Пређи на садржај

Предраг Луцић

С Википедије, слободне енциклопедије
Предраг Луцић
Датум рођења(1964-02-12)12. фебруар 1964.
Место рођењаСплит, СФРЈ
Датум смрти10. јануар 2018.(2018-01-10) (53 год.)
Место смртиСплит, Хрватска
ОбразовањеФакултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду
Занимањеновинар и књижевник
Награде
  • Награда Кочићево перо за дело Гусле у магли, 2013. године
  • Награда за најбоље достигнуће у драмском програму 63. сплитског лета за дело Азис, 2017. године

Предраг Луцић (Сплит, 12. фебруар 1964 — Сплит, 10. јануар 2018) био је хрватски новинар, књижевник и драматург[1].

Биографија

[уреди | уреди извор]

Основну и средњу школу завршио је у Сплиту, а студирао је у Београду на Факултету драмских уметности. Режирао је у Београду, Сплиту и Тузли.

Године 1987. на манифестацији Сплитско лето основао је новине Summer Times, док од јануара 1985. године сарађује са Ферал трибјун, сатиричним недељником који је излазио као подлистак издања Слободне Далмације. Од 1998. године постао је стални аутор у листу Ферал Трибјун. Од исте године у Омладинској искри писао је колумну Другачије млад и уређивао културну рубрику и подлистак Le Spizd.

У Недељној Далмацији почео је да ради 1989. године као новинар-теренац, а са Виктором Иванчићем и Борисом Дежуловићем проширује лист Ферал, који тада добије име Ферал Трибјун. Током јесени 1990. године прелази да ради за новине Слободна Далмација, где ради као предратни и ратни репортер.
У марту 1993. године напушта Слободну Далмацију и са групом колега покреће сатиричко-политички двонедељник Ферал Трибјун. Прве бројеве листа потписује као главни и одговорни уредник. У децембру 1993. године Ферал Трибјун постаје недељник, награђиван у иностранству толико да је добио више иностраних награда него целокупно хрватско новинарство у целој својој историји. Проглашен је и најбољим сатиричним листом у свету.[2] Луцић је у Фералу радио као уредник листа, аутор текстова, уређивао веб-странице, креирао фотомонтаже, исписивао и уређивао разне рубрике, те покреће и уређује библиотеку Ферал Трибуне. Кад је након 15 година Ферал 2008. године угашен, Луцић прелази у Нови лист, где као колумниста пише дневну рубрику Трафика Предраг Луцића.[3]

Песничке, прозне и драмске текстове објављивао је у часописима Фантом слободе, Арс, Сарајевске свеске и Наше писмо.
Био је члан Хрватског друштва писаца и Хрватског удружења књижевника, песника есејиста и писаца. Био је потписник Декларације о заједничком језику.

Преминуо је након тешке болести, у Сплиту 10. јануара 2018. године.

Дела

[уреди | уреди извор]
  • Антологија савремене хрватске глупости, у коауторству са Борисом Дежуловићем , 1998. и 1999. године; Библиотека Ферај Трибјун, Сплит
  • Хаику хаику јебем ти маику - Велика Фералова песмарица - сатиричне песме, Библиотека Ферал Трибјун, Сплит, 2003.
  • Љубавници из Вероне - Библиотека Модерна поезија, Загреб, 2007.
  • Безгаћа историјска збивања 1, Алгоритам Загреб, 2010. - сатирична поезија
  • Безгаћа историјска збивања 2, Алгоритам Загреб 2010, сатирична поезија
  • Гусле у магли - Алгоритам Загреб, 2013.[4]

Награде

[уреди | уреди извор]
  • Награда Кочићево перо за дело Гусле у магли, 2013. године[5]
  • Награда за најбоље достигнуће у драмском програму 63. сплитског лета, за дело Азис, 2017. године[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Umro je Predrag Lucić”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2018. г. Приступљено 12. 01. 2018. 
  2. ^ Kordić, Snježana (5. 4. 2015). „Feral je perfekcija na svim razinama (govor na promociji knjige)”. Mostar: Tačno.net. Архивирано из оригинала 25. 03. 2016. г. Приступљено 2. 6. 2016. 
  3. ^ Kolumne Predraga Lucića u Novom listu
  4. ^ Predrag Lucić - dela
  5. ^ Hrgović, Maja (16. 11. 2013). „Nagrada Predragu Luciću: urnebesna satira i vrhunska književnost u jednome”. Novi list. Приступљено 9. 3. 2014. 
  6. ^ R., G./Hina (15. 7. 2017). „Nagrada Judita dodijeljena Predragu Luciću i Stefanu Milenkovichu”. Zagreb: T-portal. ISSN 1334-3130. Приступљено 15. 7. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Гуџевић, Синан (2013). Против свих настава : Пародије Предрага Луцића. Калибар. Загреб: Алгоритам. стр. 160. ISBN 978-953-3166-19-3. 
  • Павелић, Борис (2014). Смијех слободе : увод у Ферал Трибјун. Библиотека монографије, књига 7. Загреб: Адамић. стр. 688. ISBN 978-953-219-492-0. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Предраг Луцић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Предраг_Луцић&oldid=28818739”