Осака
| Осака 大阪市 | |
|---|---|
 Колажни приказ градских знаменитости | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Јапан |
| Префектура | Осака |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 2.685.481 |
| — густина | 12.042,52 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 34° 40′ 00″ С; 135° 31′ 00″ И / 34.6666666667° С; 135.516666667° И |
| Временска зона | UTC+9 |
| Површина | 223,000000 km2 |
  Осака Осака на карти Јапана | |
 Положај Осаке у префектури Осака | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Ичиро Мацуи[1] |
| Веб-сајт | |
| www | |
Осака (јап. 大阪市) град је у Јапану у префектури Осака. Према попису становништва из 2014. у граду је живело 2.685.481 становника. Осака је трећи по величини град у Јапану.[2] Историјски је трговачки центар Јапана. У срцу је подручја Осака-Кобе-Кјото, које има 17,5 милиона људи.[3]
Географија[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима[уреди | уреди извор]
Осака се налази у влажној суптропској климатској зони (Кепен Cfa), са четири различита годишња доба. Зиме су углавном благе, с тим да је јануар најхладнији месец са просечно највиших 9,3 °C (49 °F). Током зиме град ретко види снежне падавине. Пролеће у Осаки почиње благо, али на крају је топло и влажно. Оно такође има тенденцију да буде највлажнија сезона у Осаки, са кишном сезоном која се јавља између почетка јуна и краја јула. Просечни датуми почетка и завршетка кишне сезоне су 7. јун и 21. јула.[4] Лета су врло врућа и влажна. У августу, најтоплијем месецу, просечна дневна висока температура достиже 33,5 °C (92 °F), док се просечне ноћне ниске температуре обично крећу око 25,5 °C (78 °F). Током јесени се у Осаки примећује захлађење, при чему рани део сезоне подсећа на лето, док други део јесени подсећа на зиму. Падавина има у изобиљу, зима је најсувља сезона, док месечне падавине досежу врхунац у јуну са кишом „цују“ сезоном, која се обично завршава средином и крајем јула. Од краја јула до краја августа, летња врућина и влажност досежу врхунац, а количина падавина донекле опада. Осака доживљава други кишни период у септембру и почетком октобра, када су могући тропски временски системи, укључујући тајфуне, који долазе са југа или југозапада.
| Клима Осаке (1991−2020 нормале, екстереми 1883−садашњост) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 19,1 (66,4) |
23,7 (74,7) |
24,2 (75,6) |
30,7 (87,3) |
32,7 (90,9) |
36,1 (97) |
38,0 (100,4) |
39,1 (102,4) |
36,2 (97,2) |
33,1 (91,6) |
27,2 (81) |
24,5 (76,1) |
39,1 (102,4) |
| Максимум, °C (°F) | 9,7 (49,5) |
10,5 (50,9) |
14,2 (57,6) |
19,9 (67,8) |
24,9 (76,8) |
28,0 (82,4) |
31,8 (89,2) |
33,7 (92,7) |
29,5 (85,1) |
23,7 (74,7) |
17,8 (64) |
12,3 (54,1) |
21,3 (70,3) |
| Просек, °C (°F) | 6,2 (43,2) |
6,6 (43,9) |
9,9 (49,8) |
15,2 (59,4) |
20,1 (68,2) |
23,6 (74,5) |
27,7 (81,9) |
29,0 (84,2) |
25,2 (77,4) |
19,5 (67,1) |
13,8 (56,8) |
8,7 (47,7) |
17,1 (62,8) |
| Минимум, °C (°F) | 3,0 (37,4) |
3,2 (37,8) |
6,0 (42,8) |
10,9 (51,6) |
16,0 (60,8) |
20,3 (68,5) |
24,6 (76,3) |
25,8 (78,4) |
21,9 (71,4) |
16,0 (60,8) |
10,2 (50,4) |
5,3 (41,5) |
13,6 (56,5) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −7,5 (18,5) |
−6,5 (20,3) |
−5,2 (22,6) |
−2,6 (27,3) |
3,5 (38,3) |
8,9 (48) |
14,8 (58,6) |
13,6 (56,5) |
10,4 (50,7) |
3,0 (37,4) |
−2,2 (28) |
−4,5 (23,9) |
−7,5 (18,5) |
| Количина падавина, mm (in) | 47,0 (1,85) |
60,5 (2,382) |
103,1 (4,059) |
101,9 (4,012) |
136,5 (5,374) |
185,1 (7,287) |
174,4 (6,866) |
113,0 (4,449) |
152,8 (6,016) |
136,0 (5,354) |
72,5 (2,854) |
55,5 (2,185) |
1.338,3 (52,689) |
| Количина снега, cm (in) | 0 (0) |
1 (0,4) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
1 (0,4) |
| Дани са падавинама (≥ 0.5 mm) | 6,4 | 7,3 | 10,3 | 10,0 | 10,4 | 12,3 | 11,3 | 7,8 | 10,6 | 9,2 | 7,0 | 7,1 | 109,7 |
| Релативна влажност, % | 61 | 60 | 59 | 58 | 61 | 68 | 70 | 66 | 67 | 65 | 64 | 62 | 63 |
| Сунчани сати — месечни просек | 146,5 | 140,6 | 172,2 | 192,6 | 203,7 | 154,3 | 184,0 | 222,4 | 161,6 | 166,1 | 152,6 | 152,1 | 2.048,6 |
| UV индекс | 3 | 4 | 6 | 8 | 9 | 10 | 11 | 10 | 8 | 6 | 3 | 2 | 6,7 |
| Извор: Јапанска метереолошка агенција[5] и Метереолошки атлас[6] | |||||||||||||
Историја[уреди | уреди извор]
Град у Јапану се некад звао Нанива. Цар Котоку је Осаку учинио престоницом. Будистичка секта Јодо Шиншу је 1496. направила утврђење око свог храма у Осаки.
