Pređi na sadržaj

Međunarodni savet muzeja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Međunarodni savet muzeja
ICOM
Osnovana1946.
Datum osnivanja1946.
Tipnevladina organizacija, neprofitna organizacija
NamenaPosvećen je zaštiti, konzervaciji i prezentaciji kulturnih dobara.
SedištePariz,  Francuska
Službeni jeziciengleski, francuski i španski
PredsednikSuaj Aksoj
 Turska
Međunarodno članstvoOrganizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu UNESKO
Veb-sajticom.museum

Međunarodni savet muzeja (engl. International Council of Museums, ICOM, srpska skraćenica: MSM), osnovan 1946. godine, je jedina globalna organizacija muzeja i muzejskih stručnjaka, posvećena promociji i zaštiti prirodnog i kulturnog nasleđa, sadašnjeg i budućeg, materijalnog i nematerijalnog. Sa oko 30.000 članova u 137 zemalja, MSM mreža muzejskih stručnjaka koji deluju u širokom spektru muzeja i nasleđa, i njihovih disciplina.

Međunarodni savet muzeja održava formalne odnose sa Uneskom[1][2] i ima konsultativni status pri Ekonomskom i socijalnom savetu Ujedinjenih nacija. Osnovan 1946. godine, ICOM je takođe partner sa subjektima kao što su Svetska organizacija za intelektualnu svojinu,[3] Interpol,[4] i Svetska carinska organizacija kako bi izvršili svoje međunarodne misije javnih usluga, koje uključuju borbu protiv nelegalnog prometa kulturnim dobrima i promovisanje upravljanja rizikom i spremnosti za vanredne situacije za zaštitu svetske kulturne baštine u slučaju prirodnih katastrofa ili katastrofa koje je prouzrokovao čovek. Članovi ICOM-a dobijaju člansku kartu ICOM-a, koja omogućava besplatan ulaz ili ulaz po sniženoj ceni u mnoge muzeje širom sveta.[5]

Pregled[uredi | uredi izvor]

Osnovan 1946. ICOM je nevladina organizacija koja održava formalne veze sa UNESKO-m[6][7] i ima savetni status u toj organizaciji. Međunarodni savet muzeja je takođe partner sa organizacijama kao što su Svetska organizacija za intelektualnu svojinu[8], INTERPOL[9] i Svetskom carinskom organizacijom, kako bi izvršila svoje međunarodne misije, koje uključuju borbu protiv nezakonitog prometa kulturnih dobara i promovisanju upravljanja rizicima i hitne spremnosti zaštite svetske kulturne baštine u slučaju prirodnih ili veštačkih katastrofa.

Istorija[uredi | uredi izvor]

ICOM vodi svoje korene do ugašene Kancelarije za međunarodne muzeje (OIM (Office internalional des musées)), koju je 1926. godine stvorila Liga naroda. Agencija Lige Međunarodna komisija za intelektualnu saradnju, kao i mnoge inicijative Lige, OIM je raspušten nakon Drugog svetskog rata, a njegove aktivnosti je kasnije preuzeo ICOM.[10]

ICOM etički kodeks za muzeje[uredi | uredi izvor]

ICOM je 1986. usvojio svoj etički kodeks za muzeje,[11] referentni alat koji postavlja standarde izvrsnosti kojih se moraju pridržavati svi članovi organizacije. ICOM-ov etički kodeks za muzeje, preveden na 39 jezika i revidiran 2004. godine,[12] uspostavlja vrednosti i principe koje dele ICOM i međunarodna muzejska zajednica. Ovi standardi samoregulacije muzeja obuhvataju osnovne principe upravljanja muzejima, nabavku i raspolaganje zbirkama i pravila profesionalnog ponašanja.

Godine 2019, nakon 25. Generalne konferencije ICOM-a doneta je odluka da Kodeks treba razmotriti i revidirati ako je potrebno. Proces revizije je u toku i njime koordiniše ICOM-ov Stalni komitet za etiku (ETHCOM), posebno telo ICOM-a koje se bavi etičkim pitanjima koja se odnose na muzeje.[12]

Crvene liste[uredi | uredi izvor]

ICOM od 2000. godine objavljuje svoje Crvene liste za borbu protiv nedozvoljenog prometa kulturnim dobrima koji nanosi značajnu štetu baštini, posebno u regionima sveta gde su kulturna dobra najpodložnija krađi i pljački. Podrška borbi protiv nedozvoljene trgovine kulturnim dobrima je među najvišim prioritetima ICOM-a,[13] a Liste podižu svest o krijumčarenju i nedozvoljenoj trgovini kulturnim predmetima. Crvene liste ICOM-a su alati dizajnirani da pomognu policijskim i carinskim službenicima, stručnjacima za nasleđe i trgovcima umetnosti i antikvitetima da identifikuju vrste predmeta koji su najpodložniji nezakonitoj trgovini.

