Милош Тенковић
| Милош Тенковић | |
|---|---|
| Датум рођења | 8. април 1849. |
| Датум смрти | децембар 1890. (41 год.) |
,_1878,_National_Museum_of_Serbia.jpg)
Милош Тенковић (Београд, 8. април 1849 — Београд, 16. јануар 1891) је био један од зачетника стилског правца реализма у српском сликарству.
Биографија[уреди]
Родио се 1849. године у Београду. Прве сликарске потезе учио је код београдских сликара Стеве Тодоровића и Јована Дерока. Огласио се он први пут у јавности 1868. године у "Српским новинама". Желео је да изда литографисану књигу "Марко Краљевић и Муса Кесеџија". Био је један од најталентованијих ученика српске Државне књигопечатње.[1] Учио је при њеној каменорезници литографисање.
Сликарство је затим студирао у Бечу (1869) и Минхену од 1870. године. Становао је заједно у Бечу са колегом Ђорђем Миловановићем. У то време у Минхену су студирали и Ђорђе Крстић и Ђорђе Миловановић. Био је ван Србије у периоду 1869-1877. године. Годину дана у Бечу, а остале у Минхену је провео. Током студија у Баварској учио је извесно време сликање приватно у атељеу код Едмунда Харбургера.[2]
По повратку у Београд до смрти 1890. године, био је гимназијски професор. Приредио је у пролеће - марта 1881. године у београдској "Касини", изложбу својих радова.[3] Била је то трећа до тад београдска јавна сликарска изложба. Министарство просвете Србије је тек јула 1887. године донело решење да као живописац испуњава услове за учитеља цртања у средњим школама.[4] Дотле је седам година узалуд молио да му се дозволи рад у просвети.
Пред смрт 1890. године, умно је оболео.
Радио је портрете, мртву природу и пејзаже. Аутор је многих студија и акварела. Био је следбеник минхенске школе реализма у сликарству.[5]
У његовим сликама светлост има посебно важну улогу. Ова светлост није сликана у природи, већ је реконструисана у атељеу.
Његова најзначајнија дела се чувају у Народном музеју у Београду. Истичу се: „Продавачица цвећа“ (1877), „Мајолика“, „Аутопортрет“, „Пејзаж са кравама“ (1880).