Ода Нобунага је 1576. започео опсаду тог утврђења. Кад су се 1580. након четири године монаси предали храм је уништен, а Тојотоми Хидејоши на том месту гради чувени Замак Осака. Данашње име добија током Меиџи периода.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа, у граду је 2005. године живело 2.628.776 становника.
| 1995. | 2000. | 2005. | 2014. |
|---|---|---|---|
| 2.602.421[7] | 2.598.774[7] | 2.628.776[7] | 2.685.481[2] |
Привреда[уреди | уреди извор]
Осака је некад била комерцијални центар Јапана. Токио је данас преузео ову улогу. Али у последњих 10 година многе веће компаније премештају своја главна седишта из Токија у Осаку. Неке од већих компанија са седиштем у Осаки су: Шарп, Панасоник, Даимару, Кансај, Нова.
Саобраћај[уреди | уреди извор]
Међународни аеродром Кансај је аеродром на правоугаоном вештачком острву у заливу Осака. Тим аеродромом се служе и Нара, Кобе и Кјото.
Спорт[уреди | уреди извор]
Осака има фудбалски клуб Серезо Осака.
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Осака је сестрински гарад са:[8]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
-
Умеда облакодер -
Цутенкаку, симбол обнове Осаке након Другог светског рата -
Сателитски снимак Осаке -
Поглед на Осаку са зграде Абено Харукас -
Национални музеј уметности у Осаки -
Дворац
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Johnston, Eric (8. 4. 2019). „Osaka leaders win in elections to swap roles, but merger prospects unclear” — преко Japan Times Online.
- ^ а б 推計人口（月報）
- ^ „Table 2.10 Population of Three Major Metropolitan Areas” (PDF). Statistics Bureau of Japan. стр. 21. Приступљено 26. 11. 2019.
- ^ Agency, 気象庁 Japan Meteorological. 気象庁 - 過去の梅雨入りと梅雨明け（近畿）.
- ^ 気象庁 / 平年値（年・月ごとの値）. Japan Meteorological Agency. Приступљено 19. 5. 2021.
- ^ d.o.o, Yu Media Group. „Osaka, Japan - Detailed climate information and monthly weather forecast”. Weather Atlas (на језику: енглески). Приступљено 9. 7. 2019.
- ^ а б в „Population Census”. StatisticsBureau.
- ^ „The City of Osaka's International Network”. city.osaka.lg.jp. Osaka. Архивирано из оригинала 15. 04. 2021. г. Приступљено 7. 12. 2020.
Литература[уреди | уреди извор]
- Benesch, Oleg (2018). „Castles and the Militarisation of Urban Society in Imperial Japan” (PDF). Transactions of the Royal Historical Society. 28: 107—134. doi:10.1017/S0080440118000063. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 11. 2018. г. Приступљено 19. 11. 2018.
- Gerstle, C. Andrew. Kabuki Heroes on the Osaka Stage 1780–1830 (2005).
- Hanes, Jeffrey. The City as Subject: Seki Hajime and the Reinvention of Modern Osaka (2002) online edition Архивирано на сајту Wayback Machine (13. мај 2012)
- Hauser, William B. "Osaka: a Commercial City in Tokugawa Japan." Urbanism past and Present 1977–19. . 78 (5): 23—36. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). - Hein, Carola, et al. Rebuilding Urban Japan after 1945. (2003). 274 pp.
- Hotta, Chisato. "The Construction of the Korean Community in Osaka between 1920 and 1945: A Cross-Cultural Perspective." PhD dissertation U. of Chicago 2005. 498 pp. DAI 2005 65(12): 4680-A. DA3158708 Fulltext: ProQuest Dissertations & Theses
- Lockyer, Angus. "The Logic of Spectacle C. 1970," Art History, Sept 2007, Vol. 30 Issue 4, p571-589, on the international exposition held in 1970
- McClain, James L. and Wakita, Osamu, eds. Osaka: The Merchants' Capital of Early Modern Japan. (1999). 295 pp. online edition Архивирано на сајту Wayback Machine (13. мај 2012)
- Michelin Red Guide Kyoto Osaka Kobe 2011 (2011)
- Najita, Tetsuo. Visions of Virtue in Tokugawa Japan: The Kaitokudo Merchant Academy of Osaka. (1987). 334 pp. online edition
- Rimmer, Peter J (1986). „Japan's World Cities: Tokyo, Osaka, Nagoya or Tokaido Megalopolis?”. Development and Change. 17 (1): 121—157.. ISSN 0012-155X
- Ropke, Ian Martin. Historical Dictionary of Osaka and Kyoto. 273pp Scarecrow Press (July 22, 1999) ISBN 978-0810836228.