Prema podacima iz 2023. godine, ICOM je već objavio crvene liste za mnoge različite zemlje i regione:

  • Avganistan
  • Afrika
  • Brazil
  • Kambodža
  • Centralna Amerika i Meksiko
  • Kina
  • Kolumbija
  • Dominikanska republika
  • Egipat
  • Haiti
  • Irak (i ažuriranje iz 2015.)
  • Latinska Amerika
  • Libija
  • Mali i Zapadna Afrika
  • Peru
  • jugoistočna Evropa
  • Sirija
  • Ukrajina
  • Jemen

Crvene liste nisu liste ukradenih predmeta, već su alati za podizanje svesti koji identifikuju kategorije kulturnih objekata koji mogu biti izloženi krađi i prometu. One pomažu pojedincima, organizacijama i organima vlasti, kao što su policijski ili carinski službenici, da identifikuju rizične predmete i spreče njihovu ilegalnu prodaju ili izvoz. Kulturna dobra prikazana na listama su inventarisani predmeti u okviru zbirki priznatih institucija. Oni služe da ilustruju kategorije kulturnih dobara koje su najosjetljivije na nedozvoljeni promet.[14]

ICOM objavljuje Crvene liste uz naučnu saradnju domaćih i međunarodnih stručnjaka i podršku posvećenih sponzora, kako bi pokrio najugroženija područja sveta u pogledu nelegalne trgovine kulturnim objektima. Liste se objavljuju na različitim jezicima u skladu sa kontekstom svake liste. Između ostalih uspešnih priča, ovi alati su doprineli identifikaciji, oporavku i restituciji hiljada kulturnih objekata iz Iraka, Avganistana i Malija.[14]

Muzejski program za hitne slučajeve[uredi | uredi izvor]

ICOM je posvećen da kulturnim institucijama pruži neophodnu podršku i alate za prevenciju rizika kada se suoče sa konfliktnim situacijama ili prirodnim katastrofama. Kroz svoju radnu grupu za pomoć u slučaju katastrofa za muzeje (DRTF), svoj program za hitne slučajeve muzeja (MEP) i svoju aktivnu ulogu u Plavom štitu,[15] ICOM pomaže muzejima širom sveta mobilišući svoje resurse brzo i efikasno kako bi pružio podršku u prevenciji i saniranju posledica katastrofalnih situacija.

Međunarodni dan muzeja[uredi | uredi izvor]

Svake godine od 1977. ICOM organizuje Međunarodni dan muzeja, svetski događaj koji se održava oko 18. maja.[16] Od Amerike i Okeanije do Evrope, Azije i Afrike, Međunarodni dan muzeja ima za cilj da poveća svest javnosti o ulozi muzeja u razvoju društva.

Komiteti[uredi | uredi izvor]

ICOM upravlja sa 32 međunarodna odbora za niz muzejskih specijalnosti,[17] koji sprovode napredna istraživanja u svojim oblastima za dobrobit muzejske zajednice.

  • AFRICOM – Međunarodni savet afričkih muzeja
  • AVICOM – Audio-vizuelne i nove tehnologije i društveni mediji
  • CAMOC – Muzeji gradova
  • CECA – EObrazovna i kulturna akcija
  • CIDOC – Dokumentacija
  • CIMCIM – Muzeji i zbirke instrumenata i muzike
  • CIMUSET – Nauka i tehnologija
  • COMCOL – Sakupljanje
  • COSTUME – Međunarodni komitet za muzeje i zbirke kostima[18]
  • DEMHIST – Istorijski muzeji kuća
  • GLASS
  • ICAMT- Arhitektura i muzejske tehnike
  • ICDAD – Dekorativna umetnost i dizajn
  • ICEE – Razmena izložbi
  • ICFA – Likovna umetnost
  • ICLM – Književni muzeji
  • ICMAH – Arheologija i istorija
  • ICME – Etnografija
  • ICMEMO – Memorijalni muzeji
  • ICMS – Muzejska bezbednost
  • ICR – Regionalni muzeji
  • ICOFOM – Muzeologija[19][20]
  • ICOMAM – Oružje i vojna istorija
  • ICOM-CC – Konzervacija
  • ICOMON – Muzeji novca i bankarstva
  • ICTOP – Obuka kadrova
  • INTERCOM – Uprava
  • NATHIST – Prirodna istorija
  • ICOM MPR (Međunarodni komitet za marketing i odnose sa javnošću): ovaj komitet je osnovao Jan Jelinek 1977. godine i pruža obuku za muzejske profesionalce u oblasti marketinga i komunikacija, putem godišnjih konferencija i redovnog onlajn biltena.[21] Nedavna konferencija održana je u Jermeniji 2015. godine, sa temom „Trendovi u nastajanju“.[22] Prethodne konferencije održane su u Tajvanu, Rio de Žaneiru, Palermu, Brnu, Šangaju, Moskvi i Jasnoj Poljani, i Paratiju i Rio de Žaneiru.[23] Odbor MPR-a se sastoji od stručnjaka iz muzeja za marketing i komunikacije iz nekoliko zemalja. Svaki član se bira na 3-godišnji mandat na Generalnim konferencijama ICOM-a.[24]
  • UMAC – Univerzitetski muzeji
  • Međunarodni savet afričkih muzeja

