мешовити батаљон. Пета гламочка бригада бранила је своју зону одбране која је остала непромењена од почетка рата.

У току 4. јуна из СВК-а стигла је борбена група „Вијуга”, јачине ојачаног батаљона. Са њом су стигле и две чете из Специјалне бригаде полиције Републике Српске Крајине које су послате у Међугорје на десно крило 3. српске бригаде, ради затварања дела међупростора на Шатору. Међутим, ове јединице нису запоселе одбрамбене положаје. Борбена група „Вијуга”, која је стигла уместо најављене бригаде, била је распоређена за одбрану правца с. Пеуље – Грахово, у захвату путне комуникације. У свом саставу имала је пет пешадијских чета, чету минобацача 120 мм, две батерије противоклопних ракета (9К-11 и 9П-122), лаки артиљеријски вод ПВО, два тенковска вода (шест тенкова), мешовити артиљеријски дивизион (по једна хаубичка батерија 105 мм, 122 мм и топ-хаубица 152 мм) и један вишецевни бацач ракета „Огањ”. У борбеним извештајима тврдило се да „не постоји жеља за борбом код 80% бораца”.[6]

У нападу на Грахово учествовали су 4. и 7. гардијска бригада ХВ ојачана јединицама Тактичке групе 1 (чета 114. бригаде, чета 15. домобранске пуковније и вод 142. домобранске пуковније). На правцу Шатор – Гламоч распоређене су 81. гардијски батаљон, 1. хрватски гардијски здруг, батаљон 1. гардијске бригаде ХВ с ојачањима и Тактичка група 2 на челу са 3. гардијском бригадом ХВО. У нападу правцем Голија – Гламоч задејствоване су снаге ХВО-а: 2. гардијска бригада, ППН Гавран-2, Тактичка група 3, батаљон ППН „Лудвиг Павловић” и мање снаге ЗП Томиславград. На купрешком правцу (Цинцар – Кујача, Малован – Процип и Купрес – Растичево) наступала је 1. гардијска бригада ХВО с ојачањима из ЗП Томиславград.[7]

Хрватске снаге у операцији Љето 95[5][7]
ХВ Јединица Напомена
ЗП Сплит 1. хрватски гардијски здруг ХВ
4. гардијска бригада ХВ ојачана мањим јединицама ЗП Сплит
7. гардијска бригада ХВ
9. гардијска бригада ХВ један батаљон (претходни назив: 84. гардијска бојна ХВ)
114. бригада ХВ
81. гардијска бојна ХВ
1. гардијска бригада ХВ један батаљон ојачан извиђачком четом и војном полицијом ХВ
126. домобранска пуковнија у резерви
ХВО Јединица Напомена
ХВО 1. гардијска бригада ХВО на Купрешком правцу
2. гардијска бригада ХВО
3. гардијска бригада ХВО
Специјална полиција МУП-а ХР ХБ
ППН Гавран-2
60. гардијска бојна ”Лудвиг Павловић”
22. диверзантски одред
80. домобранска пуковнија делови
Српске снаге у операцији Љето 95[8]
ВРС Јединица Напомена
2. крајишки 5. гламочка бригада
9. граховска бригада с ојачањима
3. петровачка бригада појачана 2. батаљоном војне полиције 2.КК
1. крајишки 3. српска бригада ојачана батаљоном 43. приједорске бригаде
мешовити батаљон
СВК Јединица Напомена
7. корпус СВК БГ ”Вијуга”
2 чете МУП-а РСК нису учествовали
до 400 полицајаца на Динари распоређени током битке

Ток битке

[уреди | уреди извор]
Напад на Грахово

На граховском правцу тежиште напада непријатељ је испољио дејством са Динаре и у захвату пута с. Пеуље – Исјек. Са Динаре, правцем Велики циљ (тт 1807) – Борова глава (тт 1266), нападала је 7. гардијска бригада и 126. домобранска пуковнија. По почетку напада, борбена група „Вијуга” је, услед недостатка муниције, напустила рејон одбране и повукла се на територију Крајине. Трећа петровачка бригада је у току дана задржала одбрамбене положаје, али се у току ноћи после тенковско-пешадијског напада повукла и запосела нову линију одбране на око 10 км југоисточно од Грахова, на линији Ловрића глава (тт 942) – Хајдучка глава (тт 1002) – Стрмац (тт 983). Наредног дана батаљон 9. гардијске бригаде заменио је 114. бригаду и ТГ-1 и заузео коту Нос. Већ следећег дана батаљон је враћен у Хрватску, а напад је наставила 4. гардијска бригада. У току 26 - 27. јула хрватске снаге су усмериле тежиште напада са Шатора према селу Тичеву, овладале висоравни Тичево без значајнијег отпора Граховске бригаде.[9] Дана 27. јула 7. корпус СВК је послао Борбену групу полиције од 400 бораца у рејон Брезовца и Цивљана на Динари. Хрватске снаге су у току 28. јула 1995. године ушле у Грахово.

