Међународни савет музеја

С Википедије, слободне енциклопедије

Међународни савет музеја
ICOM
Основана1946.
Датум оснивања1946.
Типневладина организација, непрофитна организација
НаменаПосвећен је заштити, конзервацији и презентацији културних добара.
СедиштеПариз,  Француска
Службени језициенглески, француски и шпански
ПредседникСуај Аксој
 Турска
Међународно чланствоОрганизација Уједињених нација за образовање, науку и културу УНЕСКО
Веб-сајтicom.museum

Међународни савет музеја (енгл. International Council of Museums, ICOM, српска скраћеница: МСМ), основан 1946. године, је једина глобална организација музеја и музејских стручњака, посвећена промоцији и заштити природног и културног наслеђа, садашњег и будућег, материјалног и нематеријалног. Са око 30.000 чланова у 137 земаља, МСМ мрежа музејских стручњака који делују у широком спектру музеја и наслеђа, и њихових дисциплина.

Међународни савет музеја одржава формалне односе са Унеском[1][2] и има консултативни статус при Економском и социјалном савету Уједињених нација. Основан 1946. године, ICOM је такође партнер са субјектима као што су Светска организација за интелектуалну својину,[3] Интерпол,[4] и Светска царинска организација како би извршили своје међународне мисије јавних услуга, које укључују борбу против нелегалног промета културним добрима и промовисање управљања ризиком и спремности за ванредне ситуације за заштиту светске културне баштине у случају природних катастрофа или катастрофа које је проузроковао човек. Чланови ICOM-а добијају чланску карту ICOM-а, која омогућава бесплатан улаз или улаз по сниженој цени у многе музеје широм света.[5]

Преглед[уреди | уреди извор]

Основан 1946. ICOM је невладина организација која одржава формалне везе са УНЕСКО-м[6][7] и има саветни статус у тој организацији. Међународни савет музеја је такође партнер са организацијама као што су Светска организација за интелектуалну својину[8], ИНТЕРПОЛ[9] и Светском царинском организацијом, како би извршила своје међународне мисије, које укључују борбу против незаконитог промета културних добара и промовисању управљања ризицима и хитне спремности заштите светске културне баштине у случају природних или вештачких катастрофа.

Историја[уреди | уреди извор]

ICOM води своје корене до угашене Канцеларије за међународне музеје (OIM (Office internalional des musées)), коју је 1926. године створила Лига народа. Агенција Лиге Међународна комисија за интелектуалну сарадњу, као и многе иницијативе Лиге, OIM је распуштен након Другог светског рата, а његове активности је касније преузео ICOM.[10]

ICOM етички кодекс за музеје[уреди | уреди извор]

ICOM је 1986. усвојио свој етички кодекс за музеје,[11] референтни алат који поставља стандарде изврсности којих се морају придржавати сви чланови организације. ICOM-ов етички кодекс за музеје, преведен на 39 језика и ревидиран 2004. године,[12] успоставља вредности и принципе које деле ИЦОМ и међународна музејска заједница. Ови стандарди саморегулације музеја обухватају основне принципе управљања музејима, набавку и располагање збиркама и правила професионалног понашања.

Године 2019, након 25. Генералне конференције ICOM-а донета је одлука да Кодекс треба размотрити и ревидирати ако је потребно. Процес ревизије је у току и њиме координише ICOM-ов Стални комитет за етику (ETHCOM), посебно тело ICOM-а које се бави етичким питањима која се односе на музеје.[12]

Црвене листе[уреди | уреди извор]

ICOM од 2000. године објављује своје Црвене листе за борбу против недозвољеног промета културним добрима који наноси значајну штету баштини, посебно у регионима света где су културна добра најподложнија крађи и пљачки. Подршка борби против недозвољене трговине културним добрима је међу највишим приоритетима ICOM-а,[13] а Листе подижу свест о кријумчарењу и недозвољеној трговини културним предметима. Црвене листе ICOM-а су алати дизајнирани да помогну полицијским и царинским службеницима, стручњацима за наслеђе и трговцима уметности и антиквитетима да идентификују врсте предмета који су најподложнији незаконитој трговини.