- Ruble, Blair A. Second Metropolis: Pragmatic Pluralism in Gilded Age Chicago, Silver Age Moscow, and Meiji Osaka. (2001). 464 pp.
- Torrance, Richard. „Literacy and Literature in Osaka, 1890–1940,”. The Journal of Japanese Studies. 31 (1). (Winter 2005), pp. 27–60 in Project Muse
- Philipp Franz von Siebold (1841). „(Ohosaka)”. Manners and Customs of the Japanese, in the Nineteenth Century. London: John Murray. hdl:2027/hvd.hw26ti — преко Hathi Trust.
- „Osaka”. Guide Book for Tourists in Japan. Yokohama: Obun Printing Co. 1903.
- Souvenir Guide to Osaka and the Fifth National Industrial Exhibition. Hakurankwai Kyosankwai. 1903.
- „Osaka”, Encyclopædia Britannica (11th изд.), New York, 1910, OCLC 14782424
- „Osaka (Settsu)”, Handbook for Travellers in Japan (9th изд.), London: J. Murray, 1913, hdl:2027/nnc1.50290956
- T. Philip Terry (1914), „Osaka”, Terry's Japanese Empire, Boston: Houghton Mifflin, LCCN 14005129
- Robert P. Porter (1915), „The Larger Cities: Osaka”, Japan, the New World-Power (2nd изд.), London: Oxford University Press
- Claudius Madrolle (1916). „Osaka”. Chine du Sud, Java, Japon (на језику: француски) (2nd изд.). Paris: Hachette. hdl:2027/uc1.$b193211.
- Osaka-fu tokeisho: 1940 [Osaka Prefecture Statistics] (на језику: јапански), Osaka-fu, 1941
- W.A. Robson, ур. (1954). „Tokyo and Osaka”. Great Cities of the World: their Government, Politics and Planning. Routledge. стр. 719—754. ISBN 978-1-135-67247-8.
- William B. Hauser (1977), „Osaka: A Commercial City in Tokugawa Japan”, Urbanism Past and Present, 5, ISSN 0160-2780
- S. Matsudaira (1984). „Hiiki Renchū (Theatre Fan Clubs) in Osaka in the Early Nineteenth Century”. Modern Asian Studies. 18 (4): 699—709. JSTOR 312345. doi:10.1017/s0026749x00016395.
- Albert Altman (1990). „The proprietors assert themselves: the Osaka Asahi shinbun and the Osaka Mainichi shinbun in the late nineteenth century”. Ур.: Peter Lowe and Herman Moeshart. Western Interactions With Japan: Expansions, the Armed Forces and Readjustment 1859–1956. Japan Library. ISBN 978-1-135-88102-3.
- Kuniko Fujita and Richard Child Hill, ур. (1993). „Osaka and Tokyo Compared”. Japanese Cities. USA: Temple University Press. ISBN 978-1-4399-0092-5.
- Schellinger and Salkin, ур. (1996). „Osaka”. International Dictionary of Historic Places: Asia and Oceania. UK: Routledge. стр. 648+. ISBN 9781884964046.
- James L. McClain and Wikita Osamu, ур. (1999). „Chronology”. Osaka: The Merchants' Capital of Early Modern Japan. Cornell University Press. ISBN 0-8014-3630-3.
- Ian Martin Röpke (1999). Historical Dictionary of Osaka and Kyoto. Historical Dictionaries of Cities of the World. Maryland, USA: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-3622-8.
- Carl Mosk (2001). „Manchester of the Far East”. Japanese Industrial History: Technology, Urbanization, and Economic Growth. M.E. Sharpe. ISBN 978-0-7656-3855-7.
- Blair A. Ruble (2001). Second Metropolis: Pragmatic Pluralism in Gilded Age Chicago, Silver Age Moscow, and Meiji Osaka. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-80179-9.
- Jeffrey E. Hanes (2002). The City As Subject: Seki Hajime and the Reinvention of Modern Osaka. University of California Press. ISBN 978-0-520-92683-7.
- Richard Tames (2008). „Historical Gazetteer: Osaka”. A Traveller's History of Japan (4th изд.). USA: Interlink Books. ISBN 978-1-56656-404-5.
- Hugh Cortazzi, ур. (2012). „Osaka”. Victorians in Japan: In and Around the Treaty Ports. Bloomsbury. стр. 137—. ISBN 978-1-78093-977-3.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Осака (главни град) | ||
| Грдске четврти Осаке |  | |
| Градске четврти Сакаја | ||
| Велики градови | ||
| Специјални градови | ||
| Градови | ||
| Област Минамикавачи | ||
| Област Мишима | ||
| Област Сенбоку | ||
| Област Сенан | ||
| Област Тојоно | ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Академске | |
| Остале | |
