Маховљани
Маховљани | |
|---|---|
 Маховљани и бањалучки међународни аерордом | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Лакташи |
| Становништво | |
| — 2013. |  1.015 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 56′ С; 17° 19′ И / 44.93° С; 17.31° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Маховљани Маховљани на карти Босне и Херцеговине | |
Маховљани су насељено мјесто у општини Лакташи, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 1.015 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Налазе се 3 километра сјеверно од Лакташа, у Лијевчу пољу, између планине Козаре на западу и ријеке Врбаса на истоку. Маховљани су једна од најзначајних саобраћајних тачака у Републици Српској. Овдје се налази аеродром Бања Лука и Маховљанска петља у којој се спајају ауто-пут Бања Лука — Добој са ауто-путем Градишка — Бања Лука (који је 2011. године пуштен у саобраћај).
Историја[уреди | уреди извор]
У овом мјесту, пронађена је једна од познатих поткозарских некропола. Она датира из периода од X до XI вијека. Од 8 гробова у 4 су нађени накит од бронзе (већином наушнице и прстење). Ово је типична словенска некропола.
Становништво[уреди | уреди извор]
| Састав становништва – насеље Маховљани | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[1] | 1991.[2] | 1981.[3] | 1971.[4] | 1961. | |||
| Укупно | 967 (100,0%) | 877 (100,0%) | 804 (100,0%) | 856 (100,0%) | 874 (100,0%) | ||
| Срби | 829 (85,73%) | 401 (45,72%) | 360 (44,78%) | 417 (48,71%) | – | ||
| Бошњаци | 70 (7,239%) | 224 (25,54%)1 | 215 (26,74%)1 | 182 (21,26%)1 | – | ||
| Хрвати | 33 (3,413%) | 151 (17,22%) | 112 (13,93%) | 163 (19,04%) | – | ||
| Остали | 17 (1,758%) | 38 (4,333%) | 27 (3,358%) | 77 (8,995%) | – | ||
| Неизјашњени | 10 (1,034%) | – | – | – | – | ||
| Православци | 4 (0,414%) | – | – | – | – | ||
| Муслимани | 2 (0,207%) | – | – | – | – | ||
| Македонци | 1 (0,103%) | – | – | – | – | ||
| Украјинци | 1 (0,103%) | – | – | – | – | ||
| Југословени | – | 63 (7,184%) | 89 (11,07%) | 13 (1,519%) | – | ||
| Словенци | – | – | 1 (0,124%) | 4 (0,467%) | – | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Напомене[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 69)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 30. 11. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 30. 11. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 30. 11. 2015.
Извор[уреди | уреди извор]
- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.", статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Насељена мјеста | Александровац, Алексићи, Бакинци, Бошковићи, Буковица, Велико Блашко, Гламочани, Деветина, Довићи, Друговићи, Јаблан, Јакуповци, Јаружани, Кадињани, Кобатовци, Кољани, Косјерово, Кришковци, Крнете, Лакташи, Љубатовци, Маглајани, Мало Блашко, Маховљани, Милосавци, Милошевци, Мрчевци, Папажани, Петошевци, Рајчевци, Ријечани, Слатина, Трн, Ћетојевићи, Чардачани, Шешковци, Шушњари | .svg) |
|---|---|---|
| Мјесне заједнице | МЗ Александровац, МЗ Алексићи, МЗ Друговићи, МЗ Јаружани, МЗ Клашнице, МЗ Кришковци, МЗ Лакташи, МЗ Маглајани, МЗ Слатина, МЗ Трн, МЗ Чардачани | |