Према подацима из 2023. године, ICOM је већ објавио црвене листе за многе различите земље и регионе:

  • Авганистан
  • Африка
  • Бразил
  • Камбоџа
  • Централна Америка и Мексико
  • Кина
  • Колумбија
  • Доминиканска република
  • Египат
  • Хаити
  • Ирак (и ажурирање из 2015.)
  • Латинска Америка
  • Либија
  • Мали и Западна Африка
  • Перу
  • југоисточна Европа
  • Сирија
  • Украјина
  • Јемен

Црвене листе нису листе украдених предмета, већ су алати за подизање свести који идентификују категорије културних објеката који могу бити изложени крађи и промету. Оне помажу појединцима, организацијама и органима власти, као што су полицијски или царински службеници, да идентификују ризичне предмете и спрече њихову илегалну продају или извоз. Културна добра приказана на листама су инвентарисани предмети у оквиру збирки признатих институција. Они служе да илуструју категорије културних добара које су најосјетљивије на недозвољени промет.[14]

ICOM објављује Црвене листе уз научну сарадњу домаћих и међународних стручњака и подршку посвећених спонзора, како би покрио најугроженија подручја света у погледу нелегалне трговине културним објектима. Листе се објављују на различитим језицима у складу са контекстом сваке листе. Између осталих успешних прича, ови алати су допринели идентификацији, опоравку и реституцији хиљада културних објеката из Ирака, Авганистана и Малија.[14]

Музејски програм за хитне случајеве[уреди | уреди извор]

ICOM је посвећен да културним институцијама пружи неопходну подршку и алате за превенцију ризика када се суоче са конфликтним ситуацијама или природним катастрофама. Кроз своју радну групу за помоћ у случају катастрофа за музеје (DRTF), свој програм за хитне случајеве музеја (MEP) и своју активну улогу у Плавом штиту,[15] ICOM помаже музејима широм света мобилишући своје ресурсе брзо и ефикасно како би пружио подршку у превенцији и санирању последица катастрофалних ситуација.

Међународни дан музеја[уреди | уреди извор]

Сваке године од 1977. ICOM организује Међународни дан музеја, светски догађај који се одржава око 18. маја.[16] Од Америке и Океаније до Европе, Азије и Африке, Међународни дан музеја има за циљ да повећа свест јавности о улози музеја у развоју друштва.

Комитети[уреди | уреди извор]

ICOM управља са 32 међународна одбора за низ музејских специјалности,[17] који спроводе напредна истраживања у својим областима за добробит музејске заједнице.

  • AFRICOM – Међународни савет афричких музеја
  • AVICOM – Аудио-визуелне и нове технологије и друштвени медији
  • CAMOC – Музеји градова
  • CECA – EОбразовна и културна акција
  • CIDOC – Документација
  • CIMCIM – Музеји и збирке инструмената и музике
  • CIMUSET – Наука и технологија
  • COMCOL – Сакупљање
  • COSTUME – Међународни комитет за музеје и збирке костима[18]
  • DEMHIST – Историјски музеји кућа
  • GLASS
  • ICAMT- Архитектура и музејске технике
  • ICDAD – Декоративна уметност и дизајн
  • ICEE – Размена изложби
  • ICFA – Ликовна уметност
  • ICLM – Књижевни музеји
  • ICMAH – Археологија и историја
  • ICME – Етнографија
  • ICMEMO – Меморијални музеји
  • ICMS – Музејска безбедност
  • ICR – Регионални музеји
  • ICOFOM – Музеологија[19][20]
  • ICOMAM – Оружје и војна историја
  • ICOM-CC – Конзервација
  • ICOMON – Музеји новца и банкарства
  • ICTOP – Обука кадрова
  • INTERCOM – Управа
  • NATHIST – Природна историја
  • ICOM MPR (Међународни комитет за маркетинг и односе са јавношћу): овај комитет је основао Јан Јелинек 1977. године и пружа обуку за музејске професионалце у области маркетинга и комуникација, путем годишњих конференција и редовног онлајн билтена.[21] Недавна конференција одржана је у Јерменији 2015. године, са темом „Трендови у настајању“.[22] Претходне конференције одржане су у Тајвану, Рио де Жанеиру, Палерму, Брну, Шангају, Москви и Јасној Пољани, и Паратију и Рио де Жанеиру.[23] Одбор MPR-а се састоји од стручњака из музеја за маркетинг и комуникације из неколико земаља. Сваки члан се бира на 3-годишњи мандат на Генералним конференцијама ICOM-а.[24]
  • UMAC – Универзитетски музеји
  • Међународни савет афричких музеја

ICOM такође обухвата 118 националних комитета који обезбеђују да се интереси организације остварују у њиховим земљама. Национални комитети представљају своје чланове у оквиру ICOM-а и доприносе имплементацији програма организације.

