Мунгоси

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Мунгоси[1]
Mongoose collection.png
Научна класификација
Царство:
Тип:
Подтип:
Класа:
Надред:
Ред:
Подред:
(нерангирано):
Инфраред:
Натпородица:
Породица:
Herpestidae

Bonaparte, 1845
Типски род
Herpestes
Illiger, 1811
Родови
Herpestidae.png
распрострањеност породице
Синоними

Мунгоси (лат. Herpestidae) породица су из подреда мачколиких животиња. Насељавају континенталну Африку и јужну Евроазију. Мадагаскарски мунгоси из потпородице Galidiinae, која је ендемит Мадагаскара, су се са афроазијским мунгосима налазили у истој породици. Међутим, након анализа ДНК су смештени у породицу Eupleridae.

Претпоставља се да постоји блиска сродност између цибетки и мунгоса.

На острва јужног Јадрана мунгос је насељен почетком 20. века.

Једна од боље проучених врста из ове породице су меркати (лат. Suricata suricatta). Они су настањени у Јужној Африци и у полупустињским пределима. Домороци их називају „човечуљцима”. Живе у подземним стаништима, у већим групама.[2][3]

Опис[уреди]

Мунгоси су дугачки до jednog метрa заједно са репом (24 до 58 cm без репа). Они теже од 320 g до 5 kg.[4] Мунгоси имају дуга лица и тела, мале округле уши, кратке ноге, и дуге шиљате репове. Своје неувлачеће канџе користе се првенствено за копање. Мунгоси, попут коза, имају уске, овуларне зенице. Већина врста има велику аналну мирисну жлезду која се користи за територијално обележавање и сигнализацију репродуктивног статуса. Зубна формула мангоса је 3.1.3–4.1–23.1.3–4.1–2.

Мунгос је хитар је и неумољив: упоран је и никада не оставља свој плен. Мунгос је најпознатији непријатељ страшне и опасне кобре. Без страха јој се супроставља и из двобоја са њом обично излази као победник. Мунгос вешто и хитро избегава отровне зубе змије све док она не скочи на њега. Тада мунгос успева да је зграби за потиљак. Заштићен је својом дебелом кожом и крзном. Египатски мунгос је био света животиња у доба фараона, па су у пирамидама пронађене и мумије мунгоса. Многе врсте мунгоса живе поред човека, како корисне кућне животиње које уништавају пацове и змије, иако понекад нападају и домаће животиње — куниће и живину.

Мунгоси имају рецепторе за ацетилхолин који су, попут рецептора код змија, оликовани тако да се змијски неуротоксин из венома не може везати за њих. Мунгоси су један од четири позната таксона сисара са мутацијама у никотинском ацетилхолинском рецептору које их штите од змијског венома.[5] Њихови модификовани рецептори спречавају везивања α-неуротоксина из змијског отрова. Ови рецептори имају четири засебне, независне мутације. Код мунгоса, ова промена је доводи до јединствене гликозилације.[6]

Класификација[уреди]

Herpestina је било научно име које је предложио Шарл Лусјен Бонапарта 1845. године, који је сматрао да су мунгоси потпородица породице Viverridae.[7] Године 1864, Џон Едвард Греј је класификовао мунгосе у три потфамилије: Galiidinae, Herpestinae и Mungotinae.[8] Ово груписање је подржао Реџиналд Покок 1919. године, који је називао фамилију Mungotidae.[9]

Генетичка истраживања базирана на анализама једрене и митохондријске ДНК показала су да су Galidiines сроднији са мадагаскарским месождерима, укључујући фосу и fаналокu.[10][11] Galiidinae се тренутно сматра потфамилијом фамилије Eupleridae.[12]

Породица Herpestidae:

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Wozencraft, W.C. (2005). „Order Carnivora”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 562—571. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  2. ^ Vaughan, Terry A.; James M. Ryan; Nicholas J. Czaplewski (2010). Mammalogy. Jones & Bartlett Learning. ISBN 978-0-7637-6299-5. стр. 300.
  3. ^ Forsyth, Mark (2. 10. 2012). The Etymologicon: A Circular Stroll Through the Hidden Connections of the English Language. Penguin Publishing Group. стр. 77—. ISBN 978-1-101-61176-0. 
  4. ^ Macdonald, D., ур. (2009). The Encyclopedia of Mammals. Oxford: Oxford University Press. стр. 660. ISBN 978-0-19-956799-7. 
  5. ^ Barchan, D.; Kachalsky, S., Neumann, D., Vogel, Z., Ovadia, M., Kochva, E. and Fuchs, S. (1992). „How the mongoose can fight the snake: the binding site of the mongoose acetylcholine receptor” (PDF). Proceedings of the National Academy of Sciences. 89 (16): 7717—7721. 
  6. ^ Drabeck, D. H.; Dean, A. M.; Jansa, S. A. (2015). „Why the honey badger don't care: Convergent evolution of venom-targeted nicotinic acetylcholine receptors in mammals that survive venomous snake bites”. Toxicon. 99: 68—72. PMID 25796346. doi:10.1016/j.toxicon.2015.03.007. 
  7. ^ Bonaparte, C. L. (1845). „Fam. VII. Viverridae”. Catalogo Methodico dei Mammiferi Europei. Milan, Italy: L. di Giacomo Pirola. стр. 8. 
  8. ^ Gray, J.E. (1865). „A revision of the genera and species of viverrine animals (Viverridae) founded on the collection in the British Museum”. Proceedings of the Zoological Society of London: 502—579. 
  9. ^ Pocock, R. I. (1919). „The classification of mongooses (Mungotidae)”. The Annals and Magazine of Natural History. 9 (3): 515—524. 
  10. ^ Yoder, A. D.; Burns, M. M.; Zehr, S.; Delefosse, T.; Veron, G.; Goodman, S. M.; Flynn, J. J. (2003). „Single origin of Malagasy carnivora from an African ancestor”. Nature. 421 (6924): 434—437. PMID 12610623. doi:10.1038/nature01303. 
  11. ^ Flynn, J. J.; Finarelli, J.; Zehr, S.; Hsu, J.; Nedbal, M. (2005). „Molecular phylogeny of the Carnivora (Mammalia): Assessing the Impact of Increased sampling on resolving enigmatic relationships”. Systematic Biology. 54 (2): 317—337. PMID 16012099. doi:10.1080/10635150590923326. 
  12. ^ Wilson, D.E.; Reeder, D.M., ур. (2005). Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 

Литература[уреди]

  • Rasa, Anne (1986). Mongoose Watch: A Family Observed. Garden City, NY: Anchor Press/Doubleday & Co. ISBN 9780385231756. OCLC 12664019. 
  • Hinton, H. E. & Dunn, A. M. S. (1967). Mongooses: Their Natural History and Behaviour. Berkeley: University of California Press. OCLC 1975837. 

Спољашње везе[уреди]