Роберт I од Дреа

С Википедије, слободне енциклопедије
Роберт I од Дреа
Лични подаци
Датум рођења1123.
Датум смрти11. октобар 1188.(1188-10-11) (64/65 год.)
Породица
СупружникАгнес де Бодмон, грофица Брена
ПотомствоРоберт II од Дреа, Филип од Дреа, Адела од Дреа, Аликс II од Дреа, Henri de Dreux
РодитељиЛуј VI Дебели
Аделаида од Савоје
ДинастијаДинастија Капета
Претходник-
НаследникРоберт II од Дреа

Роберт I од Дреа (франц. Robert [1]; 1123 - 11. октобар 1188) је био син француског краља Луја VI [2] и његове супруге Аделаде од Маурене и млађи брат каснијег француског краља Луја VII [2].

Као краљев млађи син добио је као апанаж краљевску [3] грофовију Дре [3] [2] [1].

Роберт је био учесник Другог крсташког рата. Овај крсташки рат водили су Робертов брат Луј и немачки краљ Конрад III [4] [5]. Рат је почео 1147. године [5]. Само Роберт и гроф Фландрије су се придружили Лују у походу, па је Лујева војска била мала. Војска је ишла копном кроз Византију, до Мале Азије [4].

Резултати експедиције која је предузета са огромним утрошком снага били су врло жалосни. Крсташи су својим пљачкањем изазвали против себе Византију и изгубили су на путу већи део својих војски [5]. Лујева војска је из Никеје почела наступање преко Мале Азије. Турци су је напали у планинским кланцима, при чему је тешко поражена. Ово је приморало краља да одустане од копненог пута [4], пошто му је постало јасно да је сувоземни пут преко Мале Азије сувише напоран и опасан [5].

Војска се спустила на обалу и укрцала се са краљем, Робертом, осталим витезовима и делом пешадије у бродове за Антиохију [6]. Како није било довољно бродова за све, остатку пешадије је наређено да настави пут копном [7] оставивши их судбини на вољу, пошто су их ритери сматрали за терет кога се треба отрести. Тај остатак војске сачињавала је сељачка маса из крајева које је погодила глад. Готово [5] сви сељаци су изгинули [7] [5].

Лујева војска је после кратког задржавања у Антиохији, прешла у Јерусалим. Владари су се састали у Јерусалиму, где су их локални барони убедили да нападну Дамаск, пошто су јерусалимски феудалци имали мало интереса за далеку Едесу. Овај план био је потпуно јалов. Војска није била довољно велика да освоји град, па је тек могла да логорује неко време са једне, а потом са његове друге стране, и напослетку одустане [7], после неколико узалудних покушаја освајања града. Напослетку чак барони Јерусалимске краљевине, којима је било згодније да живе у миру с Дамаском, не само да нису помагали краљеве, већ су на све могуће начине кварили њихове планове. Не постигавши ништа они су се неславно вратили у Европу [5]. Рат се завршио 1149. године [8].

Године 1184. Роберт се одрекао титуле грофа од Дреа у корист свог сина Роберта [2].

Умро је 11. октобра 1188. године.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Робер II Побожни
 
 
 
 
 
 
 
8. Анри I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Констанца од Арла
 
 
 
 
 
 
 
4. Филип I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Јарослав Мудри
 
 
 
 
 
 
 
9. Ана Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Ингегерд Олофсдотер
 
 
 
 
 
 
 
2. Луј VI Дебели
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Дирк III Холандски
 
 
 
 
 
 
 
10. Флорис I Холандски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Othelendis од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
5. Берта од Холандије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Бернард II, војвода Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
11. Гертруда од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Eilika of Schweinfurt
 
 
 
 
 
 
 
1. Роберт I од Дреа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Отон I Савојски
 
 
 
 
 
 
 
12. Амадео II од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Аделаида од Сузе
 
 
 
 
 
 
 
6. Хумберт II од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Gerald, Count of Geneva
 
 
 
 
 
 
 
13. Joan of Geneva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Gisela of Geneva
 
 
 
 
 
 
 
3. Аделаида од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Reginald I, Count of Burgundy
 
 
 
 
 
 
 
14. Вилијам I од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Alice of Normandy
 
 
 
 
 
 
 
7. Гизела од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Etiennete
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Пејнтер 1997, стр. 587.
  2. ^ а б в г Пејнтер 1997, стр. 552.
  3. ^ а б Пејнтер 1997, стр. 293.
  4. ^ а б в Пејнтер 1997, стр. 245.
  5. ^ а б в г д ђ е Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 208.
  6. ^ Пејнтер 1997, стр. 245-246.
  7. ^ а б в Пејнтер 1997, стр. 246.
  8. ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 400.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio. 
  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Роберт I од Дреа на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роберт_I_од_Дреа&oldid=25918765”