Операција Босанска Крајина
| Операција Босанска Крајина | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део рата у Босни и Херцеговини | |||||||||
 Мапа операције | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
 Република Српска |
 Република Босна и Херцеговина | ||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
|
Ратко Младић Момир Талић Радивоје Томанић Перо Чолић Владимир Арсић |
Рамиз Дрековић Ариф Хукановић Атиф Дудаковић Изет Нанић Изет Мешић Славко Ећимовић | ||||||||
| Укључене јединице | |||||||||
| Јачина | |||||||||
| 18.000 | 10.000 | ||||||||
Операција Босанска Крајина је била кодни назив операције Војске Републике Српске са циљем да се елиминише АРБиХ са источне стране реке Уне. То је такође био и одговор ВРС за напад АРБиХ на град Приједор.[1] Операција се завршила са побједом ВРС и почетком опсаде Бихаћа.[2]
Ток операције
[уреди | уреди извор]Крајем маја - почетком јуна 1992, Срби су морали да изведу тешку операцију у Санском Мосту и муслиманским селима око Кључа.[3][4] Циљ је био да се превентивним војним мјерама неутралише могућа партизанска активност муслимана у Босанској Крајини и да се обезбједи највећи град Републике Српске, Бања Лука. У појединим насељима било је и кратког отпора од стране припадника АРБиХ који су напали Приједор прије неколико дана, али их ВРС разбија. ВРС наставља офанзиву јужно од Приједора. Дана 1. јуна 1992. године трагични догађаји догодили су се у селу Прхово, 7 км сјевероисточно од Кључа. Српски одред (наводно добровољци који су били у саставу Шесте пjешадијске бригаде) извео је уобичајену операцију откривања тајних спремника оружја. Војници су се у почетку безобразно понашали према становницима. Затим је започела пуцњава у којима су убијена 53 цивила,[5] укључујући жене и дјецу. Треба напоменути да су такве злочине у почетку рата починиле све стране у сукобу, јер су се многе оружане групе састојале од слабо контролисаних, недисциплинованих војника, са мало разумјевања савремених правила ратовања. У љето и јесен 1992. српско војно-политичко руководство предузело је низ мјера за побољшање дисциплине. Неколико стотина муслимана и Хрвата, склонило се у шуме Мајданског брда, између Приједора и Санског Моста. Већином су то били цивили, али међу њима је било и остатака јединица Патриотске лиге, укључујући и оне који су учествовали у нападу на Приједор.[2]
Они су покренули партизанске акције против српских патрола и малих гарнизона. Тиме је српска војска прешла на одлучну операцију чишћења Босанске Крајине. Према плану чишћења, 5. партизанска бригада под командом мајора Пере Чолића, појачана батаљоном 43. Приједорске моторизоване бригаде,[6] требало је да крене из Приједора на југ, у правцу Старе Ријеке. Овдје су војници под командом Чолића требали да се повежу са јединицама 6. Санске бригаде, која напредује са југа и води битку око Санског Моста против АРБиХ. У току ње су српске трупе савладале неколико малих герилских група. Затворени цивили упућени су у избегличке кампове ради даљег премјештања на територију под контролом муслиманско-хрватских снага. Операција чишћења Мајданске планине била је посљедња таква акција, у којој је учествовала и војска. На разбијању малих група милитаната Патриотске лиге по шумама била је посље задужена полиција. ВРС одбацује снаге АРБиХ све до Бихаћа. Ту се и операција завршила и отпочела опсада Бихаћа.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Srpska, RTRS, Radio Televizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Приједор - обиљежена 17. годишњица одбране града”. РЕПУБЛИКА СРПСКА - РТРС. Приступљено 11. 6. 2024.
- ^ а б в Srpska, Unknown From (30. 8. 2020). „ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКИ РАТ 1991-1995: Преузимање контроле у Босанској Крајини 1992.”. ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКИ РАТ 1991-1995. Приступљено 11. 6. 2024.
- ^ Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict (на језику: енглески). Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis. 2002. стр. 144. ISBN 978-0-16-066472-4.
- ^ Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict (на језику: енглески). Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis. 2002. стр. 145. ISBN 978-0-16-066472-4.
- ^ Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995 (на језику: енглески). Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis. 2002. стр. 306. ISBN 978-0-16-066472-4.
- ^ дебељача1 (7. 12. 2022), СЈЕЋАЊА ХЕРОЈА 43.ПРИЈЕДОРСКЕ МОТОРИЗОВАНЕ БРИГАДЕ, Приступљено 11. 6. 2024
Литература
[уреди | уреди извор]- Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict (на језику: енглески). Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis. 2002. стр. 144. ISBN 978-0-16-066472-4.
