Пређи на садржај

Национални парк Златна капија

Координате: 28° 30′ 22″ Н 28° 37′ 0″ Е / 28.50611° С; 28.61667° И / 28.50611; 28.61667
С Википедије, слободне енциклопедије
Национални парк Златна капија
IUCN категорија II (национални парк)
'
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Златна капија
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Златна капија
МјестоФри Стејт  Јужноафричка Република
Најближи градБетхелехем
Координате28° 30′ 22″ N 28° 37′ 0″ E / 28.50611° С; 28.61667° И / 28.50611; 28.61667
Површина340 km²
Основано1963. године
Управљачко тијелоОдсек за националне паркове Јужноафричке Републике

Национални парк Златна капија један је од националних паркова Јужноафричке Републике, стациониран у Фри Стејт региону, близу границе са Лесотом. Покрива површину од 340 km².[1] Добио је име и најпознатији је по томе што су његове пећинске стене златне, окер и наранџасте боје, посебно стена Брендвег.[2] especially the Brandwag rock.[3] Још једна карактеристика овог подручја су бројне пећине у којима су сачувани праисториијски цртежи.[4] Дивљи свет у парку укључује зебре, мунгосе, еланд антилопе и преко 100 пописаних врста птица. Једини је национални парк у региону Фри Стејт и познатији је по лепоти пејзажа него по животињским врстама.[5] У парку су рађени бројни палеонтолошки налази, а пронађена су јаја и скелети диносауруса.

Географија и клима

[уреди | уреди извор]

Златна капија односи се на литице која се налазе са обе стране долине на брани националног парка. Године 1875. фармер Ј. Н. Р ван Ренен и његова супруга застали су на ово подручје док су путовали до оближње фарме. Ренен је овај предео назвао Златна капија због сунчевих зрака који боје пећина и стене подручја у златну боју.[6] Године 1963. основан је Национални парк Златна капија, а његова површина тада је била 47,92 km². Парк је основан да би се у њему првенсвено сачувала стенска подручја. Године 1981. већи простор ушао је у састав парка, па је тако његова површина тада била 62,41 km², а 1998. године проширен је на 116,33 km².[6] Године 2007. у површину Националног парка Златна капија увршћен је и Национални парк Кваква, па је његова површина од тада 340 km².[7][1][8]
Парк се налази 320 км од Јоханезбурга, у близини села Кларенс и Кестел, а у његовој околини протиче река Мали Каледон.[4] Парк је стациниран у подножју планине Малути, река Каледон формира његову јужно границу, као и границу између региона Фри Стејт и Лесота. Највши врх у парку је Рибокоп, који се налази на 2899 м надморске висине.[6] У југоисточној Африци где се налази парк, клима је тропска и време је изутетно топло нарочито од јуна до августа. У периоду од октобра до априла парк погађају кише, а понекад и град, док зими има мало снежних падавина, углавном у вишим пределима. Просечне годишње падавине у парку износе 800 мм.[9][6]

Вегетација

[уреди | уреди извор]

Парк је подручје богатих планинских травнатих предела.[4] На његовом простору пописано је више од 60 врста трава, луковица и других биљних врста. У парку су присутне афропланинске шуме и аустроафро травњаци, којих има изузетно мало у Јужноафричкој Републици. Leucosidea и остале зимзелене врсте су најраспрострањеније у парку, док су топола и врба ненативне врсте у парку, а постоји и велики број акација. На простору парка пописано је 117 врста тврдокрилаца.[6]

Дивљи свет

[уреди | уреди извор]

У парку су пописани слонови, лавови, црни носорози, леопарди, афрички биво , мунгоси, као и врста гмизавца Cordylus giganteus. У парку је пописано и дванаест врста слепих мишева, 10 врста месоједа и 10 врста антилопа.[10] Врсте антилопа Redunca fulvorufula и Pelea capreolus уобичајене су и често виђење у парку.

Преко 210 врста птица пописано је у парку, укључујући брадана и угроженог капског стрвинара.[11]
Седам врста змија забележено је у парку, укључујући врсте као што су Bitis arietans, Bitis atropos и Hemachatus haemachatus.[6]

Геологија и палеонтологија

[уреди | уреди извор]

Геологија парк апружа веома визуелне примере геолоке историје Јужноафричке Републике. Формација пешчара у парку чиње горњи део Кару супергруп стратиграфије. Ове формације су депониране пред трај тријаса.[4] У то време, клима на простору данашњег парка постајала је све топлија, све док се нису створиле пустиње, што је резултирало појавом дина и пешчаних предела са ретким пределима оаза. Нестајање пешчара оконлано је када је лава прешла дуж пустиње, пре око 190 милиона година.[6][6] На простору парка пронађени су фосилни остаци и ембрион диносауруса, 1978. године.[12] Јаја датирају из тријас периода (од пре око 245 до око 202 милиона година), а пронађени су и фосилни остаци диносауруса Massospondylus.[6]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Jacana Media (2007). Exploring our Provinces: Free State. Jacana Media. ISBN 978-1-77009-273-0. 
  2. ^ Merriam-Webster (1. 1. 1998). Merriam-Webster's Geographical Dictionary. Merriam-Webster. ISBN 978-0-87779-546-9. 
  3. ^ South African National Parks. „Golden Gate Highlands National Park”. Приступљено 13. 8. 2006. 
  4. ^ а б в г Geological Heritage Tours (13. 8. 2006). „Golden Gate Highlands National Park”. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 23. 6. 2009. 
  5. ^ Savannah-Africa. „Free State”. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 23. 6. 2009. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з Footprint. „Rhebok Hiking Trail” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 09. 2007. г. Приступљено 13. 8. 2006. 
  7. ^ South African Government Information. „QwaQwa National Park Incorporated With The Golden Gate Highlands National Park”. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 13. 8. 2006. 
  8. ^ South African National Parks. „Annual Report 2006/07” (PDF). Приступљено 22. 10. 2007. 
  9. ^ Lonely Planet Publications (1. 11. 2004). Lonely Planet South Africa, Lesotho and Swaziland. ISBN 978-1-74104-162-0. 
  10. ^ List of Mammals present in Golden Gate
  11. ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (26. фебруар 2014),downloaded 17 July 2012.
  12. ^ Knight, Will (28. 7. 2005). „Early dinosaurs crawled before they ran”. New Scientist. Приступљено 23. 6. 2009. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Национални парк Златна капија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национални_парк_Златна_капија&oldid=26948273”