Генерална конференција[уреди | уреди извор]

Генерална конференција ICOM-а одржава се сваке три године и окупља музејске професионалце из неколико земаља. Први састанак одржан је у Паризу 1948. Последњих година Генералне конференције одржане су у Сеулу 2004. (први састанак у Азији), у Бечу 2007. и у Шангају 2010. Ова 22. Генерална конференција у Шангају уследила је након Светске изложбе на којој је ICOM-ов павиљон свечано отворен и назван „Музеји, срце града“.[25]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „UNESCO/ICOM Museum Studies Training Programme”. unesco.org. 
  2. ^ „ICOM among UNESCO's Partners”. unesco.org. 
  3. ^ „Partnership between ICOM and WIPO”. wipo.int. Архивирано из оригинала 2022-09-01. г. Приступљено 2012-08-23. 
  4. ^ „Partnership between ICOM and INTERPOL”. interpol.int. Архивирано из оригинала 2015-05-14. г. Приступљено 2012-08-23. 
  5. ^ „Benefits”. network.icom.museum (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2018-11-05. г. Приступљено 2018-11-04. 
  6. ^ „UNESCO/ICOM Museum Studies Training Programme”. unesco.org. 
  7. ^ „ICOM among UNESCO’s Partners”. unesco.org. 
  8. ^ „Partnership between ICOM and WIPO”. wipo.int. Архивирано из оригинала 01. 09. 2022. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
  9. ^ „Partnership between ICOM and INTERPOL”. interpol.int. Архивирано из оригинала 14. 05. 2015. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
  10. ^ „International Museums Office (IMO) – UNESCO Archives AtoM catalogue”. atom.archives.unesco.org. 
  11. ^ „ICOM Code of Ethics for Museums”. icom.museum. 
  12. ^ а б „Code of Ethics”. International Council of Museums (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-10. 
  13. ^ „ICOM's actions in Fighting Illicit Traffic”. icom.museum. Архивирано из оригинала 2018-06-04. г. Приступљено 2012-08-23. 
  14. ^ а б „Red Lists”. icom.museum. Архивирано из оригинала 2022-07-19. г. Приступљено 2021-09-01. 
  15. ^ „Julien Anfruns, ICOM Director General, at the International Conference of ICBS, December 2011”. youtube.com. Архивирано из оригинала 2021-12-12. г. 
  16. ^ „International Museum Day in Greece”. ekathimerini.com. 2012. 
  17. ^ „Committees' directory”. ICOM (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-24. 
  18. ^ „ICOM Costume”. Архивирано из оригинала 4. 2. 2020. г. Приступљено 22. 1. 2017. 
  19. ^ „V. Sofka. My adventurous life with ICOFOM, museology, museologists and anti-museologists, giving special reference to ICOFOM Study Series, 1995, 32 p.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 12. 2014. г. Приступљено 23. 12. 2014. 
  20. ^ „A. Desvallées, and François Mairesse (Eds), Key Concepts of Museology, Paris, Armand Colin & ICOM, 2010, p. 56.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 6. 2015. г. Приступљено 1. 1. 2015. 
  21. ^ „What is MPR?”. ICOM MPR. Архивирано из оригинала 2019-09-11. г. Приступљено 2015-12-08. 
  22. ^ „Home”. Sergei Paradjanov Museum. 
  23. ^ „Previous Conferences”. ICOM MPR. 
  24. ^ „Board Members”. ICOM MPR. Архивирано из оригинала 2020-06-20. г. Приступљено 2015-12-08. 
  25. ^ „Inauguration of ICOM's Pavilion at the Expo”. dailymotion.com. 2010. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Међународни савет музеја на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међународни_савет_музеја&oldid=27699096”