ICOM takođe obuhvata 118 nacionalnih komiteta koji obezbeđuju da se interesi organizacije ostvaruju u njihovim zemljama. Nacionalni komiteti predstavljaju svoje članove u okviru ICOM-a i doprinose implementaciji programa organizacije.

Generalna konferencija[uredi | uredi izvor]

Generalna konferencija ICOM-a održava se svake tri godine i okuplja muzejske profesionalce iz nekoliko zemalja. Prvi sastanak održan je u Parizu 1948. Poslednjih godina Generalne konferencije održane su u Seulu 2004. (prvi sastanak u Aziji), u Beču 2007. i u Šangaju 2010. Ova 22. Generalna konferencija u Šangaju usledila je nakon Svetske izložbe na kojoj je ICOM-ov paviljon svečano otvoren i nazvan „Muzeji, srce grada“.[25]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „UNESCO/ICOM Museum Studies Training Programme”. unesco.org. 
  2. ^ „ICOM among UNESCO's Partners”. unesco.org. 
  3. ^ „Partnership between ICOM and WIPO”. wipo.int. Arhivirano iz originala 2022-09-01. g. Pristupljeno 2012-08-23. 
  4. ^ „Partnership between ICOM and INTERPOL”. interpol.int. Arhivirano iz originala 2015-05-14. g. Pristupljeno 2012-08-23. 
  5. ^ „Benefits”. network.icom.museum (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2018-11-05. g. Pristupljeno 2018-11-04. 
  6. ^ „UNESCO/ICOM Museum Studies Training Programme”. unesco.org. 
  7. ^ „ICOM among UNESCO’s Partners”. unesco.org. 
  8. ^ „Partnership between ICOM and WIPO”. wipo.int. Arhivirano iz originala 01. 09. 2022. g. Pristupljeno 24. 10. 2015. 
  9. ^ „Partnership between ICOM and INTERPOL”. interpol.int. Arhivirano iz originala 14. 05. 2015. g. Pristupljeno 24. 10. 2015. 
  10. ^ „International Museums Office (IMO) – UNESCO Archives AtoM catalogue”. atom.archives.unesco.org. 
  11. ^ „ICOM Code of Ethics for Museums”. icom.museum. 
  12. ^ a b „Code of Ethics”. International Council of Museums (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-11-10. 
  13. ^ „ICOM's actions in Fighting Illicit Traffic”. icom.museum. Arhivirano iz originala 2018-06-04. g. Pristupljeno 2012-08-23. 
  14. ^ a b „Red Lists”. icom.museum. Arhivirano iz originala 2022-07-19. g. Pristupljeno 2021-09-01. 
  15. ^ „Julien Anfruns, ICOM Director General, at the International Conference of ICBS, December 2011”. youtube.com. Arhivirano iz originala 2021-12-12. g. 
  16. ^ „International Museum Day in Greece”. ekathimerini.com. 2012. 
  17. ^ „Committees' directory”. ICOM (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-24. 
  18. ^ „ICOM Costume”. Arhivirano iz originala 4. 2. 2020. g. Pristupljeno 22. 1. 2017. 
  19. ^ „V. Sofka. My adventurous life with ICOFOM, museology, museologists and anti-museologists, giving special reference to ICOFOM Study Series, 1995, 32 p.” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 23. 12. 2014. g. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  20. ^ „A. Desvallées, and François Mairesse (Eds), Key Concepts of Museology, Paris, Armand Colin & ICOM, 2010, p. 56.” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 16. 6. 2015. g. Pristupljeno 1. 1. 2015. 
  21. ^ „What is MPR?”. ICOM MPR. Arhivirano iz originala 2019-09-11. g. Pristupljeno 2015-12-08. 
  22. ^ „Home”. Sergei Paradjanov Museum. 
  23. ^ „Previous Conferences”. ICOM MPR. 
  24. ^ „Board Members”. ICOM MPR. Arhivirano iz originala 2020-06-20. g. Pristupljeno 2015-12-08. 
  25. ^ „Inauguration of ICOM's Pavilion at the Expo”. dailymotion.com. 2010. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Međunarodni savet muzeja na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међународни_савет_музеја&oldid=27699096”