Напад на Гламоч

На гламочком правцу хрватске снаге су кренуле у напад такође 25. јула групишући снаге по следећим правцима: 1. гардијска бригада ХВ са четом војне полиције и тенковским водом из Ливањског поља, правцем с. Бастаси – Старетина (Врхови), 1. хрватски гардијски здруг и Специјална јединица МУП-а Хрватске Републике Херцег-Босне правцем Бундина коса – с. Халапић, а 81. гардијски батаљон правцем Шатор – с. Поповићи – с. Шумњаци. Трећа гардијска бригада ХВО била је у борбеном додиру са Трећом српском бригадом и није учествовала у нападу. После уласка хрватских снага у Гламоч, ова бригада је окупирала село Роре. На 5. гламочку бригаду нападале су 1. гардијска бригада ХВО правцем превој Корићна – Гламоч и 2. гардијска бригада ХВО правцем Мала Голија – Гламоч, које су прешле у напад кроз борбени распоред 80. домобранске пуковније ХВО која је била у борбеном додиру са Гламочком бригадом. Хрватске снаге су бочним и нападом с леђа успеле разбити 3. српску бригаду са ојачањима на Старетини, ући у Гламочко поље и створити услове за улазак у Гламоч.[9] Одлучујућу улогу одиграо је 81. гардијски батаљон Хрватске војске који се кроз међупростор са Шатора преко села Поповића спустио у Гламочко поље и тако изманеврисао одбрану Гламоча. О жестини борбе сведоче и 3 погинула и 62 рањена припадника 81. батаљона ХВ у операцији Љето 95.[10] Дана 27. јула гламочку бригаду су напала и два авиона Миг-21 Хрватске војске.[11] Пета гламочка бригада је углавном одолевала нападима непријатеља, али се повукла из своје зоне одбране по појави хрватских снага иза леђа, на прилазима Гламочу. Тако су хрватске снаге у току 29. јула 1995. године ушле у Гламоч.

Последице

[уреди | уреди извор]

Република Српска

[уреди | уреди извор]

Према мишљењу хрватских историчара операција Љето 95 била је једна од одлучујућих битака 1995. године, јер су хрватске снаге заузимањем Грахова одсекле Книн од Бања Луке, а заузимањем Гламоча створиле основицу за даља освајања у Републици Српској. Напад је, такође, по други пут спасао 5. корпус АРБиХ од уништења.[12]

Пад Грахова и Гламоча оставио је драматичан утисак на српско руководство. Дана 28. јула Радован Караџић проглашава ратно стање у угроженим западнокрајишким општинама, а 5. августа наређује смену генерала Ратка Младића.[13] Целокупно становништво Гламоча и Грахова протерано је из својих домова, а сами градови су разрушени у вишедневном бомбардовању хрватских снага и разарањем након тога.

Република Српска Крајина

[уреди | уреди извор]

Стање у Книнској крајини се драматично погоршало. Међу становништвом Крајине је завладала паника. Главни штаб СВК је прогласио ратно стање 28. јула. Међутим, опао је морал код бораца Српске војске Крајине. Милан Мартић је убеђивао народ да ће Крајина пружити жесток отпор хрватској војсци ако нападне. Ипак, прилике на терену су након „Љета 95“ биле другачије.[14]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Balkan Battlegrounds 2002, стр. 365.
  2. ^ Marijan 2016, стр. 445.
  3. ^ UNSC & 3. Avgust 1995.
  4. ^ Rat u Hrvatskoj 2009, стр. 228.
  5. ^ а б Други крајишки 2019, стр. 193.
  6. ^ Други крајишки 2019, стр. 194.
  7. ^ а б Marijan 2016, стр. 444-447.
  8. ^ Други крајишки 2019, стр. 194-195.
  9. ^ а б Други крајишки 2019, стр. 197.
  10. ^ Osnivanje i ratni put 2018, стр. 324.
  11. ^ Marijan 2016, стр. 444.
  12. ^ Marijan 2016, стр. 446.
  13. ^ Други крајишки 2019, стр. 202.
  14. ^ Rat u Hrvatskoj 2009, стр. 229.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Кукобат, Душан; Димитријевић, Бојан Б. (2019). 2. крајишки корпус Војске Републике Српске. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. ISBN 978-99976-730-5-3. 
  • Balkan battlegrounds: A military history of the Yugoslav conflict, 1990–1995. Volume I. Washington, DC: Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis. 2003. ISBN 978-0-16-066472-4. 
  • Vinković, Karlo (2018). Vojnogeografska analiza vojnih operacija Zima '94, Skok 1 i Skok 2 (MSc). Sveučilište u Zagrebu. Prirodoslovno-matematički fakultet. 
  • Marijan, Davor (2018), „Osnivanje i ratni put 81. gardijske bojne Hrvatske vojske Virovitica”, Ур.: Brekalo, Miljenko, Zbornik radova - Virovitica u Domovinskom ratu, Virovitica: Državni arhiv u Virovitici, стр. 305–333 
  • Marijan, Davor (2016). Domovinski rat. Zagreb: Despot Infinitus. ISBN 978-953-7892-53-1. 
  • „Rat u Hrvatskoj iz pera obavještajca” (PDF). www.krajinaforce.com. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 9. 2013. г. Приступљено 26. 12. 2019. 
  • „Report of the Secretary-General submitted pursuant to Security Council Resolution 981 (1995)” (PDF). United Nations Security Council. 3. 8. 1995. Приступљено 26. 12. 2019. [мртва веза]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]