Милош Тенковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милош Тенковић
Аутопортрет уметника
Лични подаци
Датум рођења(1849-04-08)8. април 1849.
Место рођењаБеоград, Кнежевина Србија
Датум смрти16. јануар 1891.(1891-01-16) (41 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Србија

Милош Тенковић (Београд, 8. април 1849 — Београд, 16. јануар 1891) био је српски сликар. Један је од зачетника стилског правца реализма у српском сликарству.

Биографија[уреди | уреди извор]

Прве сликарске потезе учио је код београдских сликара Стеве Тодоровића и Јована Дерока. Огласио се он први пут у јавности 1868. године у "Српским новинама". Желео је да изда литографисану књигу "Марко Краљевић и Муса Кесеџија". Био је један од најталентованијих ученика српске Државне књигопечатње.[1] Учио је при њеној каменорезници литографисање.

Сликарство је затим студирао у Бечу (1869) и Минхену од 1870. године. Становао је заједно у Бечу са колегом Ђорђем Миловановићем. У то време у Минхену су студирали и Ђорђе Крстић и Ђорђе Миловановић. Био је ван Србије у периоду 1869-1877. године. Годину дана у Бечу, а остале у Минхену је провео. Током студија у Баварској учио је извесно време сликање приватно у атељеу код Едмунда Харбургера.[2]

По повратку у Београд до смрти 1890. године, био је гимназијски професор. Приредио је у пролеће - марта 1881. године у београдској "Касини", изложбу својих радова.[3] Била је то трећа до тад београдска јавна сликарска изложба. Министарство просвете Србије је тек јула 1887. године донело решење да као живописац испуњава услове за учитеља цртања у средњим школама.[4] Дотле је седам година узалуд молио да му се дозволи рад у просвети.

Пред смрт 1890. године, умно је оболео.

Радио је портрете, мртву природу и пејзаже. Аутор је многих студија и акварела. Био је следбеник минхенске школе реализма у сликарству.[5]

У његовим сликама светлост има посебно важну улогу. Ова светлост није сликана у природи, већ је реконструисана у атељеу.

Његова најзначајнија дела се чувају у Народном музеју у Београду. Истичу се: „Продавачица цвећа“ (1877), „Мајолика“, „Аутопортрет“, „Пејзаж са кравама“ (1880).

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Класицизам код Срба: Сликарство и графика", Београд 1965.
  2. ^ Станислав Живковић: "Коста Милићевић", Нови Сад 1970.
  3. ^ Дејан Медаковић: "Српски сликари 18.-20.века", Београд 1968.
  4. ^ "Просветни гласник", Београд 31. август 1887.
  5. ^ каталог: "Београд у 19. веку", Београд 1968.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]